|
PEN centar: Nije korektno u ljutnji iznositi neistine
izvor: tanjug foto: tanjug 08.09.2015.
BEOGRAD - Prirodno je da onaj ko gubi ima prava da se ljuti, ali nije korektno da se u toj ljutnji iznose neistine i neproverene činjenice, saopštio je danas Srpski PEN centar reagujući na jučerašnje kritike Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS) povodom nastupa Srbije na sajmovima knjiga u Pekingu i Moskvi. U našoj kulturnoj sredini izgleda da je postala praksa da neko ko ne prođe na konkursu Ministarstva kulture i informisanja, odnosno kome stručna komisija ministarstva ne ukaže poverenje za realizaciju nekog projekta, napada preko medija onoga kome je to poverenje ukazano, navodi se u saopštenju PEN centra.
Sredstva za organizovanje nastupa srpskih pisaca na sajmovima knjiga u inostranstvu 2015. godine Srpskom PEN centru dodeljena su na osnovu konkursa koje je Ministarstvo kulture raspisalo početkom godine.
Na konkursu su učestvovali, između ostalih, Srpsko književno društvo (koje je dobilo deo sredstava za učešće na Sajmu knjiga u Moskvi), a i UIKS, koje nije dostavilo program za nastup srpskih pisaca, što je i bio cilj konkursa, pa mu nije ukazano poverenje. Udruženje književnika Srbije se, nažalost, nije ni javilo na konkurs.
Sredstva koja je Srpski PEN centra dobio za realizaciju nastupa na sajmovima u Lajpcigu, Pekingu, Moskvi i Frankfurtu iznose 2,4 miliona dinara. Od te sume odbijeno je oko 150.000 za pisce koji su išli u Lajpcig, ali ne u organizaciji Srpskog PEN-a jer se sajam održao pre završetka konkursa.
Sredstva za organizaciju nastupa na tri sajma svakako nisu enormna, kako sugeriše UIKS, ali su bila dovoljna da se planski i racionalno raspodele srazmerno broju pisaca koji imaju u poslednjih godinu-dve, prevedenu knjigu ili priču u antologiji na jezik zemlje u koju se ide, istakli su iz PEN centra.
Tako je na sajam knjiga u Peking išao Vladislav Bajac, kome je objavljen prevod knjige "Hamam Balkanija" na kineski, a u Moskvu je putovalo 10 pisaca i tri prevodioca. Učesnici Sajma knjiga u Moskvi za četiri dana dobili su od SKD i Srpskog PEN centra upola manje dnevnice od propisanih zakonom.
Učesnici programa u Moskvi nisu bili članovi jednog udruženja niti "uzan krug odabranih i njihovih prijatelja", već članovi tri reprezentativna udruženja, Srpskog književnog društva, Srpskog PEN centra i Udruženja književnih prevodilaca Srbije.
Na Sajmu u Moskvi učestvovali su Ljubica Arsić, Ana Ristović, Alen Bešić, Vasa Pavković, Milovan Marčetić, Gojko Božović, Miodrag Raičević, Gordana Ćirjanić, Vladislav Bajac, Laslo Blašković, Neda Nikolić Bobić, Zorislav Paunković i Radmila Mečanin.
Pisac Goran Petrović je bio gost Tjumenskog izdavačkog doma, a učesnicima su se pridružili Ljubinka Milinčić, autor Antologije srpske priče, i Ana Rostokina, prevodilac, kao moderatori razgovora.
Književni program na štandu Srbije odvijao se svakog dana od 11 do 18 časova. Osim pojedinačnog predstavljanja srpskih pisaca koji imaju prevedene knjige ili su zastupljeni u Almanahu srpske književnosti i Antologiji srpske priče, posebnu pažnju je izazvalo predstavljanje same antologije srpske priče "Uhvati zvezdu padalicu", koja je trećeg dana sajma proglašena za knjigu dana.
Projekat 100 slovenskih romana i Okrugli sto o prevođenju ruske i srpske književnosti održani su u sajamskoj Sali za konferencije.
Učesnici su bili i prevodioci na ruski Larisa Saveljeva i Vasilij Sokolov, a naši prevodioci dogovarali su se za nove prevode s piscima Ljudmilom Ulickom, Jurijem Poljakovim i za priloge za nove brojeve Ruskog almanaha.
Predstavljanje prevedenih knjiga Gorana Petrovića "Ispod tavanice koja se ljuspa" i Gordane Ćirjanić "Poljubac", u izdanju Tjumenskog izdavačkog doma, izazvalo je veliko interesovanje publike.
Knjige su predstavljene i na štandu Srbije i u Gogoljevoj kući u centru Moskve.
O knjigama su, pored izdavača i autora govorili i poznati ruski pisci Vladimir Šarov, prošlogodišnji dobitnik ruskog Bukera i Jurij Poljakov. Rusku publiku je zanimalo šta njihovi poznati pisci govore o srpskim piscima.
Filološki fakultet je predstavio projekat Srpski i ruski jezik i književnost i ruska emigracija, višetomno izdanje na ruskom jeziku, o kom su govorile dekan Filološkog fakulteta u Beogradu prof. dr Aleksandra Vraneš i prof. dr Vesna Polovina.
O knjizi Mileta Bjelajca "Sto godina posle Prvog svetskog rata: Zašto revizija?" govorili su dr Slavenko Terzić, dr Andrej Šemjakin, prof. dr Milan Ristović i autor.
Organizatori našeg nastupa na Sajmu knjiga u Moskvi žale što predstavnik Udruženja izdavača i knjižara Srbije Vuk Vukićević nije malo duže boravio na štandu Srbije, dodaje se u saopštenju.
On je, prema navodima PEN centra, na štandu proveo u dva maha nekoliko minuta, jer je koristio tehničke usluge Ministarstva kulture i informisanja za prevoz knjiga. Da je boravio malo duže, uverio bi se da je predstavljanje naše kulture bilo i na književnom, prevodilačkom i naučnom, filološkom i istorijskom planu, ističe se u saopštenju i dodaje da su upravo učestvovale ugledne institucije, Narodna biblioteka Srbije, Filološki i Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za noviju istoriju Srbije i predstavnici reprezentativnih udruženja koje on pominje.
S obzirom na to da Srpski PEN centar priprema i nastup na Sajmu knjiga u Frankfurtu, organizatore će veoma radovati svi korisni predlozi i inicijative i od drugih kulturnih institucija.
Udruženje izdavača i knjižara Srbije kritikovalo je juče nastupe Srbije na sajmovima knjiga u Pekingu i Moskvi ocenivši da su bili obeleženi mnogim manjkavostima čime su propuštene velike prilike za predstavljanje naše kulture u inostranstvu.
|
