Stefanović i Šoder razgovarali o situaciji sa migrantima/Šulc: Kada bi svi u EU primili izbeglice krize ne bi bilo

izvor : agencije      foto:                                                                                         29.02.2016.

Stefanović i Šoder razgovarali o situaciji sa migrantima

Ministar je upoznao Šodera sa razvojem događaja nakon potpisivanja zajedničke izjave direktora policija Republike Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Austrije, naglašavajući da je potrebno preduzeti dodatne korake da bi jedinstvena registracija migranata i izbeglica zaživela, saopštio je Biro MUP-a za saradnju sa medijima.

U tom smislu Ministarstvo unutrašnjih poslova iniciralo je novi sastanak direktora policija zemalja koje su ključni akteri u rešavanju pitanja tranzita i koje su željeno odredište migranata i tražilaca azila u Evropi.

Šoder je ponudio tehničku i ostalu potrebnu pomoć Ministarstvu unutrašnjih poslova u cilju uspostavljavanja efikasnog sistema upravljanja azilom i migracijama u Republici Srbiji, u skladu sa obavezama Srbije prema međunarodnom i nacionalnom zakonodavstvu.

Šoder je naveo da Predstavništvo Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija stoji na raspolaganju nadležnim organima Republike Srbije, da na human način, u skladu sa zakonom, rešava specifična statusna pitanja određenog broja osoba, koje se trenutno nalaze u Srbiji.

Stefanović je naglasio da Srbija želi da bude konstruktivan partner u rešenju koje je neophodno naći na nivou Evrope.

Ministar je istakao da će Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nastaviti intenzivnu saradnju sa Predstavništvom Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija u Srbiji, na zajedničkom rešavanju budućih izazova i nalaženju optimalnih rešenja.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i šef Predstavništva Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija u Srbiji Hans Fridrih Šoder razmotrili su najnovije događaje vezane za veliki priliv migranata i izbeglica u Evropu i njihovo tranzitiranje kroz zemlje Zapadnog Balkana.

Šulc: Kada bi svi u EU primili izbeglice krize ne bi bilo

"Kada bi zaista sve zemlje učestvovale u preraspodeli izbeglica nikakve krize ne bi bilo. Evropska unija ima u 28 zemalja 500 miliona stanovnika. Ako na njih podelite milion, dva miliona izbeglica niko ih neće ni primetiti", kazao je Martin Šulc u intervjuu koji danas objavljuju Lidove novini i Mlada fronta Dnes.

Šulc je, međutim, upozorio da kada isti broj izbeglica stiže u svega nekoliko zemalja, situacija izgleda sasvim drugačije i zato je nacionalne kvote i mehanizam relokacije koje posebno glasno odbijaju postkomunističke članice Unije iz Višegradske četvorke, označio za održivo i jedino solidarno rešenje.

"Nema smisla razgovarati o izgradnji centara za registraciju u Grčkoj i Italiji ukoliko nismo u stanju da raspodelimo izbeglice. Hot-spot centri bi se inače pretvorili u ogromne izbegličke logore", kazao je Šulc.

Predsednik EP apelovao je ponovo na Čehe i Evropljane da prime izbeglice koje zaista beže od rata u Siriji i od terora Islamske države a migrantima u izbegličkom talasu koji nemaju humanitarne razloge i povode da napuste svoju domovinu poručio je da moraju da računaju na to da će biti deportovani."Ja kritikujem pre svega zemlje koje tvrde da se njih ne tiče taj zajednički problem", kazao je Šulc.

On je naglasio da se to ne odnosi na češkog premijera Bohuslava Sobotku koji po oceni Šulca ima konstruktivan pristup, bez obzira na to što je negodovanje Nemačke izazvao plan Češke, Poljske, Slovačke i Mađarske da se granice koje EU štiti pomere na jug Makedonije i u Bugarsku jer Grčka nije u stanju da brani svoje.

"Vaš premijer Bohuslav Sobotka spada među konstruktivne političare. Nekoliko puta je naglasio da Češka želi da učestvuje u nekim merama. Ukoliko nam je potrebno više kadrova, više novca, više tehničke opreme i to je za neke zemlje put kako da učestvuju", rekao je Martin Šulc.

Predsednik EP izjasnio se u intervjuu češkim dnevnicima protiv zatvaranja granica i suspendovanja šengenskog prostora.

"Ljudi koji to traže ne uzimaju u obzir dugoročne posledice. Kraj šengena imao bi dramatične posledice, ne samo političke već i privredne. Svaki privrednik sa kojim razgovaram je toga svestan. Osim toga, slobodno kretanje ljudi i roba je jedno od najvećih dostignuća EU", zaključio je Šulc.