Građani ne znaju zbog čega se slavi Dan državnosti

izvor : rse  foto:                                                                                                      15.02.2016.

Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić pirsustvovao je u ponedeljak centralnoj proslavi Dana državnosti u Kragujevcu, gde je u Staroj skupštini, održao sretenjsku besedu.

"Danas Srbija ponovo zna svoje poreklo i svoju veru i ona je ponovo stvorena od krvi i suza i ponovo je nastala iz propasti, iz elementarnog moranja da, kada nam kao i pre više od 200 godina", nije preostalo ništa drugo nego da postojimo rekao je Vučić.

Sretenje je za Dan državnosti Srbije proglašeno 10. jula 2001. godine u znak sećanja na 15. februar 1804. kada je u Orašcu, pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa, počeo Prvi srpski ustanak - borba za oslobođanje od viševekovnog robovanja pod Otomanskim carstvom.

Istog dana 1835. godine, na Velikoj narodnoj skupstini u Kragujevcu, proglašen je Sretenjski ustav, prvi Ustav Srbije, koji je napisao Dimitrije Davidović, po uzoru na ustave Francuske i Belgije.

Tekst Ustava izazavao je negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.

Iako je Sretenje proglašeno za za Dan državnosti Srbije još 2001. godine u znak sećanja na 15. februar 1804. kada je u Orašcu, pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa, počeo Prvi srpski ustanak, i još uvek mali broj građana zna zašto se danas praznuje.

Istog dana 1835. godine, na Velikoj narodnoj skupstini u Kragujevcu, proglašen je Sretenjski ustav, prvi Ustav Srbije, koji je napisao Dimitrije Davidović, pa zbog toga građani Dan državnosti povezuju sa tim događajem:

Nepoznavanje istorijskih činjenica i mešanje povoda za proglašenje Dana državnosti, istoričar Nenad Đorđević objašnjava time što su Prvi srpski ustanak i proglašenje Srtenjskog ustava dve vrlo komplementarne priče, i što građani ne prave veliku razliku između ta dva važna događaja za državotvornost Srbije.

“Naravno, pošto je Sretenjski ustav, često istican kao prvi demokratski akt jedne države, odnosno, autonomije koja je kasnije prerasla u državu, ljudi često zaboravljaju na Prvi srpski ustanak, jer zbog obeležavanja istog dana, Sretenjski ustav dobija mnogo veći značaj kao državotvorni praznik, i on je donekle potisnut”, kaže Đorđević.

Dragan Bataveljić, pofesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, ima drugačije mišljenje o tome.

“Mislim da je to, na neki način i relikt prošlosti, jer mi nismo u prošlim decenijama dovoljno gajili pijetet i pažnju prema svojoj nacionalnoj istoriji, tako da mnogi ljudi danas nemaju prave informacije o tome. U zadnjih desetak, petnaest godina je dosta učinjeno da se narod na neki način osveti i da se okrene svojoj nacionalnoj istoriji, svom biću i nacionalnom identitetu”, kaže Bataveljić.

U svakom slučaju, prema Đorđevićevim rečima, Prvi srpski ustanak je izuzetno važan za istoriju Srbije jer je on ozvaničio početak rešavanja srpskog pitanja i oslobađanja od viševekovne okupacije.

“Srpsko pitanje koje je bilo aktuelno i u 18. veku je kulminiralo prvim ustanokom iz 1804. godine, i nakon toga istorijski procesi se više nisu mogli zaustaviti, tako da je taj proces trajao od 1804. pa sve do 1878. godine, koji je okončan proglašavanjem nezavisnosti tadašnje Kneževine Srbije", pojasnio je Đorđević.

Sretenjski ustav je, po Bataveljiću, logična posedica Prvog srpskog ustanka i oslobađanja od turskog ropstva, a najveća vrednost prvog Ustava je što su sva najvažnija načela ustavnosti i zakonitosti našli svoje mesto u njemu.

“Proklamovana je podela vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku vlast, a najvažnije ideje tog ustava, koje su ga svrstavale u najliberalnije ustave tog vremena, bile su nezavisnost sudstva, građanske slobode i prava, sloboda kretanja, nastanjivanja i izbora, garantovanje private svojine, ukidanje kuluka, ropstva i feudalnih odnosa kao i zabrana samovoljnog lišavanja slobode građana”, kaže Bataveljić.

slobodnaevropa.org