I Srbiju i EU Amnesti kritikuje zbog izbeglica

izvor : euractiv  foto:                                                                                             24.02.2016.

Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel (AI) ocenila je da Srbija izbeglicama nije obezbedila odgovarajući pristup međunarodnoj zaštiti, da vlasti ograničavaju slobodu medija, da se sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova sporo primenjuje, kao i da je procesuiranje ratnih zločina sporo. Zbog pristupa migrantskoj krizi AI je prigovorila i Evropskoj uniji ocenjujući da je taj blok previše usredsređen na sprečavanje ulaska migranata u EU i da nije preduzeo humanitarne mere kako bi sprečio stradanje više hiljada ljudi na moru.

"Uprkos nekim poboljšanjima u primeni zakona o azilu, vlasti nisu uspele da obezbede izbeglicama efikasan pristup međunarodnoj zaštiti", ocenjuje AI u delu izveštaja o Srbiji o stanju ljudskih prava u svetu 2015. godine koji je objavljen 24. februara.

Organizacija navodi da je kroz Srbiju prošlo više od 600.000 izbeglica i migranata, a da je od nešto više od 485.000 registrovanih samo 656 osoba podnelo zahtev za azil.

Do kraja novembra je intervjuisana 81 izbeglica, a od tog broja 16 je dobilo izbeglički status, a 14 subsidijarnu zaštitu (međunardona zaštita bez izbegličkog statusa).

Podsetivši da je u julu otvoren registracioni centar u Preševu, AI ocenjuje da su "uslovi za prijem bili neodgovarajući" za hiljade izbeglica koje su dnevno ulazile u Srbiju, kao i da je "za ranjive pojedince nije bila obezbeđena dovoljna nega".

"Policija je nastavila da loše postupa prema izbeglicama i migrantima i da ih finansijski eksploatiše", piše u izveštaju.

U izveštaju se konstatuje da je otvaranje prvih poglavlja u pregovorima s Evropskom unijom odlagano zbog spore primene sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, "iako Evropska komisija za članstvo u EU od Srbije ne zahteva eksplicitno formalno priznanje Kosova".

U delu u kojem se govori o slobodi izražavanja, AI ocenjuje da vlada utiče na medije i podseća da je 34 nezavisnih novinara napadnuto ili su primali pretnje i da ti slučajevi nisu efikasno istraženi.

"Vlada se mešala u slobodu medija kroz selektivne medijske subvencije i reklamiranje. U novembru je premijer optužio tri istraživačka medija da rade za strane vlade u cilju destabilizacije zemlje", navodi se u izveštaju.

AI podseća i da je načelnik Generalštaba Ljubiša Diković tužio bivšu direktorku Fonda za humanitarno pravo Natašu Kandić za klevetu zbog objavljivanja navodnih dokaza da je počinio ratni zločin.

U delu o sudskom procesuiranju ratnih zločinaca, AI podseća da je u decembru apelaciono veće Haškog tribunala poništilo prvostepenu presudu kojom su bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i njegov pomoćnik Franko Simatović bili oslobođeni i naložilo da im se ponovo sudi.

Takođe se navodi da je Specijali sud za ratne zločine u Beogradu posle žalbi oslobodio sedam optuženih za silovanje u Biljeljini i Skočiću, u BiH.

Tužilaštvo za ratne zločine je prošle godine podiglo "samo" tri optužnice, podsećajući da je optuženo osam bivših pripadnika policije Republike Srpske zbog ubistva više od 1.000 Bošnjaka u Kravici, kod Srebrenice, u julu 1995.

AI podseća da slučaj nestanka braće Bitići još nije rešen, "uprkos obećanjima koje su njihovim rođacima dali tužilac za ratne zločine i premijer". U izveštaju se dodaje da je u martu pet osoba optuženo za otmicu 20 putnika iz voza na stanici u Štrpcima 1993.

U zakonu o pravima ratnih veterana i civilinih žrtava rata koji je predložen u novembru nije priznato pravo na odštetu žrtvama prisilnog nestanka i ratnih zločina seksualnog nasilja, navodi AI i dodaje da amandman koji je predložen u decembru nije bio dostupan javnosti.

Podsećajući da su Romi koji su prisilno iseljeni iz neformalnih nasilja smešteni u nove stanove u januaru, julu i septembru, AI ocenjuje da i dalje postoji zabrinutost zbog pristupa zaposlenju, kao i da još nije rešeno pitanje smeštaja za 51 porodicu.

AI se osvrnuo i na Paradu ponosa, koja je u septembru "održana bez incidenata", kao i na paradu tranšeksualnih osoba koja je održana istog dana, ali dodaje da se zločini iz mrženje protiv pripadnika LGBT populacije retko efikasno istražuju.

Kritike zbog migranata i EU

Amnesti internešnel takođe je ocenila da je Evropska unija previše usredsređena na sprečavanje ulaska migranata u Uniju, dodajući da nije preduzela humanitarne mere kako bi sprečila stradanje više hiljada ljudi na moru.

Više od 110.000 ljudi stiglo je od januara u EU bežeći od konflikta i siromaštva, a više od 400 migranata je poginulo u tom pokušaju.

U godišnjem izveštaju AI navedeno je da "neuspešna izbeglička strategija EU ostaje usredsređena na to da drži ljude van Unije, umesto da obezbedi bezbedan put ka Evropi koji bi sačuvao život hiljadama ljudi".

Organizacija je navela da su zemlje EU "u najvećoj meri bile neodlučne ili su aktivno opstruirale moguća rešenja" za podelu izbeglica među državama.

AI dodaje da je malo napora uloženo u cilju pronalaženja zakonitih puteva kako bi migranti izbegli opasnu rutu preko mora i stigli bezbedno u Evropu.