UNHCR: Malo vjerovatna velika koncentracija izbjeglica u Srbiji/Predlozi za obuzdavanje migrantske krize/Austrija, oštrija kontrola granica, moguće i nove ograde

izvor : agencije  foto:                                                                                                          10.02.2016.

UNHCR: Malo vjerovatna velika koncentracija izbjeglica u Srbiji

Šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji Hans Fridrih Šoder izjavio je da je malo vjerovatno da će Srbiju zadesiti velika koncentracija izbjeglica.

"Malo je vjerovatno da će se u Srbiji zadesiti velika koncentracija izbjeglica. Ne bi trebalo da paničimo, previše da brinemo, broj se smanjuje na manje od 2.000 na dan, za razliku od 10.000 koliko ih je bilo u oktobru", rekao je Šoder za Radio-televiziju Srbije.

On je naveo da je rano za procjene kakve bi posljedice bile za Srbiju ako Austrija limitira broj izbjeglica koje će primiti ove godine na 37.500, kako je najavio šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc.

"Rano je da se kaže, kroz Srbiju prolazi 2.000 izbeglica na dan, biće potrebno mnogo vremena pre nego što ova kvota bude ispunjena i istovremeno to nije pretočeno u zakon. Mislim da je Austrija zatražila samo mišljenje. Rano je za spekulacije. Ne verujem da će imati nekog efekta", kaže Šoder.

Na pitanje da li je sa srpskim vlastima razgovarano o planu da se razmjesti 6.000 ljudi u Srbiji, Šoder je rekao da se o tome razgovaralo još od prošlog ljeta u okviru priprema za zimu, kako se migranti ne bi smrzavali.

Austrija, oštrija kontrola granica, moguće i nove ograde

U ponedeljak, kako najavljuje vlada, Austrija će početi da primenjuje pooštrenu graničnu kontrolu na prelazu Špilfeld ka Sloveniji.

Zbog opasnosti da će nove mere navesti izbeglice da menjaju rutu, austrijske vlasti vrše pripreme za mere obezbeđivanja granice i na drugim prelazima.

Da bi se sprečilo da izbeglice ponovo krenu preko prelaza Nikelsdorf, na granici sa Mađarskom, koji je bio centralni punkt za prelaz desetine hiljada migranata tokom septembra, razmišlja se o preduzimanju mera i u ovom delu Austrije, ali i na granici sa Italijom.

"Vojnici će morati da obezbede i zelenu granicu", istakli su u ministarstvu odbrane.

Novi sistem upravljanja granicom u Špilfeldu, koji predviđa registraciju i detaljnu proveru svakog pojedinca koji pokuša da pređe u Austriju, trebalo bi da spreči sve ekonomske izbeglice.

Zbog procena da bi, iz tog razloga, ekonomski migranti mogli promeniti rutu, austrijske vlasti su pokrenule dodatne mere obezbeđivanja granice na Breneru i u pokrajini Koruškoj.

U planiranje novih mera uključena je i pokrajina Burgenland koja se graniči sa Mađarskom, pošto je ministarstvo odbrane procenilo da bi velike grupe izbeglica mogle pokušati da tuda uđu u Austriju.

U ministarstvu odbrane su istakli da ograda koju su Mađari postavili na granici prema Srbiji ne rešava problem.

"Već sada svakodnevno u Mađarskoj, i pored postojeće ograde, biva uhvaćeno oko 500 izbeglica, a taj broj bi mogao porasti početkom primene novog sistema upravljanja granicom u Špilfeldu", naveli su u ministarstvu.

Ukoliko ponovo dođe do povećanja broja izbeglica u Burgenlandu, vojska će, kako ističu vlasti, pojačati zaštitu granice kao na Špilfeldu.

Ministar odbrane Hans-Peter Doskocil smatra da ravnica u Burgenlandu ne može biti obezbeđena jednostavnom, kratkom ogradom, zbog čega će vojska morati da obezbeđuje granicu patrolama.

Ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova zajedno su izradile plan za obezbeđivanje državne granice.

Austrijska vlada je donela odluku da ogranični broj tražilaca azila u naredne tri godine, pri čemu je granica za ovu godinu 37.500 ljudi.

Predlozi za obuzdavanje migrantske krize

Evropska komisija danas je u Briselu objavila izveštaj o dosad veoma manjkavom sprovodjenju mera Evropske unije za obuzdavanje imigrantske krize i, pored ostalog, zatražila da "Italija i Grčka hitno obezbede da prorade kontrolni granični punktovi" za proveru ko su izbeglice, a koja lica migranti bez prava na azil.

U izveštaju od 78 stranica, koji je delom procurio u medije, od Grčke se traži da u roku od tri meseca "povrati nadzor nad svojim granicama" i time spreči nekontrolisani odlazak mase imigranate ka drugim delovima Evrope.

Grčka bi morala prihvatiti i da se preko njene teritorije vraćaju u zemlje izvan EU desetine a verovatno stotine hiljada imigranata kojima je u medjuvremenu odbijen azil u zemljama Unije, u prvom redu u Nemačkoj i Švedskoj.

Ako vlasti u Atini ne povrate nadzor nad granicom i situacijom s imigrantima, biće razmotreno produžavanje na dve godine već uvedene privremene kontrole pasoša i putnika na unutrašnjim šengenskim medjama u više članica Unije. 

Obrazlažući na konferenciji za štampu ove predloge, evropski komesar za unutrašnje poslove i migracije Dimitris Avramopulos je predočio da je uvodjenje tih kontrolnih punktova u cilju zaštite spoljnih granica Unije od presudnog značaja jer se time obezbedjuje da za istinske izbeglice bude pokrenut postupak azila, a za ekonomske migrante odmah postupak za vraćanje u zemlje porekla.

On naglasio da se neodložno moraju udružiti sve snage partnera u EU za daleko brže i masovno vraćanje migranata koji su uspeli da dodju u Uniju, a nemaju nikakvog osnova da dobiju azil i da u medjuvremenu takva lica budu smeštena u zatvorenim centrima.

Avramopulos je podvukao da Grčka uz podršku agencije Fronteks za nadzor spoljnih granica EU mora osetno pojačati kontrolu na grčko-makedonskoj granici.

Rešenja se, prema njegovim rečima, moraju naći na grčkoj strni granice i zato ostale članice EU moraju dati dokaze solidarnosti i odgovornosti.

Evropska komisija je u izveštaju posebno naglasila da je EU dosad izdvojila sredstva od 10 milijardi evra za slamanje izbegličke krize, uz odluke o kontrolnim punktovima i uvodjenju granične i pomorske straže za istinsku zaštitu spoljnih granica Unije, preraspodelu izbeglica i temeljitu saradnju sa Srbijom i Makedonijom, preko čijih teritorija prelaze desetine hiljada imigranata.

Avramopulos je rekao da je od u EU dogovorenog broja za medjusobnu raspodelu medju članicama Unije od ukupno 160.000 izbeglica već pristiglih u Italiju i Grčku, preraspodeljeno samo nešto preko tri stotine i zato je u pismu vladama članica zatražio da se taj dogovor neodložno sprovede, "imajući u vidu hitnost situacije".

Turska je, naglasio je evropski komesar, ključna zemlja za savladavanje izbegličko-migrantske krize i EU će vladi u Ankari dati tri milijarde evra u ovoj i idućoj godini za zbrinjavanje tamo pridošlih preko dva miliona izbeglica, kao i za sprečavanje krijumčarenja migranata.