Srbija danas obeležava Dan državnosti

izvor : agencije  foto: tanjug                                                                                                       15.02.2016.

BEOGRAD - Srbija danas nizom manifestacija obeležava Dan državnosti, kao podsećanje na Sretenje 1804. godine, kada je podignuta revolucija i počelo oslobađanje od Turske, i isti datum 1835. godine, kada je donet prvi moderni ustav Srbije.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić danas je povodom Dana državnosti položio venac na Spomenik neznanom junaku na Avali.

"Na Sretenje 1804. godine Srbija je otvorila vrata slobode, na Sretenje 1835. godine vrata demokratije. Na čast, slavu i hvalu našim precima, za nauk nama i našim potomcima. Večita je Srbija", napisao je Nikolić u Spomen knjizi.

Nikolić je povodom Dana državnosti uručio odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama, zahvalivši im na zasluženim priznanjima.

"Vi ste odlikovali sebe, a predsednik samo nije uspeo da svima koji su se odlikovali dodeli odlikovanja. Zato ću sve do kraja mandata neprekidno morati da se suočavam sa sopstvenom nemoći da svima koji su se uzdigli iznad nas i odlikovali uručim odlikovanja", rekao je Nikolić na svečanoj ceremoniji.

On je poručio da promocija društvenih vrednosti kulture pohvale, kulture nagrađivanja, kulture zahvaljivanja ne sme da bude na začelju, svrstana u manje važne.

"Neobjašnjivo je ravnodušje prema uspesima pojedinaca i institucija o kojima, u većini slučajeva, više zna javnost u inostanstvu nego li u sopstvenoj zemlji", rekao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, njegova i naša dužnost i privilegija je da u izgradnji humane zajednice "istaknemo one koji odskočiše", pa nesebičnim trudom i odricanjima izgrađuju i promovišu najviše vrednosti.

"Onda je to jedan od poslova koji mi donosi najviše radosti. Možda bi (Ivo) Andrić rekao da tako, u naše vreme, budućim naraštajima ostavljamo znakove pored puta", rekao je predsednik.

Dodao je da, koliko god nacionalnog ponosa i radosti donosili naši sportisti, toliko bi ista osećanja mogla da se podele sa građanima i kada su u pitanju umetnosti ili nauka, samo kada bi, kaže, i takvi rezultati bili vidljiviji ili čak uopšte vidljivi u našim medijima, razgovorima, svakodnevici izvan uskih krugova znalaca i kolega.

"Najzad, jedna od osnovnih mernih jedinica uspeha jedne države i društva jeste i u tome koliko doprinosi napretku ne samo svoje otadžbine, već civilizacije, koliko su njeni građani prisutni u svetskoj naučnoj ili umetničkoj zajednici, koliko svet vrednuje njihova postignuća", rekao je Nikolić.

Ističe da, kada bismo bili više informisani o svemu tome, manje bismo se čudili broju onih koji svake godine na Dan državnosti dobijaju odličja.

"I ove, i svake godine, na našu radost, moglo bi da ih bude još toliko koliko ih ima, zato što su 'ljubav i rad temelji naše humanosti', kako je rekao Frojd, nesvesno misleći i na našu Srbiju", istakao je Nikolić.

Obraćajući se slavodobitnicima, predsednik Srbije je rekao da je o njihovim uspesima i radu Konfučije rekao sve: "Kad radiš za druge radi tako posvećeno kao da radiš za sebe", te da su oni samo takvom posvećenošću prevazilazišli svakojake prepreke koje, smtra, u Srbiji naročito, neminovno stoje na putu uspeha.

"Vama čestitam zaslužena priznanja, a građanima Srbije Sretenje - Dan državnosti", zaključio je predsednik.

Predsednik Komisije za dodelu priznanja Sima Avramović pročitao je obrazloženja za odlikovanja, a dobitnici su Mladomir Puriša Đorđević, Ranko Žeravica posthumno, Arno Gujon, akademik Milovan Danojlić, Miroslava Mira Stupica, Zvonko Bogdan, Veljko Guberina, selektor vaterpolo reprezentacije Dejan Savić, Dragi Jelić, Žika Jelić, Donka Špiček, pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Institucije koje su odlikovane su Gimnazija u Kruševcu, Srpsko geološko društvo, Institut "Mihajlo Pupin", Prirodnjački muzej iz Beograda, Institut za kukuruz "Zemun Polje", Matematička gimnazija iz Beograda, Muzička škola "Mokranjac", Biblioteka grada Beograda, Institut za mikrobiologiju i imunologiju.

Odlikovani su i predsednici republika Alžir, Angola, Bocvana, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Etiopija, Zambija, Zimbabve, Zelenortske Republike, Južna Afrika, Južni Sudan, Kamerun, Kenija, Kongo, Mauricijus, Mozambik, Namibija, Nigerija, Ruanda, Sao Tome i Prinsipe, Sejšeli, Sudan, Tunis, Uganda, Centralnoafrička Republika.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće Svečanoj akademiji u Kragujevcu povodom Sretenja - Dana državnosti Republike Srbije, dok će ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin predvoditi  državnu ceremoniju povodom obeležavanja nacionalnog praznika Dana državnosti Srbije - Sretenja, u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu kod Topole.

Srpska revolucija, kako ju je nazvao nemački istoričar Leopold Ranke, počela je Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, a završena decenijama kasnije, zahvaljujući mudrosti knjaza Miloša Obrenovića.

Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović - Karađorđe.

Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.

Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.

Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.

Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.

Prema rečima Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.

Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije. 

Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik. 

Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan. 

Velike sile smatrale su ga previše liberalnim - u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.

Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine. 

Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.

To je prvi Ustav Srbije nakon raspada SRJ, odnosno državne zajednice SCG.

 Čestitke za Dan državnosti 

Građanima Srbije, Vladi Srbije i državnom rukovodstvu danas su Dan državnosti čestitali šef misije EU u Srbiji Majkl Devenport, predsednik Indije Pranap Mukerdži, predsedica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović, LDP, kao i institucije i pojedinci.

"Cestitam svima Dan državnosti", napisao je Devenport na društvenoj mreži "Tviter".

Predsednik Indije Pranap Mukerdži čestitao je Dan državnosti vladi i narodu Republike Srbije.

Cvijanović je Dan državnosti čestitala premijeru Srbije Aleksandru Vučiću.

Cvijanović je, u čestitki predsedniku Vlade Srbije, Dan državnosti čestitala državnom rukovodstvu i svim građanima, poželevši napredak, blagostanje, uspeh u jacanju političke i ekonomske stabilnosti, regionalnog i međunarodnog položaja".

"Republiku Srpsku i Republiku Srbiju vezuju neraskidive veze, međusobno razumevanje i podrška po pitanjima od suštinskog interesa. Uverena sam da ćemo naše bratske odnose i u buduće razvijati i jačati na najbolji mogući način, u duhu Sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima između Srpske i Srbije, na dobrobit naših naroda", napisala je Cvijanović.

Građanima Srbije Dan državnosti je čestitala i Liberalno demokratska partija, poručujući da je slobodarski duh iz koga je proistekao ustanak doneo oslobođenje, a Sretenjski ustav slobodu, oličenu u pravima i slobodama građana.

"Dan državnosti je praznik slobode kojim se obeležava ne samo slobodarska tradicija srpskog naroda, već i poštovanje svih građanki i građana Srbije različitih etničkih, verskih i kulturnih identiteta", kaže LDP i dodaje da je danas više nego ikad potrebna uređena zemlja koja će čuvati svaku slobodu, pravo na dostojansten život ljudi koji u njoj žive i koja će biti ogledalo svakoga od nas i poštena mera naše vrednosti, prava i obaveza.

Predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj Vuk Jeremić čestitao je građanima Srbije Dan državnosti.

Čestitka na Dan državnosti stigla je i od Odbora za pomoć Srbima Kosova i Metohije iz Banja Luke, sa željom da Srbija svaki naredni 15. februar slavi snažnija, bogatija i srećnija.