Posle objave Akademije filmske umetnosti i nauke (AFUN) da tri srpska filma konkurišu za nacionalnog kandidata za 85. godišnju nagradu Američke filmske akademije Oskar, u kategoriji za najbolji dugometražni igrani film na stranom jeziku - „Kad svane dan“ Gorana Paskaljevića, „Parada“ Srđana Dragojevića i „Ustanička ulica“ Miroslava Terzića, javno se oglasio reditelj Srđan Dragojević.
Uz opasku da ovogodišnja procedura izbora izgleda kao „kada neki vlasnik kompanije konkuriše na opštinskom tenderu za javne nabavke, a pritom zna da je predsednik opštine takođe odlučio da sa svojom firmom konkuriše na istom tenderu“, Dragojević je uputio oštre primedbe Paskaljeviću zbog toga što je on predsednika AFUN, i bez obzira na činjenicu što je Paskaljević 4. avgusta, kada je konkurisao sa svojim filmom, predao i ostavku na ovu funkciju. Taj gest prokomentarisao je kao „čestu praksu kod korumpiranih i licemernih političara“, navodeći i tvrdnju da o kandidaturi odlučuju ljudi koje je Paskaljević postavio.
U razgovoru za „Novosti“, Srđan Dragojević objašnjava da jeste činjenica da je istom procedurom pretprošle godine njegov film „Sveti Gergije ubiva aždahu“ postao naš kandidat za Oskara, ali da je tada ipak bilo drugačije:
- Nije postojala situacija u kojoj je evidentan sukob interesa, odnosno, da predsednik organizacije čiji članovi biraju domaćeg kandidata za Oskara konkuriše sa sopstvenim filmom. Tada je predsednik Akademije bio čovek koji se ne bavi neposredno proizvodnjom filma. A procedura jeste bila drugačija u prvim godinama postojanja AFUN, i tada su, što je i logično, učestvovali svi njeni članovi.
Na pitanje šta ga je uverilo da je 15 članova komisije, među kojima su reditelji Petar Lalović, Darko Bajić, Ljubomir Radičević, glumci Ružica Sokić, Irfan Mensur, Zoran Cvijanović, kostimograf Ljiljana Dragović, kompozitor Kornelije Kovač, scenarist Jovan Marković... odabrao sam Paskaljević, Dragojević kaže:
- A šta vas uverava da nije? Možda znate bolje od mene - ko i po kom principu ih je odabrao? Zašto ne neke druge od 200 članova Akademije? Ne bi bilo nikakve potrebe da se oko ovoga diskutuje da su odgovorni u Akademiji prihvatili naš predlog: ili da glasaju svi članovi Akademije, kao što je to nekad bilo, ili da se petnaest ljudi u komisiji određuje žrebom. Verujem i da bi me većina članova izabrane komisije podržala u ovoj ideji, koja omogućava iste šanse za sve. Ja ih i pozivam da daju svoj glas ovoj inicijativi, i da na ovaj izbor ne padne „senka sumnje“.
Dragojević navodi da će „Parada“, ipak, nastaviti kandidaturu za Oskara.
- Verujem da će i sami članovi komisije odlučiti da ne uzimaju učešće u mešetarenju koje gospodin Paskaljević promoviše, i da će sami, pošto su mnogi od njih članovi ili predsedništva i predsednici odbora, odlučiti da prihvate izbor komisije koja bi omogućila ravnopravnost.
Članovi AFUN reagovali su na izjave Srđana Dragojevića, i u svom saopštenju, koje „Novosti“ objavljuju, kažu da su pre dva dana dobili Dragojevićevo pismo i da njihov odgovor nije mogao uslediti ranije, jer oni stavove utvrđuju većinom glasova.
„Do sada smo vaše istupe u javnosti shvatali kao sredstvo ličnog marketinga, o čijem nivou nismo imali nameru da se izjašnjavamo“, stoji u pismu AFUN. „Međutim, kako ste Akademiju nazvali ’tendersko-burazerskom organizacijom’, moramo da reagujemo.
Porediti Akademiju i njene članove sa mutnim radnjama predsednika opštine je, najblaže rečeno, maliciozno i glupo. Članovi Akademije su ljudi koji su Vas, pre nepuna dva meseca, predložili za člana Evropske filmske akademije. Za taj predlog i izbor je najzaslužniji upravo g. Paskaljević. Među tim vrsnim umetnicima i teoretičarima filma su i Vaši profesori, mentori i kolege, koji su Vas svesrdno podržavali tokom karijere. Kanda ste malo preterali!
Razlog zašto Vam na ovu uvredu odgovaramo, leži, pre svega, u činjenici da mi isključivo cenimo vaš autorski opus. Smatramo da su Srbiji potrebni i Paskaljević i Dragojević. A i zato što vam je Srbija, bilo ‘tenderski’ bilo državno, dala pare da snimite film. Nakon sedam dana komercijalnog prikazivanja (lukava američka pravila) Vaš film postaje javan, pa o njemu svi imamo pravo da iznesemo svoje mišljenje, dok stručno daje Akademija.“
AFUN podseća Dragojevića da bi neupućena javnost mogla steći utisak da je Akademija preduzeće, njen predsednik vlasnik, a članovi Akademije njegovo zaposleno osoblje kome on kroji sudbinu.
„Prejudicirati odluku višečlanog Stručnog odbora, bilo bi ne samo neprimereno, već i netačno. Brojni su primeri iz dosadašnje dugogodišnje prakse da Stručni odbor zna da podrži, ohrabri i nagradi delo neafirmisanog autora (’Tamo i ovde’) i pretpostavi ga delu favorizovanog autora (’Sv. Georgije ubiva aždahu’). Dugogodišnje iskustvo stručnih odbora potvrđuje da jedino snaga filma može da ujedini mišljenje 15 stručnih i nezavisnih stvaralaca, bez obzira na svakojaka lobiranja.
Dakle, čini se da ovde nije reč o sukobu interesa, nego o sukobu jedne ličnosti sa većinom članova Akademije. Ako smatrate da ćete imati neobjektivno većanje, stvar nije izgubljena. Mi ne možemo odstupiti od obavezujućih pravila, a Vama savetujemo da svoje delo prikažete sedam dana na području Los Anđelesa do 31. decembra 2012. i nakon toga ga neposredno prijavite Američkoj akademiji filmskih umetnosti i nauka. Time stičete pravo da o delu odlučuju svi članovi Akademije.“
U svom pismu AFUN „taksativno“ odgovara na Dragojevićeve predloge, ističući da su Statut i Pravilnik obavezujući za rad Akademije, a tiču se funkcije predsednika, rada Skupštine i ostalih aktivnosti.
„Ukoliko bismo se poveli za vašim razmišljanjem, onda bi, u budućnosti, svaki član Predsedništva, nekog drugog organa Akademije, pa čak i svaki član Akademije, morao da podnese ostavku, odnosno istupi iz članstva, ukoliko u konkurenciji bude i film sa njegovim autorskim učešćem. Zar nije logičnije i ispravnije da se dotični izuzme iz postupka izbora? To je naša praksa preko 20 godina, a i praksa Evropske filmske akademije i do sada Vam nije smetala bilo da ste pobeđivali ili gubili.“
U zaključku pisma koje je u ime članova AFUN i Predsedništva potpisao Mirko Beoković, generalni sekretar, stoji uverenje da je Srđan Dragojević svestan da se pravila ne mogu menjati u toku samog postupka izbora.
„Zamislite igru ’čoveče ne ljuti se’. Kada vidite da Vam se saigrač primiče pred Vašom kućicom, Vi zahtevate da se pravila promene, a kad Vam to ne prođe, porušite figure.
S obzirom na iznete uvrede i klevete najmanje što od Vas očekujemo jeste javno izvinjenje svim članovima Akademije. U suprotnom, zaštitu ugleda potražićemo na nadležnom mestu“, stoji na kraju pisma.
ORIGINALNA IDEJA
U odnosu na predloge Srđana Dragojevića o načinu izbora našeg kandidata za Oskara, AFUN kaže da je dužan da ga obavesti da, saglasno pravilima Američke filmske akademije (vidi obrazac 1: COMMITTEE MEMBERS), izbor nacionalnog kandidata vrši Stručni odbor nacionalne akademije. „Vaše podsećanje na postupak glasanja svih članova Akademije odnosi se, stoga, na postupak izbora dobitnika Kristalne prizme, kao naše najznačajnije nacionalne godišnje nagrade, a ne na obavezujući postupak izbora domaćeg kandidata za nagradu Američke filmske akademije. Predlog o izboru članova Stručnog odbora postupkom žrebanja smatramo zanimljivim. Taj predlog bi bilo izazovno ponuditi i organizatorima domaćih i inostranih filmskih festivala na kojima bi producenti filmova koji konkurišu žrebali članove žirija. Tako originalnu ideju dosad niko nije primenio.“
IMAM NAGRADE
„PARADA“ je osvojila do sada osam međunarodnih nagrada i šest domaćih - ističe Srđan Dragojević. - Prvi je srpski film koji je posle četrdeset godina u Berlinu osvojio čak tri nagrade. „Parada“ je najbolji film 2011. po odluci domaćeg Fiprescija, a ušla je i u dvadeset evropskih filova koji će se takmičiti za evropski Oskar, iako se gospodin Paskaljević, budući član borda, svojski trudio da lobira protiv našeg filma. Srećom, nije uspeo, predstavnici Engleske, Francuske, Nemačke i drugih zemalja zapanjeno su posmatrali kako neko radi protiv filma iz sopstvene zemlje. Što se tiče njegovog novog filma, niko ga još nije video, i festivali o kojima govori još nisu održani. Možda bi poštenije bilo da, umesto da „lažira“ sedmodnevnu distribuciju, dopusti široj i stručnoj javnosti da njegov film oceni, da ode na sve te festivale, pa da se onda, kao i „Parada“ i „Ustanička ulica“, takmiči za Oskara.
