|
Srbija i članice Evroazijske ekonomske unije (EAEU) razrešile su sporna pitanja u pregovorima o sporazumu o slobodnoj trgovini. Kao kandidat za članstvo u EU Srbija može da sklapa sporazume o slobodnoj trgovini ali će oni prestati da važe kada postane članica Unije.
Konačan tekst Sporazuma o slobodnoj trgovini usaglasili su ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić i ministarka trgovine EAEU Veronika Nikišina 12. marta u Moskvi.
Članice EAEU su Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgizija. Srbija već ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom koji joj omogućavaju bescarinski izvoz u te zemlje 99% robe.
Sporne tačke u pregovorima sa EAEU, koji su počeli 2016, bile su kvote za vinjak, za Jermeniju, i za sir, za Belorusiju.
Ljajić je agenciji Beta rekao da je u Moskvi "dogovoren moderan tekst Sporazuma o slobodnoj trgovini, koji je u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i principima savremene trgovinske prakse".
"Nismo dobili sve što smo hteli, ali ćemo imati više robe na bescarinskom režimu nego što smo imali do sada", rekao je ministar trgovine i precizirao da će sprski proizvođači moći da izvoze u neograničenoj količini sve vrste voćnih rakija i ovčijeg i kozijeg sira.
Srbija je dobila i kvote za izvoz cigareta, vinjaka i nekih kravljih sireva koji do sada nisu bili na bescarinskom režimu.
Bescarinski izvoz automobila nije ni bio tema pregovora s obzirom na uslov da više od 50% komponetni vozila mora da bude domaćeg porekla, što nije slučaj u proizvodnji Fijatovih automobila u fabrici u Kragujevcu.
Prema Ljajićevim rečima, sporazum sadrži i druge elemente koji će osetno smanjiti operativne troškove uvoza i izvoza, što će srpskim proizvođačima omogućiti da budu konkurentniji.
Trgovinska razmena Srbije sa zemljama EAEU vredi 2,87 milijardi dolara godišnje, od čega je 90% trgovina sa Rusijom.
Najveći spoljnotrgovinski partner Srbije su članice EU koje učestvuju u ukupnoj razmeni sa 62% a drugi po značaju su zemlje Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA).
Zvanične statistike pokazuju da su vodeći spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu u januaru bili Nemačka, Italija, BiH, Rusija i Rumunija, a u uvozu Rusija, Nemačka, Kina, Italija i Mađarska. Najveći deficit beleži se u trgovini sa Rusijom, zbog uvoza energenata, i Kinom, zbog uvoza telefona i laptopova.
Inače, krajem 2018. najavljivano je da će sporazum o slobodnoj trgovini sa EAEU biti potpisan za vreme posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji sredinom januara ali u to vreme nisu bile usaglašene sve tarifne linije.
Zatim je ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin na Tviteru napisao da je uspostavljanje slobodne zone trgovine između Srbije i EAEU gotova stvar i da je još ostalo da se ta odluka potvrdi na Međuvladinom savetu. Naredna sednica tog tela očekuje se krajem aprila, napisao je u februaru Čepurin.
Priština protiv dijaloga, Srbija za mir i stabilnost/Mogerini će zakazati nastavak dijaloga čim Priština ukine takse/Haradinaj : Dijalog prekinut pre taksi
Radnici Folksvagena protiv novog pogona u jugoistočnoj Evropi
Koliko ima nacionalizma u protestima?
Godišnjica ubistva Zorana Đinđića
Protest Jedan od pet miliona u Beogradu: 'Blokada' RTS, poziv novinarima te kuće da se pridruže bojkotu
Uzajamne pretnje Srbije i Kosova
Mišković osuđen na dve i po godine zatvora
Platforma završni udarac dijalogu
Strazbur odbio penzionere: Domaće pravosuđe jedina adresa za žalbe
Vučić: Srbiji nema ulaska u EU bez sporazuma sa kosovskim Albancima
|
