Šesta godina od smrti Mome Kapora

izvor: evn  foto: vn                                                                                       03.03.2016.

Vreme leti, Mome nema, a da je živ, imao bi o čemu pisati. Vidi se koliko nedostaje Beogradu, meni još više - kaže Ljiljana Kapor, supruga velikog pisca i slikara, povodom današnjeg obeležavanja šeste godine od njegove smrti.

Nedostaje srpskoj književnosti i čitaocima pisac koji je neponovljivo pisao o ljubavima i nostalgijama, beogradskom šarmu, lepoticama, godišnjim dobima i kafanama, o šajkači, pasulju, punjenim tikvicama, šumadijskom čaju koji se ne pije u pet po podne, o kući na drvetu Peđe Isusa na Adi, o tome kako Srbi slave slavu, obalama Save i Dunava, o pijacama, ali i o ključnim i bolnim pitanjima našeg doba, društva, politike, sudbine i mentaliteta.

- Osim što ga fizički nema, skoro da se ne primećuje njegovo odsustvo. I dalje je jako čitan i čini se da je aktuelniji nego ikada ranije. Sve što je radio ne zastareva. Zadužbina "Momčilo Momo Kapor" na "Fejsbuku" objavljuje njegove tekstove, mladi ga puno čitaju i reaguju, što je fantastično - kaže Ljiljana Kapor.

Setiće se Mome i Novosađani, jer će 10. marta, u sklopu Dana Mike Antića, u Kulturnom centru biti otvorena izložba "Momo i prijatelji". Publika će moći da vidi Kaporove crteže i slike na kojima je ovekovečio svoje prijatelje Dobricu Ćosića, Duška Radovića, Branka Ćopića, Danila Kiša, Tina Ujevića, Radu Đuričin...

Zadužbina "Momčilo Momo Kapor" dodeliće 8. aprila, na dan Mominog rođenja, šestu po redu nagradu "Momo Kapor", ove godine za slikarstvo. Ova zadužbina, koju je osnovala supruga Mome Kapora, 2010. godine, ustanovila je nagradu koja nosi njegovo ime i koja se dodeljuje svake godine naizmenično za književnost i likovnu umetnost.

Sećanje na Kapora predano čuva i njegov izdavač Srpska književna zadruga, koja je nedavno objavila i treću knjigu njegovih intervjua pod naslovom "Sentimentalni klasik Momo Kapor".

- Status javne i umetničke ličnosti, trajanje u kulturi i medijima Beograda - učinilo ga je zvezdom svoga doba. Sazrelo je i saznanje da je "laki pisac" (kako je odavno nazvao samog sebe) u stvari značilo: originalan pisac. U poslednjoj deceniji života Momo Kapor je bio klasik srpske književnosti i slikarstva - zapisao je u pogovoru Dragan Lakićević.

S vidnim zakašnjenjem Kaporom su se pozabavili i srpski književni naučnici. Bio je, kako  kaže profesor Jovan Delić, dvozanadžija - slikar i pisac. Jedan od naših najčitanijih pisaca kome je to uzeto za ozbiljnu manu.

- Bio je i najveći Amerikanac među srpskim piscima, koji je imao probleme sa Amerikom. Pisac koji je napisao najlepše stranice o prirodi vizantijske umetnosti i Hilandaru i pokazao da možete imati najprisniji kontakt sa ikonama i freskama, celivajući ih i dodirujući, što je nezamislivo sa delima zapadne tradicije. Pritom je bio najveći zapadnjak među Vizantincima. Najbolnije je opisao rastanak sa Sarajevom, napisao jednu od najlepših balada o jednom mačetu, dok je bio pritisnut ruševinama bombardovanja. Autor je čuvene rečenice "Smrt ne boli" - dodaje Delić.

O srpskom karakteru Kapor je umeo da kaže kako je to "smeša bahatosti, sentimenta, nostalgije i fatalizma orijentalnog tipa", dok je beogradski mentalitet opisivao sledećim rečima:

- U zemlji i gradu koji ima najviše problema u Evropi i možda na svetu, najčešće dve reči su: nema problema! Tako da su Japanci mislili da je "nema problema" način pozdrava. To je osobina Beograda gde su izmišljene najčudnije stvari na svetu: levak sa mrežom za benzin koji ne propušta vodu i pregorela sijalica na kojoj se krpe čarape.

Razmišljajući danas o šestoj godini bez svog prijatelja, akademik Matija Bećković kaže:

- Uvek mi je teško da spomenem Momu Kapora i da i njega ubrojim u pokojne prijatelje. Suviše je bio živ da bi ikada za mene bio mrtav.

KAPOROV KRUG

Kad je Momo Kapor otputovao u Gornju Srbiju, Teša i ja smo ispod mojih prozora zasadili jasen. Izađem na balkon, a Kapor samo što nije propupao. Iz tramvaja, pored Karađorđevog parka, mahnem Momčilu, a Arčiju namignem. Skrenem u Kaporovu ulicu i kad me tamo put ne vodi. Nedeljom nisam novine ni otvorio, a Momčilo mi se sa naslovne strane osmehuje. Čas nekom piscu, čas slikaru, Zadužbina M. K. uručuje Kaporovu nagradu. U izlogu SKZ-a šepure se debele knjige Kaporovih intervjua. Upravo čitam "Prozu poznog Kapora" Branka Stojanovića. Jedna od lepših Momčilovih slika je portret Tina Ujevića: "Mi smo išli putem, put je bio dug, /Kasno opazismo da je taj put - krug". Momčilov krug - kaže Rajko Petrov Nogo.

novosti.rs