Svetla budućnost za crno slovo

izvor: evn  foto: vn                                                                                        26.02.2016.

Radovan Beli Marković o romanu "Putnikova ciglana" predstavljenom u SKZ. Pisana na kraljevskom jeziku srpskom, s one strane uslužnog knjižestva

Svoj posebni književni svet i jezičko gradivo Radovan Beli Marković je maestralno prikazao i u novom, desetom romanu "Putnikova ciglana", a u predstavljanju ovog dela u četvrtak je u prostorijama izdavača Srpske književne zadruge učestvovalo čak 15 književnih kritičara.

Naučni skup, koji je trajao puna dva sata, uokvirili su eminentni profesori i tumači Stojan Đorđić, uvodnom rečju, i Radivoje Mikić, zaključnim slovom. Između njihovih izlaganja, svoje viđenje dali su mladi naučni saradnici i doktorandi, predstavnici nove generacije srpske književne kritike.

Dirnut time da se o "Putnikovoj ciglani" prosuđuje "oratorijumskom mnozinom glasova mahom najmlađih književnih znalaca, čime je samoj knjizi ukazana i dodatna počast", Beli Marković je rekao:

- Navikli su me na to. Tako je od prvih skupova koji su bili posvećeni mom delu, ima tome petnaestak godina. Oni koji su tada učestvovali na jednom valjevskom skupu o mom književnom delu su sada uveliko profesorska imena na Filološkom fakultetu ovde. Osvedočili smo se da je reč o mladim, umnim ljudima pred kojima je velika budućnost. Veoma sam počastvovan, jer ovo i tom mom crnom slovu, tim mojim knjigama, garantuje da će o njima biti nekog govora u budućnosti.

Beli Marković priznaje da se uzda i u nove čitaoce, budući da mladi kritičari tumače nešto što će prvo prihvatiti njihova generacija. A tumačenja su izneli: Jelica Živanović, Natalija P. Jovanović, Sonja Milovanović, Daren Milivojević, Jasmina Tonić, Olja Vasileva, Milica Lazović, Marija Blagojević, Aljoša Numić, Jelena Kovačević, Vesna Trijić, Slađana Ilić, Jana Aleksić. Njihovi radovi, uz priloge Aleksandre Bjelić i Vanje Jekić - biće objavljeni u zborniku posvećenom ovom piscu.

Promociji su prisustvovali i đaci Filološke gimnazije, a odlomke iz "Putnikove ciglane" čitali su glumci Jovana Stević i Nikola Todorović.

Roman koji govori o zaludnim zidanicama koje su se rušile u stvarnosti, a pretrajavale u pesmi i priči, objavljen je u 107. kolu SKZ. Prisetio se pisac, tim povodom, i vremena detinjstva kada se prvi put sreo sa čuvenim plavim koricama.

- Bejaše to "Seoska učiteljica" Svetolika Rankovića, i to sam je baš video kod svoje učiteljice u školi. Poslala me je da je nešto poslušam, a kad sam se vratio, video sam na njenom stolu knjigu za koju sam tada pomislio da je neka molitvena. Sama činjenica da se moj roman našao u redovnom kolu SKZ je blagoslov i nagrada po sebi, a ovakav jedan skup ni u snu nisam mogao da očekujem - rekao nam je pisac.

Na ovom mestu Beli Marković je ocenio i odnos našeg društva prema kulturi i njenim institucijama, rekavši nam da je zanimljivo da SKZ "nikada nije nešto bila omiljena kod vlasti":

- Ja se toga bar ne sećam, a govorim o drugoj polovini 20. veka i početku 21. veka. To govori da mi nismo baš osobito sabrani i da se ne pouzdavamo u ono što je najvrednije kod nas. Stubovi na kojima počiva srpska kultura su Matica srpska, SKZ, Akademija i Crkva. Nisam baš siguran da imamo dovoljno razboritosti kad razgovaramo o ovim institucijama i odlučujemo o njihovoj sudbini. Nisam od onih koji donose odluke, ali sam od onih koji se trude da joj ne bude gore zbog mene.

IZMEĐU REDOVA

- Nije red da pisac o svojoj knjizi koješta zapodeva, pogotovo u svetlu činjenice da se na njezinom pročelju nalazi nadahnuta studija Radivoja Mikića, ali ću ipak izreći jednu rečenicu iliti piščevu napomenu. "Putnikova ciglana" mogla je biti napisana samo na kraljevskom jeziku srpskom, s one strane uslužnog, politički korektnog knjižestva, ne očekujući ni od koga i niodakle nikakvu pomoć osim od sopstvenog sodržaja i od onog što bi se između redova moglo pročitati - poručio je Beli Marković, u svojoj zahvalnoj besedi.

novosti.rs