Bahrami: Ljudi su postali gladijatori

izvor: vecernje novosti  foto: vn                                                                                        29.02.2016.

Američki reditelj Ramin Bahrami venecijanski laureat, gost ovogodišnjeg festa sa nagrađivanim filmom "99 domova", govori  o kapitalizmu, SAD...

Kuriozitet ovogodišnjeg Festa, pored reditelja Džona Mektirnana, Pavela Lungina, glumice Viktorije Abril i drugih gostiju iz inostranstva, svakako je i Ramin Bahrami, koji je u Beograd došao da predstavi svoj film "99 domova".

Američki reditelj i scenarist čija su ostvarenja prikazivana u Veneciji, Kanu, Berlinu, Torontu, na Sandens festivalu..., ima iza sebe najprestižnija priznanja - venecijansku nagradu FIPRESCI za najbolji film, Gugenhajmovu stipendiju, retrospektivu filmova u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku..., a 2010. legendarni američki kritičar Robert Ebert proglasio ga je "rediteljem decenije".

Za "99 domova", jednu od najbrutalnijih i najšokantnijih priča o savremenom kapitalizmu (svetsku premijeru doživeo je u Torontu) osvojio je Gran pri na festivalu Dovil. Film je juče prikazan na Festu u Glavnom takmičarskom programu, prepuna dvorana Sava centra ispratila ga je ovacijama, a Ramin Bahrami je, kako ističe u razgovoru vrlo dirnut reakcijom beogradske publike.

- Mislim da to samo dokazuje da se priča o neoliberalnom kapitalizmu i sistemu koji on uspostavlja u svom najradikalnijem i najbrutalnijem obliku, danas tiče svih ljudi na svetu. Taj kapitalizam sigurno nije onaj o kome je u 18. veku pisao Adam Smit u "Bogatstvu naroda", smatrajući da je čovekov rad izvor svakog bogatstva.

Kroz dramu o izbacivanju ljudi iz njihovih domova zbog neplaćenih kredita i hipoteka, današnje društvo fokusirate kao neku vrstu povratka u gladijatorsku arenu?

- Povratak u robovlasničko društvo jeste poenta filma, jer taj sistem omogućava da određene grupe dođu do enormnog bogatstva, dok od miliona drugih ljudi stvara beskućnike i robove. Oni su prinuđeni da se za svoju i ezgzistenciju svoje porodice bore kao gladijatori - da misle isključivo na sebe i sopstvene interese, jer ih čitav sistem gura samo u to.

U vašem filmu igraju naturščici, koliko se on zasniva na autentičnim podacima, a koliko ima fikcije?

- Epicentar krize sa hipotekama i stanovima bile su četiri američke države - Kalifornija, Nevada, Arizona i Florida, posebno Orlando, gde smo snimali. A film je urađen posle vrlo temeljnog istraživanja - nekoliko meseci proveo sam na Floridi baveći se ovom temom, i sve je u filmu stvarno, uopšte nema fikcije. Nedavno se desilo, pre dva meseca, ubistvo dvanaestogodišnje devojčice prilikom izbacivanja njene porodice iz kuće, tako da sve što se vidi u "99 domova", i samoubistvo na kraju filma, zasnovano je na činjenicama i stvarnom životu. Takođe, u filmu igraju naturščici kojima se to izbacivanje iz njihovih kuća zaista dogodilo u životu. Samo je šerif, recimo, u čitavoj ekipi koja je zadužena za izbacivanje ljudi iz njihovih domova, glumac. Ostali se time zaista bave, to im je profesija. A kada Endrju Garfild, koji igra šerifa, kuca ljudima na vrata, svaki drugi stanar takođe je neko stvaran. Ni sam Garfild nije do kraja znao pred čijim se vratima nalazi - da li su to glumci ili ljudi iz stvarnog života. To mu nikada nisam rekao.

Šta je bila vaša inspiracija da ispričate ovu priču?

- Šest miliona ljudi, u periodu ove krize, izbačeno je iz svojih kuća, a to je uglavnom završilo po naslovima novina. Niko se nije udubljivao da napravi ozbiljnu priču i kaže šta se to, zapravo, dogodilo, ni šta će biti sa porodicama koje su ostale na ulici. To je bila moja motivacija i čitave ekipe filma da napravimo nešto, a da to ne završi samo u kratkim medijskim tekstovima. Posle premijere filma u Americi, publika je bila besna i iznenađena, kao da im neko prvi put govori šta se dogodilo.

Koji je cilj "99 domova", šta želite da postignete ovim filmom?

- Voleo bih da svaki gledalac malo razmisli o tome šta se događa sa našim životima, i koliko se Jaga može roditi u svakoj generaciji. U ovoj priči postoji jedan faustovski zaplet, to je film o đavolu, a taj đavo je dete i produkt kapitalističkog sistema.

ZASTAVA GUBITNIKA

Šta je danas Amerika?

- Ako pogledate škole u Americi, vrlo često vidite kako se vijori zastava na kojoj piše pobednici. A ispod pobednika, do kraja, sve do dna, nema ničeg osim gubitnika. To je sistem koji uči buduće generacije, praktično ih nagrađuje za masovnu korupciju. I kad imate sistem koji produkuje takve stvari, onda nije iznenađenje kad dođe do masovnog nasilja. Zanimljivo je da godinu dana posle premijere filma "99 domova", ja živim u zemlji u kojoj će Donald Tramp možda postati predsednik. Njegova kampanja i ono što on priča kao da su uzeti iz usta nemilosrdnog biznismena Rika Karvera, po čijem se naređenju u ovom filmu izbacuju ljudi iz svojih domova.

BORBA BEZ POBEDNIKA

Postoji li danas mogućnost pobune i gde vidite tu humanu ideju sveta?

- Uvek ima šansi za pobunu, ali onda će doći novi sistem, i opet će se sve ponoviti. Budućnost je u borbi, ne postoji ništa drugo osim borbe. Niko neće pobediti ili izgubiti, to je sve jedna konstantna borba, ili protiv nekog sistema, ili protiv smrti. To samo traje i nema pobednika.

novosti.rs