|
Savić: Situacija u vaterpolu je izuzetno kritična i alarmantna koliko god je mi ulepšavali
izvor: evn foto: vn 16.10.2016.
Dejan Savić se trudi da uvek bude nasmejan i kada mu nije do šale. Vedar duh i optimizam mu pomaže da ostane miran kada je najteže, ali i da kao pobednik uvek bude čvrsto na zemlji. A samo selektor vaterpolista zna kroz šta je sve morao da prođe da bi Srbiju posle 28 godina doveo do trona na Olimpijskim igrama u Riju. Pod kakvim je stresom bio videlo se i na dočeku na Aerodromu "Nikola Tesla" kada se veoma emotivno zagrlio sa ocem, stavljajući svoj glavu na njegovu.
- Tata je učestvovao u mom odrastanju, čitavoj mojoj karijeri i mislim da je možda više pretrpeo nego ja - kaže Savić.
Sve vreme ste vaterpolistima bili pravi oslonac?
- Igrači su ogledalo trenera, ako gubi glavu i nervozan je i oni su dekonocetrisani. Ne plačemo, nikad nismo pesimisti. Samo opitimizmom i svakodnevnom šalom možemo da prebrodimo najveće krize i da ostvarimo jedinstvo koje nas krasi.
Put do olimpijskog zlata bio je veoma iscrpljujući?
- Prevalili smo mnogo toga preko svojih leđa, možda najviše ja. Od pritisaka, od problema, od svih negativnosti s kojima smo se susretali, krenuvši od sedmog mesta na SP 2013. u Barseloni. Bio je to ozbiljan šamar koji je pre svega osvestio mene i naročito reprezentativce.
Od kada ste selektor sve vreme ste pod tenzijom?
- Možda je igračima na neki način bilo lakše, jer su imale klupske sezone izvan zemlje, tako da nisu gledali šta se događa ovde. A ovde je situacija, koliko god je mi ulepšavali, izuzetno alarmanta i kritična.
VSS ima i lepu (reprezentacija) i sumornu (klubovi) stvarnost?
- Organizacija, stručni savet moraju da naprave strategiju za naredne godine, da vidimo šta dalje.Problem je što klubovi materijalno stoje loše, što je loša infrastruktura, sistem podele sredstava, što je struka nezadovoljna, što nas deca sve više napuštaju...
Značili to da je ugrožena budućnost?
- Dugujemo veliku zahvalnost predsedniku Nikoliću, premijeru Vučiću, ministru Udovičiću, OKS, jer su stvorili odlične uslove za finansiranje priprema reprezentacije. Ali, klubovi nemaju tu mogućnost finansiranja. S jedne strane ostvarili smo cilj, s druge je visoka cena propasti klubova. A ako klubovi nemaju budućnost, nema je ni reprezentacija.
Vi nikad ne odustajete?
- Osim što sam sportista, ja sam i veliki takmičar. Ne volim da gubim. S druge strane vaterpolo je moj život i nema lepše stvari kada radiš posao koji voliš.
Kada ste decembra 2012. preuzeli kormilo reprezentacije niste napravili rez?
- To nije bilo moguće, jer je reprezentacija bila u osmogodišnjem planu, a ne četvorogodišnjem. Odlazak Vanje Udovičića i problem Nikole Rađena uspeli smo da nadomestimo, jer je ostao "kostur" tima iz Londona. Momci su imali tu atmosferu, ja sam se u nekim stvarima prilagodio njima. A šta sam izmenio može da bude i profesionalna tajna. Sigurno da postoji obostrano poštovanje.
Najveća odgovornost je na Vama?
- Toga sam oduvek svestan i zbog toga je ekipa morala na neki način da se žrtvuju zarad mojih odluka. Januarsko EP u Beogradu bilo je veliko iskustvo za sve nas. Unapred smo proglašeni za favorite, što smo prihvatili. Baš kao i na OI u Riju. Ali, kada te svako zapitkuje i pre vremena okači zlato oko vrata to postaje ozbiljan problem. Taj pritisak sam na neki način stavio na stranu i uspeo da odbranim igrače od napada.
Olimpijsko zlato se jurilo od 1988?
- Realno sve do Rija nismo bili psihički i fizički spremni da osvojimo prvo mesto. Ova generacija je na SP 2009. u Rimu, kada su postali prvaci sveta, pokazala da stvarno ne preza ni od čega, da se ne plaši nikoga i pokazala je izuzetan kvalitet. U Londonu 2012. nisu bili sazreli, a posle sedmog mesta na SP 2013. u Barselonu postali su dominatni. Od 2014. do 2016. napravili su niz od osam uzastopnih zlatnih medalja.
SADA TREBA DA TRESNEM O ZEMLjU
Savić je za reprezentaciju odigrao 444 utakmice i osvojio sve osim olimpijskog zlata. Zato je kao trener za pet godina pokupio sve moguće trofeje. Crvenu zvezdu je doveo do evropske krune, sa Srbijom je evropski, svetski i olimpijski pobednik.
- Kažu ko visoko leti... Sada treba da tresnem o zemlju - šali se na svoj račun Savić.
PORODIČNI BIZNIS
Igrači vas hvale, vaša supruga Bobana se druži sa njihovim ženama, delujete kao velika porodica?
- Napravili smo dobar porodičan biznis (osmeh). Svako zna svoje mesto, šta treba da radi. Ali, neke stvari, pozitivne i negativne, moraju da ostanu u kući. Svi su različitih karaktera, svakom valja prići na drugačiji način. Oni su rođeni šampioni, izuzetni ljudi.
IGRA SA NOVINARIMA
Savić objašnjava i zašto ne skače u bazen posle osvojenog zlata:
- Nije ritual. Želeo sam to da uradim u Riju. Ali, stvorila se fama oko toga, što me veoma nervira. Smeta mi što neobavezne stvari izlaze u prvi plan,a ne one koje se tiču takmičenja, igrača. U Riju nisam skočio, iako su svi očekivali. Još ranije sam odlučio da isceniram nekoliko događaja da poremetim novinare, da pišu o nekim stvarima, a ne o vaterpolu. To se videlo i u Beogradu i u Riju.
novosti.rs
|
