|
Prisluškivanje iz jednog centra
izvor : evn foto: vn 23.06.2016.
Srbija će morati u okviru pregovora sa EU bar delimično da reformiše bezbednosni sistem i, za početak, izmeni Zakon o BIA, tvrdi Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Ovaj centar je već počeo da radi na modelu zakona o obaveštajnom sistemu, koji donosi i neka sasvim nova rešenja, poput ujedinjenja vojnih službi - VOA i VBA.
BCBP je juče organizovao veliki skup o tome kakve su Srbiji bezbednosne službe potrebne, da bi mogle da odgovore savremenim izazovima, posebno narastajućem terorizmu.
- Jedan od trendova u Evropi je da ceo obaveštajni sistem bude uređen jedinstvenim zakonom. S obzirom na to da Srbija mora da menja Zakon o BIA iz 2002, koji je nedorečen i neprecizan, bolje bi bilo da napravi jedan zakon koji će obuhvatiti i vojne i civilne bezbednosne službe - kaže Petrović.
Jedan od autora modela je prof. Miroslav Hadžić, predsednik Upravnog odbora BCBP.
- Naš model predviđa, osim ujedinjenja vojnih službi, i objedinjavanje u jedan tehničko-operativni centar svih kapaciteta za primenu posebnih mera za tajno prikupljanje podataka - kaže prof. Hadžić.
Posebne mere (prisluškivanje, uvid u telefonske listinge, elektronsku i drugu poštu) u ovom trenutku mogu da primenjuju i policija, i BIA, i VBA, i neke druge službe, pa je samim tim demokratska kontrola otežana i mogućnost zloupotreba veća. Nova, posebna agencija, bila bi samo "izvođač", tačnije postupala bi isključivo po nalogu suda.
- Model predviđa i formiranje Generalnog inspektorata, kao organa Vlade, koji bi bio zadužen za unutrašnju kontrolu i civilne i vojne bezbednosne službe - kaže prof. Hadžić.
Predrag Petrović ističe i potrebu jačanja obaveštajne komponente, uz veću saradnju Ministarstva spoljnih poslova i BIA. Kako kaže, posle najnovijih terorističkih napada u Evropi, svedoci smo trenda jačanja obaveštajnih službi u cilju bolje bezbednosti građana.
- U Nacionalni savet za bezbednost trebalo bi uključiti i Ministarstvo spoljnih poslova, kao što je to urađeno u mnogim državama, a operativne poslove rukovođenja u Birou za koordinaciju službi bezbednosti trebalo bi da preuzmu stručnjaci. Svedoci smo velikih zamerki zato što bezbednosne službe imaju policijska ovlašćenja. U većini zemalja one nisu uključene u kriminalne istrage, pa tako bolje mogu da se fokusiraju na obaveštajni rad - kaže Petrović.
Da je bezbednosnom sektoru potrebna krupna reforma, pre dve godine je upozorio i Momir Stojanović, predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti u prethodnom skupštinskom sazivu. Njegovo rešenje podrazumevalo je, po ugledu na nemački BND, da se objedine civilna i vojna obaveštajna služba u jedinstvenu Obaveštajnu službu Srbije, a kontraobaveštajni segment BIA i VOA u Kontraobaveštajnu službu Srbije. Treća komponenta bio bi Republički istražni biro, nalik na FBI, sastavljen iz UBPOK, Uprave za sprečavanje krijumčarenja oružja i droge (sada u sastavu Carine), Uprave za sprečavanje pranja novca (sada pri Ministarstvu finansija)...
Ovaj biro imao bi policijska ovlašćenja, a sve tri komponente bile bi povezane sa Biroom za koordinaciju službi bezbednosti, koji bi funkcionisao 24 sata.
- Moj predlog, međutim, nije naišao na podršku nekih ministarstava, koja nisu htela da se odreknu svojih obaveštajnih službi, mada imamo dupliranje posla, trošenje energije i novca - kaže Stojanović. On dodaje da ako se ne redefiniše bezbednosni sistem, domaćim službama ostaje samo da čuvaju maturske testove.
BEZ KONTROLE
- Ne postoji parlamentarna kontrola nad radom Odeljenja za sprovođenje posebnih mera pri Upravi kriminalističke policije. Verujem da su primedbe predsednika i premijera da su prisluškivani imale osnova upravo kad je u pitanju ovaj segment - kaže Momir Stojanović.
novosti.rs
|
