|
Ne prete nam veliki potresi, Balkan još u doba jure i krede pregrmeo seizmičku "dramu"
izvor : evn foto: vn 25.04.2016.
Da je planeti Zemlji ozbiljno tesno u svojoj "koži", svedoče razorni zemljotresi koji su poslednjih dana potresali pacifičku oblast. Spasioci u Ekvadoru i Japanu još prebrojavaju mrtve i povređene posle niza udara od pet do 7,8 stepeni po Rihteru. I dok svetski naučnici strahuju da su ova seizmološka talasanja uvertira za "megazemljotres" koji će pogoditi planetu, profesor Dragan Milovanović, sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu tvrdi da možemo mirno da spavamo jer Srbija nije na mapi kritičnih područja.
Kažete da Srbiji ne prete veliki zemljotresi jači od 7 stepeni Rihterove skale?Koliko su bezbedni veći gradovi, poput Beograda, Niša i Novog Sada?
- Verovatno je da na užem području Srbije ne prete jaki zemljotresi. Zbog toga, sa velikom verovatnoćom možemo reći da su pomenuti gradovi bezbedni. Na ovo ukazuju istorijske činjenice da u proteklih 2.000 godina nema tragova intenzivnijih seizmoloških potresa na ovom području. Na Balkanskom poluostrvu i šire, idući od severa, pa do Grčke nije bilo jačih zemljotresa.
Da li je zemljište u Srbiji trusno?
- Srbija se nalazi u trusnoj zoni koja je nastala u doba srednje jure i donje krede. Tada se na ovom prostoru nalazio okean Tetis, ali je zbog vrlo jakih tektonskih pokreta - zemljotresa i vulkana u okviru Alpske orogeneze, zauvek nestao sa ovih prostora. Slični procesi danas se dešavaju u Japanu i Srednjoj Americi. Zaostali "ožiljci" iz tog vremena sada "žigaju" ovaj deo planete jer su to prostori duž kojih se najlakše oslobađa energija nastala usled sudara ili razmicanja ploča. Prostor Balkana je mesto gde se Afrika podvlači pod Evropu, što uzrokuje zemljotrese i vulkane (danas Etna, Stromboli), pri čemu i raspored i međusobni odnos ostalih ploča na Zemlji imaju značajan uticaj na pojavu i intenzitet tektonskih pokreta, zemljotresa.
Znači li to da smo mi još u doba jure pregrmeli "dramu" kroz koju sada prolazi pacifička oblast?
- Upravo tako. Glavni potresi su preseljeni na drugi prstor. Sada je kretanje velikih ploča premešteno na taj deo sveta, a mnogo ranije tektonski pokreti su se dešavali baš na našim teritorijama. Ne zaboravimo da su zemljotresi prirodan proces koji omogućavaju i život na našoj planeti kakav poznajemo. Kada oni prestanu, nakon hlađenja Zemlje, svi okeani i ravnice biće zapunjeni materijalom sa planina i tada će naša planeta biti ispeglana.
Koje su najkritičnije seizmološke tačke u Srbiji?
- Za najkritičnije seizmološke tačke treba uzeti prostore u kojima se javljaju takozvani ofioliti koji su nastali na šavovima podvlačenja ili razmicanja. To je zona koja počinje u Italiji, preko Bosne - Banjaluke, Beograda, Valjeva, Kosmeta, Makedonije, Grčke, Turske, do Himalaja.
Drugi krak ide iz Rumunije. Na osnovu karte hazarda gde su mapirani podaci o zemljotresima koji su se već dogodili, kao i na osnovu seizmotektonskih i geoloških ispitivanja, stručnjaci mogu da predvide gde se mogu očekivati zemljotresi u budućnosti. Međutim, niko ne može da kaže kada će se zemljotresi dogoditi. Prema tim podacima, trusna područja u našoj zemlji su centralna i južna Srbija - "trougao" koji čine Homoljske planine, Mionica i Kopaonik. Po tim tvrdnjama, u budućnosti se mogu očekivati zemljotresi u Svilajncu, preko Rudniku, Mionici, Lazarevcu, Kopaoniku, Kraljevu, Čačku, kao i okolini Peći na Kosovu u Metohiji.
U doglednom periodu, da li su moguće katastrofe kakve su bile svojevremeno u Skoplju ili Crnoj Gori?
- Smatram da se zemljotresi tog intenziteta mogu javiti, ali da boljom gradnjom i monitoringom njihov štetan uticaj možemo svesti na minimum. Zemljotresi koji su bili u Banjaluci, Skoplju i Crnoj Gori su srednjeg intenziteta i uzrokovali su značajne ljudske i materijalne štete, ipak, znatno manje od onih koje su se dogodile i događaju u drugim područjima, poput Japana, Turske ili Srednje Amerike.
Da li i kako možemo da se zaštitimo od zemljotresa? Može li poštovanje pravila prilikom izgradnje objekata da doprinese većoj bezbednosti?
- U budućnosti će objekti za stanovanje, putevi, mostovi, tuneli, brane morati da budu građeni tako da "amortizuju" trusne talase i na taj način se zaštite. To generalno važi za zemljotrese srednje jačine. U Japanu, zemlji u kojoj se sve radi po propisu, pojedine zgrade, putevi, mostovi, ipak ne mogu da "izdrže" jake potrese. Zemlja je, bez sumnje, još jača od čoveka. Dobro je što je tako. Kada je nadvlada, nažalost, mislim da neće biti ni nas, a ni naše planete, jer postajemo sve maliciozniji i samoživi.
Koliko su precizni merni instrumenti i da li je moguće predvideti zemljotres na osnovu njihovih podataka?
- Zapravo, nije moguće predvideti zemljotres. Podaci su precizni kada se zemljotres dogodi, kada dobijamo njegov intenzitet, položaj - holocentar i epicentar. Ali uzrok i vreme kada će se dogoditi još uvek su nepoznanica. Mogu se predvideti pojave zemljotresa manjeg intenziteta, posebno blizu aktivnih vulkana, ali ni tada sa velikom preciznošću, najviše do nekoliko dana. Ipak, jačinu je nemoguće znati unapred.
ZEMLjA JOŠ ČUVA TAJNE
Koliko seizmološke promene, od istoka do zapada, utiču na pomeranje Zemljine ose, na skraćenje ili produžetak dana, vremenske prilike, klimu?
- Zasada nema preciznih naučnih saznanja o tome. Uprkos čudima tehnologije, međutim, naša planeta ima, ili još uvek čuva tajne do kojih će se tek doći u budućnosti. U februaru sam boravio u Japanu i video složene instrumente kojima se vrši monitoring Zemlje. Merena je osa nagiba Zemlje sa velikom tačnošću, ali se ona mora proverti i sa drugog mesta, koje je daleko od naše planete, kako bi se utvrdila i potvrdila promena putanje i nagiba.
KAD SE DAJE "ZELENO SVETLO"
U timu ste stručnjaka koji se bave ispitivanjem stabilnosti tla. Od čega zavisi da li će na nekom terenu moći da se napravi put, tunel ili podigne zgrada?
- Po struci sam petrolog, proučavam stene, njihov nastanak, sastav, ali i međusobne odnose. Povremno, kao deo ekpertskog tima, sa kolegama geolozima, geotehničarima, hidrogeolozima, geofizičarima radim na saobraćajnicama, tunelima, branama, klizištima sa ciljem njihovog saniranja. Kada se dobiju svi rezultati da je tlo stabilno, da je seizimička aktivnost mirna, da su strukturna svojstva i međusobni odnosi stabilni, da se ne pomeraju, onda su rezultati pozitivni i mi dajemo "zeleno svetlo".
|
