Ostao Dan bez mladosti

izvor : novosti online foto:                                                                                                                   25.05.2016.

Najsvečaniji praznik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Dan mladosti, bio je obeležavan svakog 25. maja na stadionu JNA, a tada je istovremeno bio proslavljan rođendan Josipa Broza Tita, "najvećeg sina svih naših naroda i narodnosti".

Tako je bilo od 1957. do 1988. godine. Pre toga, omladina Kragujevca je još 1945. osmislila "Titovu štafetu", kao poklon šumadijske omladine, a zatim je manifestacija dopunjena i omasovljena tako što je proširena na teritoriju cele Jugoslavije, pa je štafeta mladih koja bi prvo proputovala celu SFRJ stizala do Belog dvora. Najzad, od 1957. godine, na inicijativu samog Tita, ovaj događaj se seli na stadion JNA, a manifestacija se zvanično zove "Dan mladosti".

Ostalo je zapisano da je tada bio slavljen i Titov rođendan, mada je on zvanično bio rođen 7. maja. Doduše, danas je uglavnom nejasno kakvo mu je bilo poreklo. Sada mnogi istoričari sa nevericom odmahuju glavom na pomen njegovog rodnog Kumrovca u Hrvatskom Zagorju, a njegovo tobože teško, seljačko poreklo nikako nije moglo da rezultira izuzetnim umećem muziciranja na klaviru. Ostale su mnoge nejasnoće iz Titove biografije, ali za njih mora biti odvojena posebna priča. Ovog puta sećamo se kako smo ga voleli.

KULT LIČNOSTI

- Titova štafeta je simbol stvaranja i održavanja kulta ličnosti Josipa Broza Tita, kulta koji je stvoren još u Drugom svetskom ratu, proglašavanjem za "maršala" (samo njega i nikog drugog), zatim, narodnog heroja, i to trostrukog 1944, 1972. i 1977. godine, neprikosnovenog vođe Narodnoslobodilačke borbe i revolucije, i stvaranjem mnogobrojnih mitova o njemu kao sposobnom komandantu i vizionaru - kaže direktor Instituta za savremenu istoriju dr Momčilo Pavlović. - U popularisanje lika i dela Tita uključen je još u ratu čitav partijski aparat, a posle rata to je bila obaveza ukupne vlasti.

Dr Pavlović podseća da je čak donet i Zakon o zaštiti lika i dela Josipa Broza Tita.

- Već 1945. godine, Titov rođendan, koji je i danas sporan, prerasta u narodni praznik. Tada je ustanovljeno i trčanje sa štafetom, umetnički oblikovanim drvetom, koje je nošeno kroz sve krajeve zemlje. Komunisti su precizno računali koliko je kilometara pređeno i koliko je omladinaca učestvovalo u nošenju štafete. Kulminacija je bila na organizovanim sletovima na kojima se na dan Titovog rođenja, kasnije preimenovanog u Dan mladosti, predavala ova štafeta pred očima svih naroda i narodnosti. Bio je to simbol odanosti vođi i revoluciji.

Slet je decenijama bio događaj koji je okupljao mlade iz svih delova bivše SFRJ, tokom nekoliko tačaka bi bile izvedene vežbe mladih svih uzrasta, a, po pravilu, priredba je kulminirala moćnim nastupom pripadnika Jugoslovenske narodne armije. Za slet su se učesnici pripremali mesecima, greške na travnatom terenu nije smelo da bude.

Razdragani omladinci stizali su u Beograd vozovima, autobusima, peške... Ipak, poslednja štafeta morala je da prekine put jer je Broz umro, nastupila je velika opštenarodna tuga, a pored veličanstvenog sprovoda organizovane su svečane straže uz štafetu.

Zatim kreće osmogodišnji period kada je slet organizovan bez Tita, ali sa vizijom velikog vođe pred nama...

ZVEZDA I DINAMO

Samo dve godine po vođinom odlasku svi mediji beleže finalni meč na "Marakani" između Crvene zvezde i Dinama za osvajanje prestižnog Kupa Maršala Tita. Listajući arhivu u preciznom izveštaju "Novosti" nalazimo kako je na poluvremenu meča štafeta stigla na naš najveći stadion iz vazduha.

- Trebalo je videti, doživeti. Ostaje za sećanje, priču. Lepu, najlepšu, jer joj je mladost iskovala ime na putu radosti, cveća, sreće, svega što ostaje delu druga Tita... -pišu "Novosti". - Štafetu su padobranci spustili na igralište, a reprezentativac Slobodan Dabović je padobranom doskočio tačno u centar terena.

Štafetu su potom proneli oko terena vicešampion Evrope u rvanju Prvoslav Ilić, kapiten Zvezde Vladimir Petrović Pižon, a predsednik Gradskog omladinskog komiteta Petar Damnjanović zavetovao se da "ćemo uvek biti njegova mladost i da njegovom putu nikad neće biti kraja"; telegram u ime sportista grada pročitao je teniser Slobodan Živojinović.

Dok su se na semaforu menjale reči našeg zaveta "I posle Tita Tito", dostojanstveno je trčao sa štafetnom palicom Velimir Zajec, kapiten Dinama, potom košarkaš Partizana Milenko Savović... Fudbaleri dva tima nosili su veliku parolu "Druže Tito mi ti se kunemo"...

Uveče 25. maja na stadionu JNA, pred 50.000 gledalaca nastupalo je oko devet hiljada izvođača, i to iz desetak gradova Vojvodine, Beograda, Pule, Bihaća, Kopra, Titove Mitrovice, Štipa, Titovog Užica...

Toga dana, tokom euforije "bratstva i jedinstva" u Beogradu, niko nije slutio da će pred igračima istih timova - Zvezde i Dinama, u Zagrebu početi građanski rat, devet godina kasnije.

"ZAVRŠNI UDARAC"

Zakletve istrajnosti na Titovom putu nisu dugo potrajale. Godine su se nizale, koncepcija proslave Dana mladosti sve više je gubila identitet, postavljane su velike stiroporske siluete Broza iznad stadiona, da bi kasnije bile nipodaštavane, a odvažnost novinara koji su smeli da iskorače iz partijskog šablona počela je da biva sve češća.

Ekonomska kriza se osećala, fondovi su bili sve tanji, a "bratstvo i jedinstvo" popuštalo je do pucanja.

Samo nekoliko godina kasnije, 1986, već u štampi postoje ozbiljne dileme oko obeležavanja ovog praznika, kao i njegovog pravog smisla. Novinari se pitaju da li nam uopšte trebaju štafeta i Dan mladosti, a počinju i prve afere, jer su beogradski omladinci protestovali pošto nisu dobili onoliko karata za slet koliko su očekivali, s obzirom na brojnost i napore uložene u organizaciju.

U listu "Mladost" nailazimo na ironičan tekst Vojislava Žanetića, koji komentariše događaj te godine, pa se usput pita: "Kakva je razlika između Dana mladosti i Dana žena, s obzirom da iste stvari rade i ženama i mladima?" Žanetić ipak teši čitaoce rečima kako "žene, srećom, nemaju slet".

Pa ipak, cela umetnička elita je bila na centralnoj proslavi te, 1986. godine. Na tribinama su bili Arsen Dedić, Lepa Brena, Nenad Radulović, Dado Topić, Tifa, Emir Kusturica, Dražen Petrović... Iste godine organizovan je veliki koncert na Trgu Marksa i Engelsa (danas Nikole Pašića), na kojem su nastupali "Aerodrom", "Atomsko sklonište", "Crvena jabuka", "Električni orgazam", "Ekatarina Velika", "Kerber", "Galija", "Smak", "Tunel"...

Svečarska atmosfera potrajala je do 1988. godine, kada je poslednji put održan slet. Osmišnjen je potpuno novi način obeležavanja, bez štafete, scenski nastup je predvodila Sonja Vukićević, a reakcije su bile podeljene i, kako su pisale "Novosti", "nikoga nisu učinile ravnodušnim". Dok je Jovan Ćirilov proglasio takav skup "pravim pionirskim poduhvatom", delegati iz Valjeva su zbog nedoličnosti tražili "odgovornost organizatora".

"Završni udarac" sletu, pronošenju štafete i proslavi Dana mladosti zadali su Slovenci, kao, uostalom, i samoj Jugoslaviji. Još 1987. godine ljubljanska umetnička grupa "Novi kolektivizam" adaptirala je nacistički plakat iz 1936. godine, ponudivši ga kao sarkastičnu ideju za manifestaciju mladih.

Taj događaj je podigao veliku prašinu u jugoslovenskoj javnosti, koja se nije slegla dok se Jugoslavija nije raspala.

"PUT POSUT CVEĆEM"

Svakog puta kada bi štafeta krenula na putovanje ka voljenom maršalu, mediji su bili strogo skoncentrisani da prate svaki njen korak. Izveštavali su o mestima kroz koja prolazi, imenovali su nosioce, opisivali svečarske prelaze iz jedne u drugu republiku, pređene kilometre...

Tako je najčešći naslov koji smo viđali upoređujući različite tekstove posle Titove smrti bio "Put posut cvećem".

DOKUMENTACIJA "BORBE"

Foto-dokumentacija i arhiva "Borbe" i ovog puta su bili na raspolaganju "Beogradskim pričama", kako bismo dočarali vreme o kojem pišemo. Podsećamo, mnogi vrhunski listovi onog vremena, od "Novosti" do "Borbe", kao i mnogobrojna revijalna izdanja sačuvani su zahvaljujući ovoj instituciji, koja je svakodnevno otvorena za sve istraživače jugoslovenske i beogradske prošlosti.

novosti.rs

Paničan strah od Jovankinih dokumenata Mitovi o EU: U Srbiji rakija, na Ostrvu toster Na putu za otadžbinu, odlazak srpske vojske sa Krfa "Diosamanta" i "Pogrebnik", "Šerlok" i "Tesla" Uticaj britanskih laburista na Milovana Đilasa Nije Norveška nego je Zlatar U Srbiji 85 odsto dece na internetu provodi više od sat dnevno Izložbe, koncerti, sportska takmičenja tokom Meseca Evrope u Srbiji Prokockana istorijska šansa Carsko blago leži ispod Koridora 10 Jugoslavija u pikselima I da je na Tibetu mi bismo Titu došli na grob Pokret "Samo jako": Sa Vučićem jedino za 750 miliona evra Černobilj svi još osećamo! Ne prete nam veliki potresi, Balkan još u doba jure i krede pregrmeo seizmičku "dramu" Produžen rok za Golubac Stogodišnjica iskrcavanja srpske vojske na Krf i Vido Kralj Petar bio umešan u zaveru Zaštita kvaliteta: Pršut po njeguškim pravilima Godišnjica početka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji Amin umesto lajka: Osnovana prva crkvena društvena mreža u Srbiji Pola miliona ljudi u BiH i dalje u opasnosti od mina Odštetu od Nemačke čeka čak 200.000 građana Srbije, samo za prinudni rad žrtvama duguju 290 milijardi dolara! Počela sezona u Resavskoj pećini, dolazili i Brazilci Ljubici Otašević zbog oca Udba nije dala mira Donji Jovići: Život između dvije rampe Karađorđevići ostaju bez dvora Sedamdeset peta godišnjica martovskog prevrata Kontroverzne namjere: Izmještanje Filermose EU beleži rast, Srbija pad broja novorođenih Oplenačka vina u svetskom vrhu Tito prodao amerikancima svemirski program: Zahvaljujući njemu su sleteli na Mesec, tvrde teoretičari zavere! Feral u Beogradu: Pobednička priča Peca Popović: Imao sam sreću da umrem u Urgentnom centru Psihodelični krimić Napoleon od sutra na kioscima