|
Mitovi o EU: U Srbiji rakija, na Ostrvu toster
izvor : euractiv foto: 23.05.2016.
U susret referendumu o ostanku u EU u Velikoj Britaniji, protivnici Unije čine sve da ubede građane da glasaju za popularni Bregzit, pa pribegavaju i (polu)lažima. Oni su tokom kampanje kao strašilom mahali navodnim zabranama koje su rezultat čistog hira briselske birokratije, a u fokusu njihovih tvrdnji su propisivanje oblika banana koje se smeju prodavati i navodni plan zabrane britanskih tostera i vodokuvala. Kao i u slučaju srpskog mita da će nakon ulaska u EU pečenje rakije biti zabranjeno, istina je nešto drugačija.
"Dakle, da li se slažete sa tim evropskim standardom koji propisuje način na koji trgovci treba da prodaju banane?", pitanje je postavljeno preko tviter naloga kampanje za istupanje iz EU "Vout liv" (Vote Leave), u prevodu "glasajte za istupanje". To je samo jedan od najnovijih primera pozivanja na propise o ovom žutom tropskom voću.
Samo nedelju dana ranije, bivši gradonačelnik Londona Borid Džonson pao je u vatru govoreći da je "apsolutna ludost da nam EU govori kakvog oblika treba da budu naše banane".
Kao što u Srbiji tvrdnja da će proizvodnja rakije i čvaraka biti zabranjena nakon pristupanja EU jeste mit, s tim što će se uvesti precizni propisi za proizvodnju za prodaju, tako je i u mitovima koji tište Britance istina u najmanju ruku nešto kompleksnija od ovih tvrdnji.
U stvarnosti, EU ne zabranjuje baš prodaju banana koje su previše ili nedovoljno zakrivljene, a još manje grozdove sa više od "dve ili tri" voćke, kao što je u posprdnom tonu na društvenim mrežama tvrdio Džonson.
Britanski list Gardijan podseća da su banane u međunarodnoj trgovini uvek razvrstavane u zavisnosti od kvaliteta i veličine. Ovi standardi koje su donosile različite vlade i preduzeća stvarale su konfuziju, i zato je od Evropske komisije zatraženo da donese nove jedinstvene propise. Tako se u propisu 2257/94 Evropske komisije zaista navodi da banane moraju biti bez deformacija i neuobičajene zakrivljenosti, ali su banane nepravilne forme ipak dozvoljene u drugoj kategoriji.
Drugi najpopularniji argument evroskeptika su kućni aparati, za koje tvrde da se zabranjuju zbog evropskih propisa za smanjenje potrošnje energije.
"Evropska unija je preuzela kontrolu nad vašim kućnim aparatima. Zabranila je najsnažnije usisivače. Brisel takođe planira da zabrani britanske tostere i vodokuvala. Ukoliko glasamo za ostanak u EU, birokrate koje nismo birali nastaviće da odlučuju o tome koje uređaje možete da koristite", navodi se na internet sajtu kampanje za istupanje.
Početkom maja konzervativni tabloid Dejli ekspres ovu temu je stavio na naslovnicu, sa sledećim naslovom ispisanim velikim slovima "EU sada želi da zabrani i naša kuvala za vodu".
I ovde je istina nešto složenija. Brisel će od 2017. zaista zatražiti od proizvođača da ne premaše jačinu od 900 vati, što je gotovo duplo manje od sadašnjih 1.600. U javnosti je do sada bilo rasprave o efikasnosti ove mere. Dok neki proizvođači i stručnjaci tvrde da snaga nije u direktnoj vezi sa efikasnošću uređaja, drugi su mišljenja da će se smanjenje snage usisivača neminovno dovesti do njihovog dužeg korišćenja, i da rezultata neće biti.
Kada je reč o tosterima i kuvalima za vodu, Evropska komisija je u rubrici Evropski mitovi ukazala da nikakva zabrana nije planirana, bez obizra na mesto proizvodnje tih uređaja.
Konzervativni dnenvik Dejli telegraf međurim smatra da je takva zabrana ptianje vremena. Po pisanju ovog lista, Brisel je sa ovom zabranom samo sačekao iz straha od negativnog odjeka uoči referenduma 23. juna.
Dnevnik Ivning standard je u članku o pozitivnim i negativnim aspektima istupanja iz EU kao prednost naveo da će deca mladja od osam godina moći da duvaju balone bez roditeljskog nadzora.
Brisel je međutim i ovo delimično demantovao, jer Evropska komisija samostalno duvanje balona ne zabranjuje, već preporučuje prisustvo roditelja da bi se izbegao rizik od gušenja.
Građani Velike Britanije će 23. juna, prvi put posle više od 40 godina, da se izjasne o pripadnosti EU. Britaniji je od podnošenja zahteva za članstvo u tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici 1961. godine trebalo 12 godina da pristupi, nakon dva veta koju je uložila Francuska oličena u generalu Šarlu de Golu 1963. i 1967. godine.
Prvi referendum o pripadnosti ovoj organizaciji održan je 5. juna 1975. godine, a Britanci su većinom od 67% odlučili da ostanu u zajednici.
Britanija je tokom decenija članstva koje su usledile postala poznata po izuzećima od određenih politika, i protivljenju federalizaciji Evrope. Ova zemlja je pod vođstvom konzervativne premijerke Margaret Tačer dobila povraćaj iz evropskog budžeta 1984. godine, a 1992. godine je dobila izuzeće od obaveze pristupanja zajedničkoj valuti.
Konzervativni premijer Dejvid Kameron je referendum o članstvu Britanije u EU obećao 23. januara 2013. godine, u slučaju da dobije izbore 2015. godine, što je bio slučaj. U 2014. godini antievropska i antiimigrantska partija Ukip pobedila je na izborima za Evropski parlament sa 26% glasova i 24 poslanika.
Kameron je u februaru, nakon postizanja sporazuma sa EU o reformama Unije, objavio da će referendum biti održan 23. juna ove godine.
|
