|
Izbori u Srbiji održani 2. aprila potvrdili su nezainteresovanost građana za političke procese uz znatno manju izlaznost od proseka u EU, i razočaranost u političke partije. Rezultati još više govore o stanju opozicionih stranaka, budući da se drugoplasirani Saša Janković tek nedavno upustio u politiku, dok se na trećem mestu našao politički aktivista bez partijske podrške i jasnog programskog opredeljenja Luka Maksimović. Vučićeva očekivana pobeda doneće koncentraciju vlasti, budući da će prema svim predviđanjima on kao najjača politička ličnost u vladajućoj stranci nastaviti da donosi ključne odluke.
"Danas nije pobedio Aleksandar Vučić, već strah. I nisu pobedili ‘naprednjaci’ sa svojim satelitima, već nizak nivo socijalne i emocionalne inteligencije, indiferentnost i strah", naveo je za Dojče vele predsednik NUNS Slaviša Lekić.
Najveći gubitnici su opozicione partije, koje su potpuno poražene, sa rezultatom od pet ili znatno niže.
Kao kandidat sa potencijalom da opoziciji donese bolji rezultat nametnuo se Saša Janković, za koga je glasalo više od sedmine izašlih na izbore.
Na razočaranost političkim sistemom ukazuje slučaj Luke Maksimovića, poznatog kao Preletačević Beli, studenta komunikacije i političkog aktiviste, koji je dobio skoro svaki 10. glas, pre svega mladih i onih koji odbacuju postojeći sistem. On je proboj, prvo na izborima u Mladenovcu, a onda i na predsedničkim izborima, ostvario bez jasnog programa i pozicioniranja u smislu opredeljenosti ka levici i desnici, već ukazujući na anomalije političkog sistema.
Zašto građani ne glasaju?
Izlaznost od 54,55% bila je niža nego na prošlogodišnjim izborima, a u poređenju sa drugim evropskim zemljama uporediva je samo sa zemljama istoka Evrope.
Procena Eurostata je da je izlaznost EU na nacionalnim izborima u proseku 68%, pri čemu visoka izlaznost odlikuje pre svega razvijene demokratije poput Nemačke (71,5% na izborima 2013), Francuske (80,4% na izborima 2012), Holandije (74,6% na izborima 2012),
Profesor Univerzitetskog koledža u Londonu Erik Gordi smatra da je izlaznost niska zbog "ponavljanih medijskih poruka da je trka već završena", kao i "vulgarne kampanje koja vređa inteligenciju".
Gordi, koji je specijalista za Balkan, ukazao je na slabost opozicije, koja nema stranku koja je predvodi. Drugoplasirani Saša Janković je tek "najjači među slabima", a za uspeh u budućnosti mu je potrebno da uspostavi komunikaciju sa publikom "izvan većih gradova i izvan buržoazije".
Gordi kao pozitivan ishod vidi pad desnice, osim Vučića. Ovi kandidati takođe su dobili jasnu poruku – najbolje je prošao Vuk Jeremić ali je dobio samo 5,3% glasova, dok su lideri SRS, Dveri i DSS dobili manje od 5%.
"Ni stari neofašisti poput Šešelja, ni mladi neofašisti poput Obradovića, ni imitatori neofašista poput Jeremića nisu naišli na simpatiju publike. I neće. Srpsko društvo nije takvo, ma koliko je tako izgledalo za vreme Miloševića. Ali ljudi zaboravljaju da je Milošević tu i tamo glumio socijalistu", navodi Gordi.
Dojče vele prenosi ocenu sociologa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Alekseja Kišjuhasa koji Jeremićev loš rezultat opisuje pitanjem "Zašto bi ljudi glasali za Tomu Nikolića sa pravom diplomom?".
Daleko od fer pleja
Razilka u snazi kampanja bila je očigledna, sa dominacijom Aleksandra Vučića koji je bio prisutan u javnosti i kroz intenzivnu kampanju, ali i kroz aktivnosti u poziciji premijera.
Regulatorno telo za elektronske medije REM odreklo se svoje funkcije kontrole prisustva u medijima, a kada je reč o štampanim medijima kulminacija je bila poslednjeg dana kampanje kada su svi dnevni listovi osim Informera i Danasa preko cele naslovne strane bili prekriveni Vučićevim predizbornim oglasom.
Kada je reč o samom izbornom procesu, posmatračka misija organizacije CRTA "Građani na straži" zabeležila je nepravilnosti koje ukazuju na nedostatak kontrole.
Tako je zabeleženo nekoliko pojedinačnih slučajeva u kojima birač nije mogao da glasa na biračkom mestu jer je uvidom u birački spisak utvrđeno da je neko već glasao umesto njega. Ovo se dva puta dogodilo u Leskovcu i jednom u Novom Sadu. Biračima u Novom Sadu i biraču u Leskovcu je zatim dozvoljeno da glasaju tako što su se potpisale na drugo mesto u biračkom spisku.
Prijavljeni su i paralelni spiskovi birača, a građani su ovoj misiji prijavili nekoliko slučajeva neuobičajnog velikog broja prijavljenih za glasanja van biračkog mesta u Kovinu, Dolovu, Stračevu, Alibunaru i na Savskom vencu u Beogradu.
I šta dalje?
Vučić je najavio da će Srbija dobiti novog premijera za oko dva meseca, što znači da će on tokom tog perioda kao novoizabrani predsednik obavljati funkciju premijera.
Vlast će, po svim očekivanjima, i nakon isteka ove situacije ostati koncentrisana u rukama Vučića, budući da se očekuje da će on zapravo vući konce i u novoj vladi, dok će premijer biti ličnost manje političke težine.
Naredne godine očekuju se i izbori u Beogradu, pa deo analitičara smatra da bi opet mogli biti raspisani parlamentarni izbori, kako bi vladajući SNS povećao šanse da dobije i glavni grad, koji je značajan i simbolično, ali i zbog udela stanovništva i bogatstva u Srbiji.
Gordi u razgovoru za Radio slobodnu Evropu navodi da ne treba očekivati velike promene – Vučić će nastaviti da igra "na kartu da bude prihvatljiva opcija za Zapad" i da "glumi proevropejca", dok će se na unutrašnjm planu i dalje ponašati kao "mladi lav Srpske radikalne stranke".
On navodi i da ne veruje u iskrenost proevropskog usmerenja Vučića.
"Kako je moguće da Miloševićev ministar za informisanje ođednom bude evropejac. Otkud da čovek koji drži sve medije koji objavljuju najzapaljivije članke o tome kako su njegovi protivnici, i ne samo oni, nego i istraživači, analitičari i novinari, špijuni i tome slično, bude evropejac. Nikad nije bio i nikad neće biti".
U vodećim svetskim medijima akcenat je stavljen na očuvanje stabilnosti i "delikatan" balans između Rusije i Zapada, a ovakvo podsećanje na Vučićevu prošlost, kao i na tendencije narušavanja demokratije pod velom odbrane nacionalnih interesa, provejavaju tek u nekim medijima.
Jedan od njih je partner EurAktiva Frans Uest (France Ouest), koji podseća da je Vučiću bio zabranjen ulazak u Uniju u vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji, da je 1998. kao tadašnji ministar informisanja nametnuo medijima drakonske kazne, od čega se neki nisu ni oporavili. Navodi i da Vučić odlučuje o svemu, kao i da gradi imidž "neumornog radnika".
Američki list Njujork tajms (New York Times) ocenjuje da će pobedom premijera Srbije Aleksandra Vučića u prvom krugu predsedničkih izbora u zemlji biti uklonjena poslednja provera Vučićeve vlasti i da će dalje erodirati mlade demokratske institucije Srbije.
Vučić, kao daleko najpolularniji politički lider u zemlji izabraće svog naslednika na mestu premijera, najverovatnije nekog poslušnog, i očekuje se da će bez izazova držati pod kontrolom glavne političke institucije - parlament, izvršnu vlast, vladajuće stranke i sada predsedništvo, piše list.
|
