Nezapamćeni pljusak koji se sručio u noći izmedju utorka i srede na Stari Kostolac otkrio je nove fosile na groblju mamuta na brdu Nosak. To je nova zagonetka za stručnjake Arheološkog instituta SANU i holandske paleozoologe iz Lajdena, koji su se ovih dana priključili istraživanjima. Iz nanosa lesa na površinu je izbila još jedna ogromna kljova runastog mamuta duga 3,85 metara, ali i ostaci džinovskog jelena, koji je imao raspon rogova veći od četiri metra.
Holandski stručnjaci su prepoznali fosilizovane ostatke jelenske glave koji su se nalazili ispod mamutskih kostiju, a to po mišljenju arheologa, upućuje na neku munjevitu prirodnu katastrofu koja je ove divove sahranila u brdu lesa tokom poslednjeg ledenog doba.
- Ponavlja se priča koja je vidjena kod mamutice Vike, kraj čijeg smo fosila u površinskom kopu Drmno takodje pronašli ostatke jelena, ali stepskog, koji je živeo u njeno doba - kaže prof. dr Miomir Korać, direktor arheološkog parka Viminacijum.
- Vika i njen jelen živeli su u Kostolcu pre najmanje milion godina, kad je ovde vladala vrela sutropska klime. Fosili na brdu Nosak pripadaju runastom mamutu i njegovom savremeniku džinovskom jelenu, koji su živeli mnogo kasnije, u subpolarnim uslovima hladne tundre.
Sagovornik „Novosti“ ističe da pronalazak fosila mamuta i jelena koji su živeli na istom mestu u razmaku od najmanje nekoliko stotina hiljada godina dokazuje pretpostavku da je naš prostor oaza u kojoj život opstaje i kad u drugim delovima sveta nestaje.
Velika Vika i njen drugar jelen živeli i stradali su, najverovatnije u megapoplavi pra-Morave u vreloj kostolačkoj savani sa bujnom i visokom travom - kaže prof. Korać. - Gotovo na istom mestu, oko milion godina kasnije, žive i stradaju njihovi daleki rodjaci koji su za to vreme evoluirali i prilagodili se klimatskim promenama koje su pretvorile ovaj kraj u hladnu tundru. Suštinska važnost ovih otkrića jeste da se na našim prostorima nit života nikada nije prekidala.
MILjOKAZ NA KORIDORU 10
Na trasi Koridora 10 u mestu Šuplja stena u blizini belopalanačkog sela Crvena reka, arheolozi Zoran Mitić i Katarina Lazarević otkrili su miljokaz - čitač kilometara, koji datira sa početka trećeg veka nove ere. Kameni stub iz rimskog doba visok je 2,4 metra, dobro je očuvan, a stručnjaci niškog Zavoda za zaštitu spomenika preveli su natpis koji označava 22. milju što je udaljenost ovog lokaliteta od Niša, rimskog Naisusa.
