|
U najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije objavljenom pre nekoliko dana, u delu „vizna politika”, navodi se da je vizni režim Srbije u skladu sa listama EU zemalja za koje su potrebne vize, „osim za državljane Bahreina, Belorusije, Bolivije, Kine, Kube, Gvineje Bisao, Indije, Indonezije, Jamajke, Kazahstana, Kuvajta, Mongolije, Omana, Katara, Turske, Tunisa i Rusije”, a navodi se i Iran jer je izveštaj pravljen pre vraćanja viza ovoj zemlji.
Srbija je u toku mandata ove vlade, podsetimo, ukinula vize za državljane Indije, Irana, Indonezije, Kirgizije, Bahama, Barbadosa, Jamajke, Paragvaja, Kolumbije, Svetog Vinsenta i Grenadina, kao i Burundija, Gvineje Bisao i Surinama. Reč je o državama koje ne priznaju nezavisnost Kosova ili su odskora povukle priznanje.
Za sociologa Vladimira Vuletića nema dileme da je za priču o ujednačavanju spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU ključno pitanje odnos Beograda prema Moskvi i da je to „kruna” tog usklađivanja. To, kako kaže za „Politiku”, traži jednu promišljenu analizu potencijalnih posledica naših daljih koraka. Brisel, smatra Vuletić, na neki način opipava puls, a kao pokriće navode zemlje kojima smo ukinuli vize.
U izveštaju Evropske komisije se navodi i da „nedavne odluke Srbije da odobri putovanje bez viza državljanima zemalja koje su na negativnoj listi EU izazivaju zabrinutost”. Beograd se upozorava da mora da „prati i kontroliše implikacije bezviznog režima sa trećim zemljama”, ali se i „podstiče da se uzdrži od daljeg odstupanja od zajedničke vizne politike EU, sa kojom se očekuje da će se progresivno uskladiti”.
Kako je objasnio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, Srbija radi na usklađivanju svega toga, ali će ključni element za ukidanje i neukidanje viza biti statistički podaci koji bi trebalo da pokažu da li postoji neka povezanost bezviznog režima sa povećanjem broja migranata i azilanata. Sa Iranom je, kako je napomenuo, bilo velikih zloupotreba bezviznog sistema. Rekao je i da Srbija ima bezvizni režim sa više od 70 država.
Na pitanje koliko su upozorenja iz Brisela ozbiljna, Suzana Grubješić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da „ništa nije ozbiljno dok se ne dokaže suprotno”. „Kad smo uvodili bezvizni režim sa Iranom, ideja je bila da se poveća razmena ljudi, dobara, usluga, a nije ideja bila da se Srbija iskoristi za ilegalan ulazak u EU. Naše je suvereno pravo, još uvek jer nismo članica EU, da sami određujemo sa kojim zemljama ćemo imati vize, a sa kojima ne. I sve je u redu dok se to ne zloupotrebi. A postepeno ćemo se usklađivati i u viznoj politici sa EU”, objašnjava Grubješićeva.
Ona ističe da ipak treba ozbiljno shvatiti poruke iz Brisela i da moramo ovaj proces, koliko je god je moguće, da kontrolišemo. Uostalom, podseća, niko se iz EU nije pobunio u startu zašto smo uveli bezvizni režim sa Iranom. Alarm je upaljen tek kako su se brojke povećavale.
Hoće li na Balkanu ostati samo penzioneri?
Nemačka novim zakonom želi da privuče strane radnike
Zapadni Balkan kao spas za nemačke staračke domove
Srbi i dalje diskriminisani povodom pitanja hrvatskog državljanstva
Kupiš stan, dobiješ pasoš EU
Državljanstvo bosansko, pasoš srpski
Vukosavljević otvorio Dane srpske kulture u Temišvaru
Dijaspora najviše pomaže bolesnima u Srbiji
Srbi prednjače po broju boravišnih dozvola na Malti
Odbor parlamenta EU traži kraću suspenziju Šengenskog režima
Iran uveo vize za državljane Srbije
Kulminiralo nezadovoljstvo Srba u Sloveniji
Špigel: Navala na nemačke konzulate na Zapadnom Balkanu
Otvoren konzulat Srbije u Antaliji
Česi traže radnike u Srbiji, posao za 2.000 ljudi godišnje, ista plata i isti uslovi kao za češke radnike
|
