|
Odnosi Srbije i Hrvatske već neko vreme ne napreduju, često upadaju u krizu, čemu doprinosi i oštra retorika političara, posebno u vreme izbora, rečeno je 7. februara na skupu u Beogradu o odnosima dve zemlje. Stručnjaci ne očekuju napredak u odnosima sve dok se dve zemlje ne okrenu budućnosti i ostave prošlost za sobom. Blokada kojoj Hrvatska pribegava u pregovorima o članstvu sa Srbijom da bi rešila bilateralna pitanja jeste njeno pravo, ali nije dobro rešenje, ocenili su učesnici skupa.
Šefica pregovaračkog tima Srbije u pregovorima o članstvu u EU Tanja Miščević rekla je da u rešavanju otvorenih pitanja u odnosima Srbije i Hrvatske treba poći od toga da je u najboljem interesu Hrvatske pristupanje Srbije EU a u interesu Srbije članstvo Hrvatske u Uniji.
Tanja Miščević je na konferenciji o odnosima Srbije i Hrvatske "Hrvatska naš sus(j)ed" rekla da Hrvatska u ovom trenutku kontekst pregovora koristi za rešavanje pitanja čije rešavanje jeste u obostranom interesu. Ona je navela pitanje nacionalnih manjina, arhiva i nestalih, kao i pitanje granica koje bi, kako je ocenila, kao najvažnije trebalo što pre otvoriti.
Ocenila je da Hrvatska, jer je i sama prošla kroz iskustvo blokiranja pregovora, mora biti svesna da bilateralna pitanja ne treba rešavati kroz blokiranje već pomoću otvorenosti i spremnosti za razgovor.
"Pravi pristup u najboljem nacionalnim interesu Hrvatske bi bilo pristupanje Srbije EU i tačka. Kao što je u najboljem nacionalnom interesu Srbije to što je Hrvatska u članstvu EU. U to duboko verujem", rekla je Tanja Miščević na skupu koji je organizovao Centar za spoljnu politiku.
Ona je rekla da se na osnovu toga može razviti dobra argumentaciju koja može pomoći u rešavanju bilateralnih pitanja.
Miščević je rekla da Hrvatskoj ne odgovara da na svojim granicama ima države koje nisu u EU, ocenivši da je to skupo i neefikasno, kao što je pokazala migrantska kriza."Srbiji odgovara da neko ko je toliko blizu i razume sva pitanja koje Srbija mora da prođe u procesu reformi, može da bude najbolji glasnogovornik zasutpanja članstva Srbije u EU", rekla je ona.
Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović je rekla da je pristup Hrvatske da bilateralna pitanja rešava u procesu pregovora o članstvu nije prepoznato kao pozitivan proces u Briselu i drugim članicama.
Ona je ocenila i da EU treba da stvori institucionalni okvir koji će onemogućiti da se njeni mehanizmi koriste za blokiranje.
Jović: Hrvatskoj u interesu nastavak proširenja kao sredstvo pritiska
Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović rekao je da je Hrvatskoj u interesu da se proširenje EU kao legitiman mehanizam pritiska na zemlje kandidate nastavi.
"Hrvatskoj je u interesu proširenje EU jer je proširenje postalo instrument pritiskanja zemalja kandidata što je jednim delom bilo i dok je Hrvatska ulazila u EU i u tom smislu je vrlo efikasno kao sredstvo spoljne politike svih zemalja članica", rekao je on.
Jović je rekao da Hrvatska tu ne radi ništa sto je protivno pravilima EU i dodao da Srbija sve dok želi da uđe u EU uvek može očekivati određene bilateralne uslove bilo od Hrvatske ili neke druge članice EU. Istakao je da su metode pritiskanja legitimno sredstvo političke akcije.
On je rekao da je Hrvatskoj bilo u interesu da se proces proširenja nastavi ali da nije siguran da bi joj bilo u interesu da "Srbija uđe u EU sutra".
Jović je rekao da se već duže vreme u odnosima Srbije i Hrvatske "ne dešava ništa suviše ozbiljno", odnosno da postoje "neki bolji i lošiji momenti" i da dugoročno gledano očekuje da će se nastaviti status kvo jer ti odnosi izlaze iz bilateralnog okvira".
On je rekao i da pitanje daljeg proširenja ne zavisi od Hrvatske ili neke druge članice EU. "Kao što vidimo EU je na samitu u Valeti imala dosta ozbiljnih pitanja sopstvenog identiteta i očekujem da će se možda na sledećem samitu u Rimu krajem marta ove godine otvoriti neka od tih pitanja", rekao je on u pauzi skupa koji je organizovao Centar za spoljnu politiku.
Miščević: Nadam se da ćemo uskoro otvoriti tri poglavlja
Miščević je rekla i da svaka zemlja treba da na osnovu svojih rezultata i kapaciteta napreduje ka članstvu i da ne podržava ideju da region zajedno treba da ide ka u EU, dok je Aleksandra Joksimović rekla na skupu da bi EU trebalo da podrži napredak celog regiona u integracijama kako bi se izbegla nestabilnost.
Tanja Miščević je rekla da se nada da će uskoro biti potvrđen termin održavanja međuvladine konferencije Srbije i EU na kojoj bi mogla biti otvorena tri poglavlja. "Ja se nadam da ćemo ubrzo imati potvrdu termina, znate da se govori o kraju februara i početku marta", rekla je Miščević novinarima.
Ona je dodala da je pored poglavlja 26 o obrazovanju i kulturi Srbija u Brisel poslala i dokumenta za poglavlje 20 o industrijskoj politici i preduzetništvu i poglavlje 29 o carinskoj uniji. "Mi možemo otvoriti tri poglavlja i jedno zatvoriti na narednoj međuvladinoj konferenciji", rekla je Tanja Miščević.
Pomoć hrvatskih stručnjaka
Ona je rekla da do sada nije bilo toliko direktnih kontakata sa Hrvatskom kada je reč o procesu evropskih integracija, ali da treba imati u vidu da su obe zemlje prošle kroz ciklus izbora što je usporilo tehničke razgovore i bolje upoznavanje sa procesom evorpske integracije Srbije.
"Ja se nadam da ćemo to vrlo brzo prevazići i mi vrlo često govorimo da smo spremni da krenemo u Zagreb i razgovaramo sa kolegama na našem tehničkom nivou o svim tim elementima i poglavljima 23 i 24 o vladavini prava ali i drugim poglavljima za koja nam je potrebno bolje razumevanje i njihovo iskustvo", rekla je Miščević.
Dodala je da već puno hrvatskih eksperata pomaže srpskim vlastima u različitim segmentima procesa evropskih integracija, kao što je to bio slučaj sa izradom Akcionog plana za poglavlje 24.
Problem nedostatak komunikacije na najvišem nivou
Aleksandra Joksimovć je rekla da se ne slaže sa konstatacijom da odnosi dve zemlje nikada nisu bili gori, već da postoji problem nedostaka komunikacije na šta su uticali i izbori u obe zemlje.
"U ovom trenutku od formiranja nove vlade mi nemamo još uvek tu vrstu komunikacije otvorene na najivšem nivou", rekla je ona.
Docent na Filozofskom fakultetu u Zagrebu Hrvoje Klasić ocenio je da su odnosi Srba i Hrvata mnogo bolji od odnosa predstavnika srpskih i hrvatskih vlasti i da je u interesu Hrvatske da za suseda ima razvijenu i stabilnu Srbiju.
On je rekao da borba protiv nacionalizma i u Srbiji i Hrvatskoj mora biti prioritet, kao i i okretanje budućnosti, i dodao da je bitno razumevanje da u regionu nema jednog faktora stabilnosti.
Klasić je rekao da još u školi treba razvijati sagledavanje prošlosti i sadašnjosti iz različitih perspektiva i empatiju, a ne negovati samo kult žrtve dok se drugima zameraju zločini koje se sa svoje strane ne prihvataju.
On je dodao da bez stabilne, demokratski uređene, mirne i bogate Srbije nema ni takve Hrvatske i da smatra da Srbija treba što pre da uđe u EU."Ali da u Hrvatskoj postoje oni koji to govore a imaju figu u džep, u to sam siguran", rekao je Klasić.
Profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka Ivo Visković izjavio je da prošlost ima značajnog udela u odnosima Srbije i Hrvatske, a da su razlike u tumačenju prošlosti velike.
"U savremenim odnosima ne možemo naći rešenje za prevazilaženje problema ako se budemo odnosili prvenstveno prema prošlosti. Ne možemo se složiti u tumačenju prošlosti, ali se možemo složiti ako budemo gledali prema budućnosti", rekao je Visković na skupu koji su organizovali Centar za spoljnu politiku i Fondacija Hans Zajdel Štiftung.
Iako ne veruje da će se odnosi Srbije i Hrvatske uskoro znatno popraviti, Visković smatra da treba krenuti "politkom malih koraka", a da krupna pitanja terba ostaviti za kasnije.
Visković smatra da se dugo vodi politika odlaganja rešavanja otvorenih pitanja iz ratova 1990-ih godina i ne misli da će se ta pitanja uskoro rešiti, jer nema dovoljno ljudi u vrhu političkih i društvenih elita koji su voljni da na tome aktivno rade.
Prema njegovom mišljenju, Hrvatska je napravila veliku grešku uvlačenjem bilateralnih pitanja u proces evropskih integracija, jer će to "stvoriti dublje nepoverenje o pokušajima Hrvatske da, bilo sama ili kao nečiji eksponent, onemogući ulazak Srbije u EU".
Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dubravka Stojanović izjavila je da su sva današnja pogoršanja odnosa Srbije i Hrvatske izbijala oko tumačenja događaja iz bliže ili dalje prošlosti.
"Svako obeležavanje 'Oluje', Blajburga, godišnjice Vukovara, pokušaji rehabilitacije Draže Mihajlovića i Milana Nedića pokretala je pitanje međusobnih odnosa", rekla je Stojanović.
Iako ima pozitivnih promena kada su u pitanju udžbenici istorije, Stojanovic je ocenila da u njima ni danas nema nikakve distance, novog razumevanja uzroka i povoda rata ni sopstvene uloge i odgovornosti, i "ako bi se držali udžbenika Srbi i Hrvati bi sutra mogli da nastave taj rat".
|
