Trebaju li nam nove zakonske odredbe da bismo preživeli bahatost i saobraćajnu nekulturu na našim putevima. Najsočnije uvrede, pretnje i “razmenu” sirena, često je nemoguće izbeći i na kratkim relacijama
Seljačino, ko je tebi dao dozvolu - verovatno je jedna od najčešće korišćenih rečenica na našim ulicama i drumovima. Volan je mnogima postao prava noćna mora, jer je gotovo nemoguće izbeći - psovke, sirene, pretnje, pa i potezanja pištolja... čak i na kratkim relacijama.
Koliko smo za volanom postali bahati, najbolje pokazuju sve češći fizički obračuni u nameri da se istera “saobraćajna pravda”. Ne libe se vozači ni da ubiju komšiju zbog parking mesta (što se desilo u Novom Pazaru), da zapucaju (slučaj u beogradskom Bulevaru despota Stefana), ali i da nagovaraju nevoljnika da skoči sa Brankovog mosta, da bi se raščistio prolaz za automobile!
Kakvi su Srbi vozači? Psihoterapeut Zoran Milivojević ističe da neki narod može najbolje da se upozna ako se pogleda njegovo ponašanje u saobraćaju.
- U Srbiji se glorifikuje podela na “snalažljive” vozače, koji zaobilaze pravila i “glupe”, koji se propisa pridržavaju. I tako dobijamo situaciju, u kojoj manjina teroriše većinu. Tada i normalni vozačima kao odbrambeni mehanizam počinju da se uz prekršaje i psovke ponašaju kao sebični, jer je to navodno deo uobičajene saobraćajne kulture u Srbiji. Takođe, ljudi su sve agresivniji, pritisnuti velikim brojem problema, pa se često dešava da “prasnu” u gužvi, za koju je neophodna i mentalna priprema - kaže Milivojević.
Nema sumnje da je naša kultura za volanom sasvim drugačija od one u razvijenim zemljama Evrope. Ko god je vozio u inostranstvu, mogao je da se uveri da je količina sirena, amblendovanja, psovki i “lepljenja na branik” vozilu ispred, mnogo manja od uobičajenih doživljaja na srpskim putevima.
- To je tačno, ali verujte da bi i zapadnjaci bili nervozni za volanom da su kao mi prošli kroz ratove, sankcije, hiperinfalciju i siromaštvo. S druge strane, nas “krasi” posebna vrsta sebičnosti, pa tako mnogima nije problem da blokariju čitav saobraćaj da bi ispunili neke svoje potrebe - objašnjava Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.
Najava da će se nepristojno ponašanje okarakterisati kao nasilnička vožnja, za koju su po Zakonu o bezbednosti u saobraćaju određene paprene kazne, po mišljenju našeg sagovornika ne bi sprečilo nemile scene na ulicama i putevima.
- Postoje dva problema. Recimo, neko me je preko pune linije “isekao” i onako usput mi pomenuo užu familiju. Trebalo bi da okrenem 192 i prijavim ga policiji. I tu nastaje prvi problem, jer nemamo dovoljan broj mobilnih policijskih patrola i presretača, koje bi mogle da reaguju i sankcionišu takve vozače. Nažalost, sistem rada naše policije se sastoji u tome da se pozicioniraju na određene lokacije i love prekršaje - kaže Okanović. Drugi problem nastaje ako nekim čudom policija i reaguje.
- Postavlja se pitanje kako da dokažem na sudu da sam u pravu? Sve bi se svelo na moju reč protiv njegove. Ljudi su počeli da ugrađuju kamere u vozila, ali ni one nisu garant pravde. I zato dolazimo u situaciju da običan građanin koji ne može da dobije zaštitu od sistema, počne da isteruje svoju pravdu na putevima, što samo stvara dodatne probleme. Vi imate jednu TV emisiju, gde milioni ljudi vide kako određena popularna ličnost prolazi nekoliko puta uzastopno kroz crveno svetlo i tužilaštvo na to ne reaguje. Zato ne bi trebalo da se čudimo što nam ulice liče na Divlji zapad - ističe Okanović.
MOBILNI TELEFONI
Poseban problem je telefoniranje u toku vožnje. I pored kazne od 5.000 dinara, koja se plaća na licu mesta, većina se ne odriče mobilnog za volanom. Kazne su i veće ukoliko je takvom vožnjom ugrožen drugi učesnik u saobraćaju - od 8.000 do 24.000 dinara ili kaznom zatvora od pet do 10 dana. Ipak, Srbi često šalju i SMS dok voze.
BEOGRADSKA DOBRODOŠLICA
Na tretman u Beogradu naročito se žale vozači iz unutrašnjosti. - Čim vide da nemam beogradske tablice, svi mi trube, psuju, kažu da se vratim odakle sam došao... Zato od sada, kada dolazim u Beograd, kola parkiram na periferiji, pa gradskim prevozom do centra. Nemam nameru više sebi takav stres da priređujem - kategoričan je Božidar D. iz Negotina.
