|
U Detroitu i Njujorku 1916-1917. izlazio je „Vip" („The Whip", u prevodu „Bič" ), list za političke šale, zabavu, humor i satiru. Izdavali su ga srpski iseljenici u SAD. Urednik je bio Dušan Silaški, a izdavač M.S. Mrkonjić.
Glasilo, vlasnik, urednik već su zaboravljeni u srpskoj javnosti, tako bi i ostalo da na njih nije skrenuo pažnju Žarko Rošulj u zanimljivoj i izuzetno značajnoj knjizi „Čas opisa časopisa 6" u izdanju Instituta za književnost i umetnost (Beograd, 2014).
Iz Njujorka, gde je osnovan, list je ubrzo preseljen u Detroit, jer je tamo bilo više prijatelja spremnih da pomognu. Cilj časopisa bio je „šibati besne izrode našega naroda, koji već godinama sišu krvavu zaradu naših naivnih radnika, a protiv kojih se do sada nije tako otvoreno borilo, kao što to čini Bič".
Žene i brak kao inspiracija
U rubrici „Mudre izreke" objavljivani su aforizmi, često posvećeni ženama, kao na primer: „Najjači izraz ljubavi u braku jesu ‒ batine". Sudeći po ovome nisu baš bili naklonjeni slabijem, nežnijem i lepšem polu.
To potvrđuju primeri iz rubrike „Misli o žena" kao ovaj: „Kad je Gospod Bog hteo da kazni čoveka, stvorio mu je ženu". Neko bi rekao ‒ srpska posla.
Rubrika „Depeše" bila je namenjena smešnim vestima iz sveta. To su, u stvari, bili politički komentari o stanju u pojedinim zemljama za vreme Prvog svetskog rata. Na primer: „Rim - Ovde su pre neki dan izabrali opet novo ministarstvo. To je prvo ministarstvo u Italiji, koje se posle tri dana nije zaljuljalo". Ili: „Austrijska vlada uputila je Brusilovu 'zvaničnu' i službenu molbu, da više tako ne brusi i Austrijance i Nemce".
O Pupinu žešće nego o ženama
Uredništvo časopisa je pripadalo iseljeničkoj struji koja je bila protivnik našeg slavnog naučnika, jednog od najvećih Srba u istoriji Srpstva. Pupina su pogrdno nazivali „Miško fon Pupin" i smatrali ga čak ‒ „lopovom". O tome govore dve tobožnje vesti.
Prva: „Vudlaun. ‒ Vredni Srbi osnovaše ovde društvo 'Braća Jugovići'. Prvi paragraf u pravilima toga društva glasi: 'Mihailo Pupin, izdajnik srpskog naroda i opravljač austrijske bežične telegrafije ne može biti nikada član ovoga društva'".
Druga: „Geri. ‒ Mato Ćuk predsednik društva 'Srpski Soko' zabranio je da se na sednicama spominje ime M.I. Pupina, austrijskog špijuna. Veli, dosta je jedan ćuk u društvu".
Lopov, špijun, izdajnik...
O Pupinovim oponentima u SAD za vreme Prvog svetskog rata i njihovim antipupinovskim natpisima u listovima Dnevni glasnik i Vip (Bič) pisala je i Krinka Vidaković Petrov u studiji „Srbi u Americi i njihova periodika" (Beograd, 2007).
I tu se navodi da je u napadima na Mihaila Pupina prednjačio Vip. Urednik Dušan Silaški, advokat, u parnici protiv Pupina zastupao savez Sloga. „Bič" je stalno napadao Pupina i njegove najbliže saradnike koji su bili Srbijanci.
Ta činjenica dolazila je do izražaja u polemikama koje su se u časopisu vodile, naročito u ime srpskih iseljenika iz Krajine, od kojih su mnogi podržavali svog zemljaka Milana Pribićevića. List je stoga kritikovao pozive za regrutovanje dobrovoljaca, napadajući malobrojne Srbijance među iseljenicima, a naročito one oko Pupina:
„Ovakvih životinja (Srbijanaca) mogao bi se nabrojiti popriličan broj. Oni nas pozivaju na klanicu da im kuće oslobađamo od Turaka, Ugara i Švaba, nas Srbe koji smo
strugnuli iz klete Austrije pre 15 i 20 godina u Ameriku, koji smo se pomirili s bolnom sudbinom, koji se ne mislimo natrag vraćati. Da se čovek ne zgrozi nad ovim lopovlukom Pupinovih plaćenih agenata".
Časopis je izlazio pod geslom: „Ne krivite ogledalo, ako vam je lice ružno. ‒ Vuk." Izgleda da se urednici nisu ogledali pre nego što su pisali o velikom naučniku, uglednom Srbinu i Amerikancu. Da podsetimo, taj „lopov", „izdajnik", „austrijski špijun" itd. direktno je zaslužan što je Banat pripao novoj državi (kao što su pripali Bled i Bohinj), a ne Austriji; zahvaljujući njemu Srbija je Americi vratila samo trećinu vrednosti ratnih kredita, pri srpskoj akademiji osnovao je fond „Olimpija Pupin" (nazvavši ga je po svojoj majci) koji je posle Drugog svetskog rata ugašen...
Izgleda da je i u prošlosti bilo onih koji skriveni iza sopstvene neznatnosti mogu o svakome da govore bez odgovornosti. Nije loše setiti se poučnih primera iz prošlosti.
rts.rs
|
