U antologijskoj ediciji "Deset vekova srpske književnosti", koju je pokrenuo Izdavački centar Matice srpske, izašlo je peto kolo u deset tomova. Time je ovaj najveći izdavački poduhvat u poslednjih nekoliko decenija, stigao do 50. knjige sa ukupno više od 20.000 stranica.
Sa svečanom opremom, u tvrdom platnenom povezu, sa zlatotiskom, kako i dolikuje delima srpskih klasika, pred čitaocima je u ovom kolu Đorđe Marković Koder, jedna od najzanimljivijih književnih pojava u 19. veku, još nedovoljno priznata. Njegov glavni spev "Ramoranka" prvi put je objavljen na savremenom pismu, a Koderovo delo priredio je i protumačio prof. Dragan Bošković.
Pisci prošlog veka najviše su zastupljeni u novom kolu, što je, kako ističe Miro Vuksanović, glavni urednik edicije, logično, jer je srpska književnost u 20. stoleću stala rame uz rame sa evropskim književnostima. Antologijski pripovedač, pesnik i esejista Veljko Petrović predstavljen je svojim najboljim stranicama u izboru Đorđa Despića, dok je čuvenu "Knjigu o Njegošu" Isidore Sekulić priredila Slobodanka Peković. Uz monografsku studiju o pesniku "Gorskog vijenca", štampano je i desetak kraćih ogleda, iz zaostavštine spisateljice, koji dovode u sumnju višegodišnje tvrdnje da je svoju drugu knjigu o Njegošu Isidora spalila.
Vek od rođenja Mihaila Lalića, poslednjih godina nepravedno potisnutog pisca, obeležen je obimnim tomom u kome su romani "Lelejska gora" i "Ratna sreća" propraćeni predgovorom dr Lidije Tomić. Još jedan klasik, skrajnut iz razloga koji se mogu pretpostaviti, Branko Ćopić dobio je svoj tom u kojem je predstavljen kao pesnik i pripovedač širokog raspona od lirskog do satiričnog izraza (priređivač dr Stojan Đorđić). Čak četiri knjige u jednoj ima Meša Selimović: slavni roman "Derviš i smrt", knjigu pripovedaka "Magla i mjesečina", sudiju "Za i protiv Vuka" i "Sjećanja". Tu je i inspirativna studija dr Jovana Delića o visokim dometima, značenjima i aktuelnosti Mešinog dela.
U godini kada se obeležava tri decenije od smrti Dušana Radovića izbor iz njegovog raznovrsnog opusa, proznog, pesničkog, aforističkog, načinio je dr Petar Pijanović. Pesništvo Desanke Maksimović predstavljeno je u izboru Staniše Tutnjevića, dok su u knjizi Pavla Ugrinova objedinjeni roman "Zadat život", nekoliko pripovedaka eseja čiji je priređivač Nenad Šaponja.
Duško Radović
Među deset pisaca ovog kola je i Dživo Gundulić, dubrovački pisac koji je odavno deo srpske kulture. U knjizi su njegovi spevovi "Osman" i "Suze sina razmetnoga", kao i još nekoliko dela o kojima piše dr Zlata Bojović.
- Antologija poštuje princip da pisci mogu imati dvojnu pripadnost, a merilo je jezička osnova na kojoj su knjige nastale, zajednička istorijska baština, tradicija, vekovno prožimanje južnoslovenskih kultura, istovetnost ili srodnost književnog izraza. Tako smo, poštujući stanovišta srpske istorije književnosti, u Antologiju uvrstili predstavnike dubrovačke i bokokotorske književnosti. Ne sporimo, razume se, da dubrovačka književnost istovremeno ne pripada i hrvatskoj literaturi. Smatramo da ono što je nekad nastajalo na štokavskoj jezičkoj osnovi, a ne na kajkavskoj ili čakavskoj, pripada i srpskom književnom korpusu - objašnjava Miro Vuksanović.
Podsećajući da su, zbog takvog stanovišta, susedi u mnogobrojnim napisima napadali takav pristup, Vuksanović kaže:
- Nismo ušli u raspravu koja donosi razdor. Učinili smo da to reši zakon, pomirljivo, po pravičnosti, bez zajapurenih dozivanja prošlosti, bez namere da drugima dajemo upute niti da od njih upute primamo. Sporazum diže kuću od knjiga, a nesporazum je razgrađuje. Uvek je tako.
Ivan Gundulić
Planirano je da Antologija ima dve ravnopravne serije i da u prvoj bude 120 knjiga koje će obuhvatiti period od 12. veka i Svetog Save do naših savremenika. Većina knjiga, njih sedamdesetak, je iz 20. i našeg veka, pri čemu se ne objavljuju hronološkim redom, nego se svako kolo komponuje tako da zahvati što više žanrova u što većem vremenskom rasponu.
- Za drugu seriju ostavili smo pisce koji će dobiti samostalnu knjigu, koji će s drugima deliti knjigu, koji će po zasluzi naći svoje mesto. Takav posao se ne radi odjednom, u jednom zamahu. Ostavlja se da ga nastave književni potomci. Da podupru što smo zaslužili, da izmene i poprave ako smo nenamerno pogrešili - veli sagovornik. - To neće da razumeju oni što nisu u prvoj seriji. Neće da shvate brzoreki, nestrpljivi da je i druga serija antologijska, isto kao prva i da niko ko je za visoko neće izostati. Niko ne zna koliko će u ovoj otvorenoj antologiji biti knjiga i pisaca. Svi znamo da je to najbolja prilika da niko ne bude nepravično zaturen.
Meša Selimović
NIŠTA NIJE ZAUVEK
Ističući da namera ovog velikog poduhvata nije da uspostavi kanon koji će propisati koji su srpski pisci i knjige nepomerivi u zadatom obimu i izboru, Vuksanović kaže:
- To nije mogućno, zato što se merila pomeraju, kroz vreme bivaju drugačija, često se potiru, sukobljavaju, otimaju mesta jedna drugima. Ništa nije dato jednom zauvek - da bude jednako razumljivo, vredno, korisno. Kanon u književnosti ne može uspostavljati ni pojedinac ni grupa pojedinaca. To mogu generacije, kroz vreme i znanje, u promenama. Mi hoćemo da iz svake oblasti, iz svakog doba, da uzmemo ono što je u tim oblastima i u tim dobima vodeće, prekretničko, pokretačko, ono što je ilustracija, pregnuće za pamćenje i dokaz kako se dizao civilizacijski stub.
Mihajlo Lalić
PRIJATELjI I PROTIVNICI
- Ko god krene u krupan posao, naročito kada je osamljen, bez stranačke potpore i njoj sličnih "poetika", i inače biva na vetrometini, na mestu koje je sam za metu odabrao. Uzdizanje je težak rad - i za onoga ko hoće da se uzdigne i za onoga ko uzdizanje sprečava. Izdavački centar Matice srpske ima prijatelje i ima protivnike. Znamo kojih ima više. S njihovim povećanjem će biti povećan broj godišnjih kola Antologijske edicije. Pedeset objavljenih tomova kaže da ovaj poduhvat, težak, u teškim prilikama, ni takav, u takvim prilikama, neće biti ustavljen. Prohodao je i temenom oblak dohvatio. S čitaocima zajedno - ističe Vuksanović.
Isidora Sekulić
NAUČNO
Priredjivači i urednici knjiga su akademici, profesori univerziteta i afirmisani književni kritičari. Svaka knjiga ima na početku tekst koji iz novog ugla sagledava delo određenog autora, rečnik manje poznatih reči gde je to potrebno, kao izbor ranijih i savremenih kritika. Svako delo ima i hronologiju, selektivnu bibliografiju i napomene, dakle kao naučno izdanje dostupno svima.
