Polazeći od uverenja da je onima koji danas vode Srbiju veoma stalo i do ugleda Srbije kao države u kojoj se zakoni poštuju bar koliko i u većini drugih evropskih zemalja, i do uspešnosti Srpske enciklopedije kao projekta od posebnog nacionalnog značaja, čiji je kvalitet više puta javno potvrđen, nadam se da taj projekat neće biti nesmotreno ugrožen. Ko bi to dopustio, ostao bi vrlo neslavno zapamćen, a takvih valjda ipak neće biti - kaže za "Novosti" akademik Predrag Piper, potpredsednik uređivačkog odbora Srpske enciklopedije, reagujući na odluku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da ove godine značajno umanji sredstva namenjena Srpskoj enciklopediji i Matici srpskoj, i praktično zaustavi dalji rad na ovom važnom poslu.
Izdavački poduhvat Matice, SANU i Zavoda za udžbenike, spada u kapitalne naučne projekte, čiji je poseban značaj potvrđen i činjenicom da se izrada i objavljivanje finansira na osnovu Zakona o Srpskoj enciklopediji. Solidnost neke države, po Piperovim rečima, ogleda se, pored ostalog, i u tome koliko država poštuje svoje zakone.
- Uostalom, i beseda predsednika Republike Srbije u Matici srpskoj, održana početkom ove godine, u kojoj je izražena čvrsta podrška nastojanjima da se objavljivanje Srpske enciklopedije uspešno nastavi i završi, i podrška koju su tom projektu, više ili manje, pružali prethodni ministri za nauku, daju osnova za očekivanje da projekat neće biti doveden u pitanje. Međutim, ove godine nisu dobijena nikakva sredstva, a ono što je nagovešteno nekoliko puta je manje od potrebnog. Odrediti neki simboličan iznos skoro je jednako odluci da se rad na Srpskoj enciklopediji obustavi, što bi bilo u suprotnosti i sa zakonom, i sa razumnim odnosom prema nacionalnim vrednostima - kaže Piper.
Skoro sve evropske zemlje i skoro sve zemlje u našem susedstvu imaju nacionalne enciklopedije, objašnjava Piper i dodaje da je naša spoj nacionalne i opšte enciklopedije, suština saznanja ovog pokolenja o nama samima i o svetu u kojem živimo.
- Enciklopedije se obično pišu u ustanovama u kojima radi nekoliko desetina stalnih stručnjaka. Na Srpskoj enciklopediji radi samo nekoliko stalno zaposlenih mlađih stručnjaka. Urednici i saradnici rade honorarno. U finansiranju je bilo povremeno prekida i zastoja, ali su oni otklanjani. Nadamo se da će i ovoga puta oni koji o tome odlučuju pokazati dovoljno i mudrosti i dobre volje da omoguće da se, bez zastoja i kašnjenja, nastavi rad - kaže Piper.
Kao narod nismo nikada izgradili ozbiljnu naučnu politiku u oblasti enciklopedistike, za "Novosti" kaže profesor Dragan Stanić, predsednik Matice srpske i Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije. Zato nam se, po njegovim rečima, i desilo da su ključne inicijative ove vrste, odmah posle Prvog svetskog rata, došle iz naučne zajednice, pre svega od Stanoja Stanojevića, a onda se desilo da šira politička zajednica nije pokazala adekvatnog razumevanja za strateški važan projekat.
- Mi smo danas u situaciji u kojoj je 1924. godine bio profesor Stanojević. To znači da u Matici srpskoj imamo izgrađen ceo sistem enciklopedijske delatnosti, a čekamo da politička zajednica shvati šta je neophodno da se uradi na planu definisanja jedne ozbiljne naučne politike. Ako politička elita ne bude na ove izazove umela da odgovori na pravi način, onda će ovu delatnost preuzeti neka druga, a ne srpska naučna zajednica, kao što je u Kraljevini, a kasnije još i više u socijalističkoj Jugoslaviji tu ulogu preuzeo Zagreb. Zato vi danas kod Hrvata imate jedan moćan Leksikografski zavod "Miroslav Krleža", a kod Srba Matici srpskoj svaki ministarski činovnik može da stavi nož pod grlo - kaže Stanojević.
ZLOČIN PREMA NAUCI
Hrvatski Leksikografski zavod zapošljava gotovo 200 ljudi, koji rade pre svega na Hrvatskom biografskom leksikonu i na izradi enciklopedijskih izdanja. Rezultati Matice srpske u oblasti enciklopedistike i leksikografije nisu ništa manjega značaja od hrvatskih, a kod nas je taj posao organizovan sa svega 12 zaposlenih. Matičin enciklopedijski i leksikografski proizvod je visoko kvalitetan, a izuzetno jeftin. Razbijati ovakav sistem je ne samo zločin prema Matici nego i prema nauci i narodu kojem ta nauka pripada. Zato je neophodno da što pre naučna i politička zajednica počnu da izgrađuju strategiju naučne politike u ovoj oblasti - kaže Stanić.
TAČNE CIFRE
Reagujući na izjavu Jovana Bazića, pomoćnika ministra prosvete, koji je u tekstu "Gasi se Srpska enciklopedija?", objavljenom u jučerašnjem broju "Novosti", izneo drugačije podatke, Dragan Stanić je za naš list juče izneo konkretne cifre, kako bi se javnost uverila u tačnost procenata:
- Prema Ugovoru o finansiranju za 2012. godinu, Srpskoj enciklopediji uplaćeno je tačno 20 miliona dinara, a po predlogu za potpisivanje ugovora za 2014. godinu, taj iznos je 8 miliona dinara, odnosno tačno za 60 odsto manji od uplate iz 2012. godine. Kada je reč o Matici srpskoj, po osnovu Ugovora, za rad Matice srpske u 2012. godini uplaćeno je 26 miliona dinara, a ove godine, prema predlogu, ta suma iznosi 13,6 miliona dinara, odnosno za 47,7 odsto je manja od uplate iz 2012. godine - stoji u saopštenju Matice srpske, koje potpisuje Stanić.
