|
Aktuelni sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom je mrtav i to pitanje će ponovo biti pokrenuto iz početka, poručio je kandidat za premijera velike predizborne koalicije na Kosovu, Ramuš Haradinaj.
Da je demarkacija sa Crnom Gorom pogrešno urađena, smatra i kandidat za premijera pokreta Samoopredeljenje. Avdulah Hoti, kandidat Demokratskog saveza najavljuje da će o tom pitanju razgovarati sa svim partijama.
Odlazeći premijer, Isa Mustafa, nije uspeo da progura ovaj sporazum kroz Skupštinu Kosova, pre svega zbog nedostatka podrške unutar svog Demokratskog saveza Kosova, ali i zbog žustrog protivljenja opozicije, koju je, između ostalih, činila i Haradinajava Alijansa za budućnost Kosova. Ovo pitanje je dovelo i do pada Vlade, zahvaljujući bivšem koalicionom partneru premijera Mustafe, Demokratskoj partiji Kosova. Lider DPK, Kadri Veselji, je u nekoliko navrata kazao da je Kosovu sada potreban nov početak, ali i više smelosti za važne odluke koje su u interesu građana.
Demarkacija je svakako u interesu, jer bi njenom ratifikacijom građanima Kosova konačno bio ukinut vizni režim sa EU.
Ubrzo nakon toga, Veselji je sklopio predizbornu koaliciju sa Haradinajevom partijom i ustupio mu mesto premijera.
Ramuš Haradinaj, kandidat za premijera predizborne koalicije Demokratske partije Kosova, Alijanse za budućnost i Inicijative za Kosovo, kaže da će se ovo pitanje rešiti unutar tri meseca od njegovog stupanja na dužnosti, ukoliko pobedi na izborima 11. juna.
„Rešenje je jasno. Nova komisija, novi nalazi, proces koji će početi kako bi se rešio. Ali, ne zaboravite, granica sa Crnom Gorom se ne menja. Ona je na Čakoru, u Kuli“, kazao je Haradinaj tokom posete Prizrenu.
Dodao je da ranija Vlada godinu ipo nije imala smelosti ovo pitanje iznese pred Skupštinu, jer bi ga ona oborila.
„Pri početku rada, EU ćemo obavestiti da smo pokrenuli taj proces i da je na putu da se reši, i zatražićemo od njih da deluju po pitanju liberalizacije viza. Ne mislim da će to potrajati više od tri meseca“, mišljenja je Haradinaj.
Haradinajeva partija, zajedno sa ostalim partijama usprotivili su se nalazima državne komisije koja se bavila razgraničenjem. Oni veruju da je Kosovo sporazumom, kojeg je Crna Gora već ratifikovala, izgubilo 8.000 hektara svoje zemlje. Sporna lokacija je u reonu Kule i Čakora, za koje crnogorska strana tvrdi da je to teritorija Crne Gore, a kosovska da taj predeo pripada Kosovu.
S druge strane, drugi kandidat za odlazećeg premijera Demokratskog saveza, Alijanse novo Kosovo i Alternative, Avdulah Hoti, smatra suprotno.
On veruje da je sporazum o demarkaciji ispravan, i da je urađen uz podršku Sjedinjenih država.
Hoti je uoči pada vlade pozvao sve da se sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom ratifikuje, jer se u suprotnom građanima Kosova, mladima, preduzetnicima, uskraćuju mnoge mogućnosti koje pruža slobodno kretanje. On se ovih dana nije mnogo izjašnjavao o tom pitanju, osim što je u jednom intervjuu kratko rekao da će o tome, kao budući premijer, razgovarati sa svim partijama, uključujući i one iz opozicije.
A Aljbin Kurti, kandidat za premijera pokreta Samoopredeljenje najavio je ponovne pregovore sa Podgoricom po ovom pitanju, ali nakon što se istraži celokupan proces kako bi pojedinci snosili odgovornost za, kako je rekao, pogrešnu demarkaciju.
Naglasio je da se sa Crnom Gorom ne trebaju pogoršati odnosi s obzirom da je to zemlja koja je priznala nezavisnost Kosova.
„Novi, direktni razgovori sa zvaničnom Podgoricom verujem da su i mogući i prihvatljivi“, kazao je on za kosovsku televiziju KTV.
Kosovski analitičar, Ismailj Hasani, prethodno je za RSE najavio kako su pred budućom vladom dosta teški izazovi – kao što je demarkacija.
„Već smo bili u procesu za demarkaciju granične linije sa Crnom Gorom koja će uskoro biti članica NATO-a. NATO će verovatno tražiti od Crne Gore da ima utvrđene granične linije, što znači da kosovska strana, htela ili ne, to mora da uradi što pre“, kazao je Hasani.
EU i Sjedinjene države insistirali su da se demarkacija nađe pred poslanicima pre izglasavanja nepoverenja vladi, što se nije desilo zbog nedostatka glasova.
A dok Skupština ne ratifikuje taj sporazum, građani Kosova će i dalje čekati u redu za vize.
Crna Gora i Kosovo su avgusta 2015. u Beču potpisali sporazum o razgraničenju. Dokument, kojim se formalno povlači linija razgraničenja potpisali su ministri spoljnih i unutrašnjih poslova dve zemlje. U to vreme, ministar spoljnih poslova bio je aktuelni predsednik Hašim Tači.
slobodnaevropa.org
|
