Američki preduzetnik i industrijalac Henri Ford, pre tačno 100 godina, započeo je radikalnu transformaciju proizvodnje uvođenjem montažne trake. Nije ni slutio koliki će uticaj imati ne samo na efikasnost već i na živote ljudi i socijalnu strukturu društva.
Drastično smanjujući troškove proizvodnje korišćenjem standardizovanih delova i preciznom podelom rada, Fordove fabrike su uspevale da običnom čoveku omoguće da ima luksuz, slobodu i sve ono što automobil pruža.
Druge grane industrije uskoro su prihvatile inovacije i danas sve fabrike, bilo da proizvode ovsene pahuljice, nameštaj ili avione, primenjuju isti princip montažne trake koji je ustoličio Henri Ford.
Pre nego što je osmislio montažnu traku, veliki američki industrijalac gledao je da na sve načine uprosti proizvodni proces.
„Ako bih mogao da uštedim svakom svom radniku po 50 koraka dnevno, mogao bih da sačuvam milje do kraja godine“, rekao je Ford jednom prilikom.
Ford je do te mere standardizovao vozila i delove potrebne za njihovo sklapanje da je smislio i onu poznatu krilaticu: „'Model t' je dostupan u svim bojama koje mušterije žele sve dok je to crna“.
Međutim, i pored svih mera, Ford nije bio zadovoljan, troškovi su i dalje bili previsoki, a količina premala za „ogromne brojeve“ koje je američki industrijalac želeo. Sve se promenilo 7. oktobra 1913. godine kada je Ford u svojoj fabrici, nazvanoj „Kristalna palata“, u Detroitu otvorio prvu montažnu traku.
Istini za volju, nije to bila montažna traka kakvu danas poznajemo, već su za svaki automobil koji je sklapan vezivali konopac i vukli ga sredinom fabrike, dok su radnici sa strane dodavali delove. Kasnije su sredinom fabričke hale prolazile šine po kojima su gurani nesklopljeni automobili.
Prepuni vozovi donosili su delove koji su kranovima istovarani, a pokretne trake su ih donosile do radnika.
„Bila je to prava košnica. Kada je tek otvorio fabriku sastavljano je oko 100 vozila dnevno, a uvođenjem novog sistema brojka se popela na hiljadu, što je skoro ravno produktivnosti današnjih fabrika“, objašnjava istoričar Bob Kripke.
Fordovih 13.000 radnika proizvelo je 1914. godine oko 300.000 automobila - više nego što je svih njegovih 300 takmaca uspelo da proizvede sa 66,350 radnika.
Produktivnost i radničke plate ruku pod ruku
Specijalizacija i uprošćavanje posla na montažnoj traci značilo je i da Ford više nije morao da koristi majstore, već je mogao da zapošljava slabije obrazovane radnike kojima bi bilo dovoljno da nauče tek nekoliko jednostavnih koraka.
Monotoni rad ima i svoje mane, a Ford, za razliku od mnogih kapitalista tog vremena, smatrao je da radnici treba da budu bolje plaćeni, pa je u skladu sa povećanjem profita dizao i radničke plate.
Iako je verovao da treba poboljšati radnička prava, Ford nije imao mnogo poverenja u radničke sindikate, smatrajući da je njihovo delovanje pod uticajem politički motivisanih vođa.
Uprkos skupljoj radnoj snazi, efikasnost je omogućila Fordu da smanji cenu „modela t“ sa 850 dolara, kada je predstavljen, na neverovatnih 260 dolara.
Profesor sa Nortvestern univerziteta Stefen Barnet ističe da je standardizacija i uvođenje montažne trake imalo ogroman uticaj na sve aspekte života.
„Najvažnije je što je to dovelo do nižih troškova u proizvodnji, kvalitetnijih i pouzdanijih proizvoda. Montažna traka smanjila je vreme potrebno za sastavljanje 'modela t' sa 12,5 sati na samo 93 minuta“, objašnjava Barnet.
Veća produktivnost značila je veći profit, od čega se deo vraćao radnicima kroz veće plate. Radnici su zbog toga imali više novca za kupovinu, stvarajući povoljan ciklus privrednog rasta.
Montažna traka je takođe promenila način na koji su ljudi živeli i radili, ubrzavajući prelazak ljudi iz ruralnih u urbane sredine.
