Vrag je u Siriji još jednom došao po svoje, odnevši pravo i na najbezazleniju šalu, a tragove pakla koje je tamo stvorio moguće je, u današnje vreme, pratiti i na „Fejsbuku“. "Ugroženo sirijsko arheološko nasleđe" - ime je aktivističkog udruženja namerenog da preko jedne od najvažnijih društvenih grupa na internetu uzbuni svetsko javno mnjenje zbog civilizacijske katastrofe koja preti zaraćenoj bliskoistočnoj zemlji.
Udruženje je već dokumentovalo štetu nastalu na sirijskim starinama, a ima je na svih šest lokacija zaštićenih od Uneska kao svetska baština, kao i na mnogim drugim mestima.
Građanski rat besni već dve i po godine. Poginulo je, prema procenama, oko 100.000 ljudi. To je već zastrašujući gubitak za današnju civilizaciju, koja svojim razornim moćima, nažalost, ponovo uništava i mnogo od onoga što je nasledila od minulih vekova.
Na "Fejsbuku" sada svako može da vidi snimak bombardovane velike džamije u Tvrđavi vitezova (Krak de Ševalije), jednom od najvažnijih krstaških utvrđenja. Zjapi rupa od granate na vrhu minareta. Stradala je i tvrđava, građena pre artiljerije, da odvrati srednjovekovne ratnike. Osim pomenutog, ugroženi su i ostali lokaliteti sa Uneskove liste. Drevni grad Palmiru okupirali su tenkovi, oštetivši neke statue i reljefe. Štete ima i u arheološkim selima na severu Sirije, u starom gradu Bosri, najstarijoj metropoli na svetu - Damasku, kao i na srednjovekovnim građevinama u Alepu.
U mestu Raka - Ajn Arus, okupile su se razne prikaze sa puškama, nekolicina sa kamerama i jedan sa buldožerom, opkolivši neku (pra)staru zgradicu, kao da je "divlja" gradnja. Buldožer je, naravno, pobedio. Uvek pobedi.
- Ako ovo potraje, situacija će biti kao u Iraku. Moglo bi se desiti da nasleđe od ogromnog značaja za čitav svet nestane - upozorava španski arheolog Rodrigo Martin.
Oštećenja su prouzrokovale granate, pljačka, ili, jednostavno, prisustvo i ušančavanje neke od mnogobrojnih zavađenih sirijskih naoružanih grupa. Gde je vojska, tu su i tenkovi, čije gusenice melju šta god im se nađe na putu. Vojnici kopaju i rovove, birajući mesto na kojem će ih najteže pogoditi, ne obazirući se na išta drugo. A neprijatelji se trude - da ih pogode...
Širom Sirije nalazi se 25 muzeja-čuvara kulturnog nasleđa. Mnogi od njih predmete drže i na otvorenom prostoru. Javljeno je da je muzej u gradu Homsu već opljačkan, a da su jedino sigurni artefakti koji se čuvaju u prestonici Damasku. Prema poslednjim izveštajima, u regionu cveta crna berza antikviteta. Država Sirija propisala je kaznu od 15 godina robije za njihovu krađu, ali tamo, na prostorima gde su ljudi, nekada davno, naučili da budu organizovani i kulturni, država danas jedva da postoji.
Arapsko proleće postalo je međunarodni fenomen širenjem na Egipat, u čijoj prestonici, Kairu, postoji Egipatski muzej. Njegovi posetioci se uvek dive predmetima iz Tutankamonove grobnice (Tutankamon, inače, nije bio značajan faraon, pa je možda baš zato njegovo poslednje utočište, za razliku od grobnica moćnijih vladara, ostalo nepoharano do modernog doba), a poneko bi primetio i da zgrada teško da je koji put okrečena od kolonijalnog doba i da su neki gelenderi odvaljeni ko zna otkad. Ali, faraonov štap, njegovo prstenje, kovčežić! Dnevna rutina staroegipatske žene oslikana na njenoj grobnici... Civilizacija! Teško da na svetu ima mnogo mesta na kojima forma u tolikoj meri uzmiče pred suštinom - i to preko forme.
Pretprošle godine buknule su kairske ulice, a posebno Trg Tahrir, na čijoj ivici se Egipatski muzej i nalazi. Siromašni narod, najrazličitijeg svetonazora, pobunio se protiv režima Hosnija Mubaraka, koji je naumio da u Gizi, kraj piramida gradi novi, monumentalni muzej od pola milijarde dolara, a da između Luksora i Karnaka obnovi antički Put sfingi, rušeći zgrade i (aktuelne) bogomolje. Grupa od desetak ljudi provalila je u Egipatski muzej. Uzeli su figurine i kada su utvrdili da u njima nema zlata, razbili su ih o zemlju. Onda su uzeli dve lobanje sa mumija starih 2.000 godina i utekli. Demonstranti i snage reda su ih, navodno, zaustavili na trgu i vratili opljačkano u muzej, ali u jadnom stanju. Svet su ubrzo obišli snimci egipatskih komandosa sa automatima u patroli između antičkih mumija i kovčega.
To je bilo 2011, a ove godine je u Egiptu opljačkan Malavi muzej, blizu reke Nil. Lopovi su odneli nakit, grnčariju, novac, skulpture, zapalili dve mumije, porazbijali što nisu mogli da ponesu i ubili prodavca karata.
Gotovo deceniju pre Arapskog proleća, Amerikanci su, u nekom svom prethodnom pokušaju da urede Bliski istok, osvojili Irak. U zemlji te države ukopana je prošlost zapadne civilizacije. Stara carstva u slivu Tigra i Eufrata su mesto nastanka prvog točka, poljoprivrede, gradova, pisanog zakonika, verovatno i prvog pisma. Od invazije na Irak 2003. godine, stara Mesopotamija nemo posmatra kako na sve strane razvlače njeno zaveštanje. Arheolozi kažu da je nemoguće prenaglasiti razmere tamošnje katastrofe. Artefakti su opljačkani i potom dospeli na tržišta Londona, Ženeve, Njujorka, čak i na sajt internet-prodaje "ibej", gde su menjali vlasnika i za manje od 100 dolara. Stručnjaci su, tako, nepovratno izgubili mogućnost da od otetih delova ikada sastave mozaik, da saznaju njihovo značenje, smisao, jer su bez konteksta svi artefakti - najobičniji ukrasi.
Ako su prvobitni točkovi ikada bili spojeni pod kolima, a ona postavljena na šine, mi svejedeno nećemo moći da dešifrujemo nastanak prvog voza, nekoliko milenijuma pre industrijske revolucije u Engleskoj. Čovek 21. veka uskratio je sebi i ljudima u budućnosti mogućnost da spoznaju ko su, šta su, odakle su. Kakvi su.
Glavni istorijski tok trećeg milenijuma počeo je udarom Al kaide na SAD 11. septembra 2001. godine i potonjim američkim odgovorom - napadom na Avganistan (kasnije i na Irak). Da li je svojevrsna predigra čitavog tog, najnovijeg varvarstva bilo uništenje gigantskih kipova Bude u Bamijanu (Avganistan) iz šestog veka nove ere, sprovedeno od Talibana na početku 21. veka? Režim tih verskih fanatika pokazao je najcrnje moguće obličje stanja svesti koji neki mislioci karakterišu kao "palanačko", satirući sve što nije njihovo, braneći devojčicama da idu u školu, uništavajući ljude i njihovu kulturu. Danas postoje mnogi njihovi sledbenici. A civilizovaniji deo planete ima, uglavnom, tri odgovora na sve to: ćutanje, medijsko blebetanje i upotrebu gole i slepe sile, kao u Iraku, Libiji i potencijalno u Siriji.
Kulturno nasleđe je, nažalost, najružnijim rečnikom rečeno, "kolateralna šteta" tekućih nesreća - kada gine na hiljade ljudi, malo ko razmišlja o umetničkim predmetima i o "kamenju". Tako je, na kraju, to "kamenje" i dospelo u svoj današnji oblik, a sa takvim saznanjem raste cena uverenju da je sve vredno što danas učinimo u granicama večnosti - besmislica. Ili, optimistički, spasti deo istorije znači isto što i sačuvati čitavog sebe.
SIRIJA
Lokacije pod zaštitom Uneska, nažalost, nisu jedina mesta stradanja čovekovog pamćenja u Siriji. Nenadoknadiva šteta je nanasena i Suku al Madina u Alepu, najvećoj drevnoj pokrivenoj tržnici na svetu, usahloj u plamenu, verovatno uzrokovanom granatama. Velika džamija u Alepu oštećena je tokom pobunjeničke ofanzive - zid je odvaljen tromblonima. Postradali su i ostaci drevnog rimskog grada Apameje, druge (pra)stare džamije, manastiri, citadela u Alepu, asirski hram, veliki delovi Hame i Homsa, grobnica šejika Dahura al Muhameda, mnogobrojni spomenici u oblasti Dare...
„KAMP ALFA“
Vojska SAD je tokom 2003. i 2004. pretvorila antički Vavilon u svoj "Kamp alfa" (to je, zaista, grčko slovo kojim sve počinje), a Unesko je ustanovio da je tada načinjena ozbiljna šteta. Buldožeri su sravnili sa zemljom mnoga uzvišenja koja su krila vredne artefakte, a vojni helikopteri su pristali uz drevni amfiteatar koliko i slon uz staklarsku radnju.
U ranijim vremenima, zaštita starine bila je važan deo američkog vojnog planiranja - u vreme dok je planere to zanimalo. Tokom Drugog svetskog rata, na primer, Amerikanci su se klonili pucnjave unutar Firence, a spasili su i deset Rembrantovih slika iz rudnika soli u Nemačkoj, poslali ih u Vašington na restauraciju i zatim vratili u Evropu. Otkud, onda, u 21. veku njihovi helikopteri prave arnautluk po Vavilonu? Pa, u Americi su, pre Obame i njegovih, na vlasti bili ljudi koji ne bi mogli da se primaknu državnoj upravi ni u mnogo manje prosvećenom društvu od stare Mesopotamije, ili Egipta: administracija (polupismenog) Buša Mlađeg, sa ministrom odbrane Donaldom Ramsfeldom. "Stvari se dešavaju", bila je Ramsfeldova reakcija na vest o krađi 15.000 predmeta iz Nacionalnog muzeja u Bagdadu. Ne treba se onda čuditi što su, uprkos protestima naučnika, američki snajperisti kao osmatračnicu koristili toranj Malvija Velike džamije u Samari iz 9. veka, nekada najveće na svetu. Pre osam godina, vrh minareta je raznela pobunjenička bomba.
