U centru Lisabona, tamo gde se od rečne luke ide uzbrdo prema kvartu Bairo Alto, u malom izlogu portugalske pekarije stoji pečena, žuta srpska pogača. Za lokalne žitelje ona je nova poslastica u pekari Ljubomira Stanišića, majstora za peciva. Za samog Stanišića pogača je pupčana veza sa zavičajem, ali i nova kulinarska kreacija.
- Kulinarstvo je vajarstvo, stvarate i oblikujete materiju - čista umetnost. Prehrana je u svim kulturama i epohama bila i ostala jedna od najbitnijih stvari. Čim nam se uz plač otvore pluća, nastavljamo sa plakanjem do kraja života, pre svega jer bismo želeli da jedemo - otkriva svoju filozofiju kuhinje majstor Ljubomir Stanišić, vlasnik tri restorana sa neobičnim nazivom "100 maneiras" ili "jela na sto načina".
Gosti u restoranu "100 maneiras" u Lisabonu mogu da naruče sušeni bakalar sa četiri štipaljke na žici za sušenje veša, koji je deo menija od deset jela, kojeg vlasnik sa srpskim pasošem naplaćuje 55 evra. Ovo jelo nazvano "štrik sa Bairo Altoa", jer imitira veš koji se može videti na ulicama Lisabona, spoj je portugalske gastronomske riblje tradicije i tamošnje arhitekture. To je ujedno i pečat restorana, jelo sa najvećim uspehom kod gostiju.
- Da bismo ponudili originalan meni, nudimo hranu koja je kombinacija svetskih ukusa. Mog brata, koji je istražio sve kuhinje sveta, interesuje samo kvalitet i namirnica i spremljene hrane, koju on "pakuje" sa ličnim emocijama i tako stvara porcije koje liče na slike - objašnjava nam kuvarova sestra Marija.
Ljubav prema kuhinji začela se u rodnom Sarajevu tokom poslednjeg rata, kada ih je majka od gladi branila tako što ih je hranila krompirom na 365 načina.
- Ta majčina kreativnost u spremanju je pomogla da nas u nemaštini dobro prehrani. Kasnije, kada smo se preselili u Beograd i malo se stabilizovali, počeo sam da radim noću u jednoj pekari na Dorćolu.
Danju sam išao u školu. Ono što mi je iz pekare ostalo jeste onaj karakterističan miris prve ture hleba koja izlazi iz pećnice - seća se svoje mladosti Stanišić.
Od kraja devedesetih Ljubomir ne prestaje da traga za savršenim ukusom, namirnicom, receptom. Putuje po Evropi, Africi i Aziji i uči. Bio je kod Mišela Lorana, koji nadomak Liona drži restoran sa dve „Mišlenove“ zvezdice. Prvi restoran "100 maneiras" otvorio je 2004. u lisabonskom ekskluzivnom izletištu Kaškaiš, kada je pomislio da je postao vladar kuhinje. Propao je jer se previše bavio svojim kulinarskim eksperimentima. Potom se preselio u centar Lisabon i nastavio da hrani porugalsku elitu u jednom, portugalsku srednju klasu u drugom restoranu, a skromnije ljude brzom hranom u trećem restoranu.
- Sanjam nove recepte, zapisujem ih i stalno posmatram klijente kako reaguju na hranu, da li su zadovoljni, da li im se usna podigla od fine note kiselosti u jelu. Na kraju krajeva, moj je posao da ljudi izađu zadovoljni, sa osmehom iz restorana - iskren je Stanišić, koji ima godišnji obrt od 3,5 miliona evra.
Sada Stanišić razmišlja da otvori lanac brze riblje hrane i veliki lanac pekara sa srpskim pogačara.
VEČNI JUGOSLOVEN
Ljubomir Stanišić za sebe kaže da je Jugosloven sa portugalskim srcem! - Ne mogu da se odvojim od moje familije koja je nacionalno izmešana "do koske". Nosio sam jugo-pasoš sve do pre četiri godine, kada sam s njim ostao zarobljen u Kanadi, a onda i u Maroku. Sada imam srpski pasoš na kome piše da sam Srbin rođen u Bosni.
