PODGORICA - Otkako je mitropolit Amfilohije daleke 1993.godine na Lučindan obelodanio da se ikona Bogorodice Filermose nalazi u Crnoj Gori, od tada je ona postala interesantna za Suvereni red malteških vitezova, čija je ona zaštitnica. Tadašnja vlast im nije odobrila da otvore kancelariju u Podgorici ili na Cetinju, a danas, dve decenije kasnije nije im problem da formiraju red malteških vitezova u Crnoj Gori. Najnovija priča ponovo je otvorila pitanje da li se malteški vitezovi i na ovaj način žele približiti ikoni Filermosi, koja je sve vreme u žiži polemika.
- Ikona je zarobljena i smeštena tamo gde joj nije mesto -u Cetinjskom muzeju, iako je nesporno da je ona vlasništvo Srpske pravoslavne crkve, kaže za "Novosti" Budo Aleksić, profesor na Bogosloviji u Cetinju. - Država je otela relikviju i jedino je ona može vratiti onome kome i pripada. Crkva nema mehanizme da se bori protiv totalitarne države, koja je odavno bacila oko na crkvenu imovinu smatrajući je svojim resursom. Ovi problemi će se moći rešiti jedino kada Crna Gora bude imala demokratsku vlast.
Pre nekoliko godina ambasador malteških vitezova Enriko Tućilo sastao se sa predsednicima vlade i parlamenta Crne Gore. U saopštenjima sa tih susreta rečeno je da je Tućilo sa crnogorskim čelnicima razgovarao o "daljoj saradnji na valorizaciji ikone Filermose"! Ambasador Tućilo zatražio je od predsednika Parlamenta Ranka Krivokapića da podrži izgradnju skromnog sakralnog objekta na Cetinju u kojem bi ikona bila izložena - stoji u saopštenju.
Sve to je podgrejalo priče o nameri Malteških vitezova da se domognu ne samo čudotvorne Filermose već i drugih svetinja koje se čuvaju na Cetinju - čestice Svetog krsta i desne ruke Svetog Jovana Krstitelja. Sve te izuzetno cenjene relikvije vekovima su čuvali upravo vitezovi Malteškog reda, do 1798. godine kada ih je Napoleon proterao sa Malte, a oni predali svetinje na čuvanje ruskom caru Pavlu Prvom.
Spletom istorijskih okolnosti, dvadesetih godina prošlog veka ruska dinastija, prognana od komunista, predala je relikvije kralju Srbije Aleksandru. Početkom 1941. kralj Petar je bežeći iz Jugoslavije sa nikšićkog aerodroma "Kapino Polje" česticu, ruku i ikonu ostavio u manastiru Ostrog. Svetinje su u podu monaške ćelije pronađeni 1951. godine i posle tri decenije, koliko su ležale u policijskim sefovima predate crkvi i muzeju.
U Mitropoliji crnogorsko-promorskoj ne odustaju od svog ranijeg stava - da je SPC jedini legitimni vlasnik ove svetinje i da nikada neće prihvatiti zloupotrebu i profanisanje ikone Filermose.
OD KAPELE DO PEĆINE
Dok se čestica Svetog krsta i ruka Jovana Krstitelja nalaze u cetinjskom manastiru, ikona Filermosa je deo riznice Narodnog muzeja. Smeštena je u specijalno opremljenoj Plavoj kapeli na Cetinju, gde je dostupna posetiocima. U međuvremenu, nije podržana ideja mitropolita Amfilohija da tri svetinje budu opet zajedno, u crkvi koja bi bila izgrađena za tu namenu. U planu je da se čudotvorna ikona izmesti iz muzeja i smesti u pećinu nadomak Cetinjskog manastira. Postoji i projekat, po kojem bi adaptiranje pećine trebalo da košta 9,6 miliona evra.
