Fantastično otkriće ostataka sedam mamuta na površinskom kopu uglja u Kostolcu postavilo je mnogo zagonetki pred naučnike koji pokušavaju ne samo da rekonstruišu skelete praistorijskih predaka slona već i sliku vremena u kome su ovi divovi živeli. Šest novootkrivenih fosila potiče iz značajno kasnijeg perioda od onog u kome je živela Vika, čiji je skelet pronađen 2009. godine na arheološkom nalazištu Viminacijum, preliminarno procenjuju stručnjaci Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Oni pretpostavljaju da je reč o izdržljivim runastim mamutima, koji su bili pokriveni gustom dugom riđom dlakom i prilagođeni preživljavanju u hladnim periodima pre oko 600.000 godina, kad su se lednici sa severa Evrope približili teritoriji današnje Srbije. Vika, najstariji i najbolje očuvani fosil stepskog mamuta na svetu, bila je glatke kože i živela najmanje nekoliko stotina hiljada godina ranije u vreloj savani na Balkanu. Tom tipu mamuta pripada i Kika, fosil pronađen u Kikindi 1996. godine.
Dugo je bila prihvaćena teorija po kojoj su su mamuti pre oko 4,7 miliona godina nastali u Africi odakle su tokom otapanja u međuledenim dobima postepeno naseljavali Evropu, od severa prema jugu. Međutim, otkrića arheologa i paleontologa u Maloj Aziji i na Balkanu pokazuju da su ova područja bila most koji je vezivao kontinente i glavna saobraćajnica kojom su se širio živi svet od juga ka severu.
- Otkriće sedam fosila mamuta iz verovatno veoma udaljenih vremenskih perioda u Viminacijumu zato je izazavalo potres u naučnom svetu - kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog projekta "Viminacijum". - Prirodnjački muzej iz Pariza, jedan od najuglednijih u svetu, ponudio nam je saradnju i zajedničko predstavljanje otkrića, a uskoro nam na lokalitet dolaze vrhunski kineski stručnjaci.
Za istraživače je misterija kako je stradalo šest četvorotonskih džinova na prostoru gde su otkriveni njihovi skeleti. Njih zbunjuje što na kostima nema tragova kandži i zuba mesoždera koji obično postoje na fosilima koje glodale zveri.
- Pronašli smo ih koncentrisane na uskom prostoru, kao da su pali pokošeni i odmah prekriveni nanosima lesa koji ih je štitio do danas - kaže prof. Korać.
Sedimentna stena les, u kojoj su nađene okamenjene kosti mamuta, ovih dana se pod naletima rudničkih bagera "glodača" pretvara u ono što je i bila u doba kad su mamuti hodali Srbijom - u izuzetno sitnu prašinu nalik fino mlevenom brašnu.
- Možemo pretpostaviti da je izuzetno snažan nalet ove prašine, nalik pustinjskoj peščanoj oluji, pokrio za kratko vreme tela mamuta i konzervirao ih - kaže prof. dr Slobodan Marković sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
- Hipotetički, oni su mogli da stradaju krajem nekog ledenog doba kad se zbog otapanja lednika podigao nivo Panonskog mora priobalno kopno pretvorilo se u plitku močvaru u kojoj su se ovi džinovi teški nekoliko tona zaglavljivali i umirali.
UGLJENA ZVER
Da je Balkan bio oaza života i mnogo pre mamuta, pokazala su otkrića u podzemnim kopovima kamenog uglja, koji nije ništa drugo nego fosilizovana džungla stara milionima godina. U Srbiji, u podzemnom ugljenokopu Bogovina u istočnoj Srbiji pronađen je fosil sisara starog 30 miliona godina, koji je izazvao pravu paniku među rudarima. Oni su bili zaprepašćeni kad je svetlost rudarskih lampi obasjala dugu lobanju s moćnim kljovama koja se pojavila iz crne ugljene mase. Munjevito se isprela priča o misterioznoj "ugljenoj zveri" koja je kružila sve dok nisu došli paleontolozi i prepoznali fosil praistorijskog pretka divlje svinje.
