Naučne analize pokazale su da bi kosti koje su pronađene u podu jedne crkve u Bugarskoj zaista mogle biti mošti Jovana Krstitelja. Zglobna kost, deo lobanje, jedan zub i drugi ljudski ostaci pronađeni su pre dve godine u malom mermernom relikvijaru na bugarskom ostrvu Sveti Ivan na Crnom moru.
Istraživački tim sa Oksfordskog univerziteta sada ih je datirao u prvi vek - vreme kada je živeo jedan od najvećih hrišćanskih svetaca, sve dok kralj Irod nije naredio da se kazni odrubljivanjem glave. Takođe, naučnici sa Univerziteta u Kopenhagenu analizirali su DNK kostiju i ustanovili da potiču od jedne osobe, najverovatnije muškarca, poreklom sa područja današnjeg Bliskog istoka. Naravno, ovi nalazi ne dokazuju ništa definitivno, ali svakako i ne prkose teoriji bugarskih arheologa da je reč o ostacima Jovana Krstitelja.
- Da li je ta osoba bila Jovan Krstitelj pitanje je na koje još ne možemo niti ćemo verovatno ikada moći definitivno da odgovorimo - kazao je jedan od oksfordskih naučnika.
Istraživači veruju da je manastir na Svetom Ivanu dobio deo mošti Jovana Krstitelja u 5. ili početkom 6. veka.
Bugarski arheolozi su pored relikvijara pronašli i kutiju malih dimenzija izrađenu od peščara sa natpisom na grčkom alfabetu i datumom 24. jun, koji hrišćani slave kao dan rođenja sveca. Tada su pronađeni zglob desne ruke, zub, deo lobanje i tri životinjske kosti.
Bugarske vlasti oduševljeno su prihvatile ovo otkriće verujući da bi ono moglo da izazove bum verskog turizma u ovoj zemlji. Nadali su se da će navala hodočasnika pomoći obližnjem Sozopolu da se izbori sa ekonomskom krizom.
U svetu postoji više mesta za koja se veruje da čuvaju mošti ovog sveca, poput Velike džamije u Damasku, koja tvrdi da poseduje njegovu lobanju.
RUKA SVETITELJA
Nekoliko svetilišta tvrdi da poseduju desnu ruku, kojom je prorok krstio Isusa Hrista u reci Jordan. Među njima je i Cetinjski manastir u Crnoj Gori. Relikvija, koja se dugo čuvala u carskoj Rusiji, posle boljševičke revolucije sklonjena je u Dansku, a potom u Beograd, da bi napokon stigla do Crne Gore i Cetinjskog manastira, gde se danas čuva.
