Pariski Prirodnjački muzej, jedan od najvećih i najpoznatijih u svetu, pozvao je arheologe s Viminacijuma da zajedno nastupe u maju 2013. na planetarnoj konferenciji „Svet mamuta i njihovih rođaka“ u Ankoridžu na Aljasci i predstave nedavno fantastično otkriće groblja mamuta na površinskom kopu uglja u Starom Kostolcu, ekskluzivno saznaju „Novosti“.
Reč je o naučnoj manifestaciji najvišeg ranga, koje Viminacijum, već svetski poznat kao antičko arheološko nalazište, sada lansira u zvezde i kao riznicu praistorije.
Otkriće sedam mamuta u Viminacijumu je doslovno potreslo naučni svet, a o tome govori najava da će kineski naučnici, vrhunski stručnjaci za geologiju lesa, doći u septembru da istražuju lesnu zaravan Nosak u čijim su dubinama otkriveni skeleti gigantskih predaka slona.
- Tačno je da nas je Prirodnjački muzej iz Pariza pozvao na zajednički nastup na „svetskoj mamutskoj konferenciji“ - potvrdio nam je zadovoljno prof. dr Miomir Korać, direktor arheološkog projekta Viminacijum. - Vrhunski francuski stručnjaci bili su zapanjeni kad su videli profil u kome su pronađene kosti mamuta, a još više kad su čuli da se nalazište prostire na nekoliko hektara. Oni će arheolozima Viminacijuma predstaviti deo koji se odnosi na arheologiju, a pozivamo sve stručnjake drugih naučnih disciplina da nam se priključe na terenu, jer ovde nema mesta za „kabinetska“ istraživanja.
Tim Arheološkog instituta SANU zatekli smo kako radi i u nedelju na lokalitetu Nosak, u oblaku prašine koji je podizao metalni golijat, bager „glodar“. Iako je vladala atmosfera pustinjske oluje, na temperaturi koja u kopu prelazi 35. podeljak, u oblaku fine prašine koja puni oči i grlo, niko od arheologa se nije žalio, naprotiv.
- EPS je nadmašio samog sebe i hitno izdvojio jedan bager da skine dvadesetak metara debeo sloj lesa koji leži na stazi i groblju mamuta, da bismo mogli da ih istražujemo - kaže profesor Korać. - Rudari su se pridružili arheološkom timu, samo što oni ne koriste špahtle i metlice već malo veći alat. Svi smo euforični posle vesti iz Pariza i najave dolaska kineskih stručnjaka na lokalitet.
U oblaku prašine, gacajući po finom prahu u koje noge upadaju duboko, uzorke tla uzimao je tim dr Slobodana Markovića i dr Milivoja Gavrilovića, redovnih profesora na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Geoarheolog prof. dr Marković je predsednik sekcije za istraživanja lesa u INKVA - svetskoj organizaciji koja se proučavanjem kvartara, dela istorije Zemlje koji obuhvata poslednjih 2,6 miliona godina.
- Na jesen se u Novom Sadu održava konferencija ove organizacije, a kineska delegacija izrazila je posebnu želju da dođe na Nosak, lesni breg u kome su pronađeni mamuti - kaže dr Marković. - Kineska civilizacija je ponikla na lesu i njihovi stručnjaci su najbolji na svetu u ovoj oblasti. Kada su oni toliko zainteresovani za Viminacijum, to je najbolji znak da je reč o velikom otkriću.
STENA KOJA PAMTI
Les je specifična sedimentna stena, prava arhiva prošlosti, kažu geolozi.
- Slojevi lesa poređani kao slojevi torte vrlo precizno čuvaju raspored ledenih doba i otopljavanja, a mineralni kvarc i feldspat u tom tlu su doslovno sačuvali informacije o osunčavanju na osnovu kojih možemo da rekonstruišemo klimu svakog perioda, dok su minerali gvožđa očuvali informacije o jačini i orijentaciji zemljinog magnetnog polja u prošlosti - objašnjava profesor Slobodan Marković.
