Nemačka vlada će odlučivati o nacrtu zakona kojim će Srbija, Makednija i Bosna i Hercegovina biti definisane kao sigurne zemlje, rekao je Tomas de Mezijer Evangelističkoj novinskoj agenciji EPD u Berlinu.
Otvoreno je, međutim, pitanje da li će lista takozvanih sigurnih zemalja biti proširena i stavljanjem Albanije i Crne Gore u tu kategoriju, pošto su se socijaldemokrate, koalicioni partneri De Mezijerovih demohrišćana, pobunili zbog takve ideje.
U koalicionom ugovoru između demohrišćana kancelarke Angele Merkel i socijaldemokrata vicekancelara Zigmara Gabrijela dogovoreno je, kako podsećaju mediji, da se samo te tri balkanske države - Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija - proglase sigurnim zemljama, što će značiti da će se zahtevi za azil i žalbe građana iz tih zemalja moći obrađivati u roku od jedne sedmice i po pravilu odbijati im se status azilanta.
Kada je, međutim, reč o Albaniji, koju bi demohrišćani, ali ne i socijaldemokrate, želeli na listi sigurnih zemalja, De Mezijer je rekao da je Francuska upravo to uradila.
Kada je Francuska proglasila Albaniju sigurnom zemljom, tamo je, prema De Mezijeru, došlo do smanjenja, a u Nemačkoj do povećavanja broja azilanata.
Organizacije za zaštitu izbeglica i ljudskih prava, kritikuju, međutim, plan za proširenje liste takozvanih sigurnih zemalja i ukazuju na diskriminaciju Roma u balkanskim zemljama.
De Mezijer je, braneći svoj stav, za EPD izjavio da je Srbija kandidat za Evropsku uniju (EU), a tom statusu teže i Albanija i Bosna i da se "u slučaju tih zemalja mora očekivati da se one dobro odnose prema svojim građanima".
Nemački ministar je najavio da će ubuduće azilanti tri meseca posle dobijanja statusa azilanta imati pravo na pristup tržištu rada, dok su do sada morali da čekaju godinu dana po sticanju azilantskog statusa.
Ovaj zakon o proširenju liste takozvanih sigurnih zemalja stupiće na snagu kada ga budu usvojili Bundestag i Bundesrat, a u njemu je planirana i promena regulative o olakšanom pristupu azilanata tržištu rada.
U koalicionom ugovoru demohrišćana i socijaldemokrata se kaže da ova nemačka vlada želi sada da to reši na najobjektivniji mogući način - odnosno da zapadnobalkanske zemlje - BiH, Makedoniju i Srbiju - u smislu člana 29a Zakona o azilantima proglasi sigurnim zemaljama, "kako bi se bezizgledni zahtevi za azil građana tih zemalja brže obradili i njihov boravak u Nemačkoj brže okončao".
Vlada u Berlinu, kako proizlazi iz nacrta koalicionog dogovora, takođe želi da se angažuje kod vlada tih zapadnobalkanskih zemalja i Komisije EU za brže i održive korake za poboljšanje životne situacije na licu mesta.
Problem lažnih azilanata, koji su u Nemačku hrlili zbog socijalnih privilegija i novca, pretio je pre nekoliko godina da ugrozi bezvizni režim Srbije sa EU.
