|
Merkel: Smanjujemo broj migranata koji ulaze u Njemačku/Austrija za ograničenje broja azilanata/ Lezbos, evropsko ostrvo na udaru izbeglica
izvor: agencije foto: 14.12.2015
Merkel: Smanjujemo broj migranata koji ulaze u Njemačku
Njemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas na kongresu svoje stranke da će država značajno smanjiti broj migranata koji ulaze u zemlju.
"Ovo je ogroman izazov", rekla je Merkel o izbjegličkoj krizi i dodala da će njena vlada "značajno smanjiti" priliv u Njemačku, koja ove godine očekuje dolazak milijun izbjeglica.
Komentatori ocjenjuju da je Merkel zauzela oštriji stav prema migracijama jer je suočena sa mogućnošću revolta unutar svoje "Kršćansko demokratske unije".
Austrija za ograničenje broja azilanata
Ministar inostranih poslova i integracije Austrije Sebastijan Kurc rekao je da bi trebalo uvesti gornju granicu za broj dodela statusa azila i istakao da podržava ogradu na spoljnoj granici EU.
Austrijski šef diplomatije rekao je u intervjuu bečkom dnevniku "Esterajh" da je definitivno za ogradu na spoljnoj granici EU, na primer u Makedoniji.
"Smatram aktuelno podizanje ograde na Špilbergu svrsishodno, jer to olakšava upravljanje ulaska izbeglica", kazao je Kurc.
On je istakao da podržava uvođenje gornje granice za broj molbi za dobijanje azila u Austriji.
"Potpuno je jasno da postoji granica opterećenja za našu zemlju. Tu granicu ne može da odredi ministar inostranih poslova, ali postoji granica opterećenosti", naglasio je austrijski šef diploamtije.
Prema njegovim rečima Austrija zasigurno iduće godine neće moći da primi još toliki broj izbeglica kao tokom 2015.
Austrijski ministar je zaključio da 2015. godina ne sme da se ponovi.
Lezbos, evropsko ostrvo na udaru izbeglica
Ove godine u Grčku je morem stiglo više od 700.000 izbeglica iz ratnih područja što je 20 puta više nego prethodne godine. Prvo na udaru u Egejskom moru je ostrvo Lezbos na koje se iskrca više od polovine ljudi.
Kolone izbeglica satima čekaju registraciju u kampu Morija na ostrvu Lezbos. Izmučeni od višednevnog putovanja neki ne mogu da dočekaju krevet da bi odspavali.
Na prašnjavom prostoru ograđenom žicom deca smišljaju nove igre da prekrate vreme. Ovo mesto nekad je bilo pritvor za ilegalne migrante, a danas se mnogi tek tu osete slobodni.
Tako je i sa grafičkim dizajnerom iz Avganistana koji ne sme da se slika jer i dalje strahuje za bezbednost šestogodišnjeg sina i supruge, koji su zajedno s njim na putu ka nekoj sigurnoj zemlji.
"Suviše smo umorni, ali smo srećni što smo ovde. Mislim da bi bilo dobro da možemo da odemo u crkvu da se pomolimo bogu što smo stigli ovde, što smo konačno daleko od rata", rekao je.
Ostrvo Lezbos podnelo je najveći teret izbegličke krize u Evropi. Pripada Grčkoj ali je je mnogo bliže Turskoj – na svega desetak kilometara udaljeno je od turskog kopna. Zato je ono najčešće prva stanica za hiljade izbeglica koje iz ratnih zona pokušavaju da se domognu boljeg života u zapadnoj Evropi.
Taj put nije ni jeftin ni bezbedan, život izbeglica zavisi od toga da li imaju novca za kartu na sigurnom brodu, što dostiže i do 2.500 evra, ili su za manje para, primorani da rizikuju.
"Najteži trenuci bili su na brodu... Bilo je suviše teško i strašno, sve porodice su bile uplašene", kaže jedan Avganistanac.
Na obalama Lezbosa svuda su tragovi čamaca koji nisu izdržali nemirno more i previše putnika. Mnogi ne bi uspeli da se domognu ostrva da nije bilo Grčke obalske straže. Spasili su oko 2.000 ljudi, ali, nažalost, za nekoliko desetina njih nije bilo pomoći.
"Problem je u tome što su brodovi prenatrpani, oni mogu da povezu do 15 ljudi, a uglavnom ih je do 40, bio je i slučaj u kojem je bilo devedesetoro ljudi u gumenom čamcu dugom sedam-osam metara", kaže Antonios Sofijadelis iz Obalske straže na Lezbosu.
Grčkim spasiocima pomaže i Fronteks, agencija za kontrolu granica Evropske unije. Osim potrage za nestalima, rade i na otkrivanju krijumčara i registraciji izbeglica.
"Moramo da razumemo da je broj migranata koji su tokom ove godine došli u zemlje EU, bez presedana. Nismo videli toliko veliki broj još od Drugog svetskog rata", ističe portparolka Fronteksa Izabela Kuper.
Grčka sprovodi plan takozvanog izmeštanja izbeglica iz Sirije, Iraka i Eritreje u druge evropske zemlje. Do sada je to urađeno za nekoliko desetina ljudi, a u naredne dve godine taj program treba da se ostvari za 66.000 azilanata.
k
|
