|
|
 |
|
|
U potrazi za kulturom
izvor: evn 08.11.2014.
Bavljenje Dositejom je jedna od ključnih tačaka za bavljenje srpskim duhom, kulturnom svešću, etikom i moralom, i srpskim mestom u savremenom svetu i Evropi - rekao je juče Đorđe J. Janić, predstavljajući svoju knjigu "Dositej i dositejevština", u Srpskoj književnoj zadruzi.
Tematska okosnica ove knjige, kako je objasnio Milo Lompar, vezana je za istraživanje raznovrsnih odnosa Dositeja i Srpske pravoslavne crkve. To je dovelo do istraživačke usredsređenosti na crkvenu recepciju Dositejevih ideja i shvatanja u 19. i 20. veku.
Ovaj problem, po autorovim rečima, podlegao je stereotipima koji su se nametnuli još u 19. veku, zahvaljujući izdavaču Danilu Medakoviću, a proširili se uticajem Jovana Skerlića i njegovih učenika, te su se nastavili do danas. Stereotip, kako piše Janić, označava Dositeja kao protivnika SPC, a u nekim ekstremnim stavovima, ne samo da nije bio hrišćanin, već da je, kao pristalica racionalizma - ateista. Književni istoričari prilikom analiza i donošenja sudova nisu pominjali, a još manje su se osvrtali na stavove ljudi iz SPC, arhijereja, sveštenika, monaha, na njihovu naklonost prema Dositeju i njegovom delu.
Ova istraživanja, dodaje autor, potpuno odbacuju ideološki mit o negativnom odnosu SPC prema Dositeju i pokazuju da on nije bio antihrišćanin a još manje ateista. Njegova kritika je u osnovi bila kritika duhovnog a preko njega i moralnog stanja u srpskoj crkvi.
- Dositej je čovek koji pokazuje razvoj i priključenije jednom svetu koji on nije smatrao svojim, jer je krenuo najpre u jedno pustinožiteljstvo koje više nije moglo da se realizuje u prostoru i vremenu u kome se nalazio srpski narod pa i Evropa - kaže Janić. - To je važan detalj - da su Srbi ušli u Evropu sa jednom svešću koja više nije bila primerena Evropi. Srbi su mislili jedno, Evropa je mislila drugo, a koristili su iste pojmove. Taj slučaj imamo i danas, da koristimo određene pojmove koje naša savremena književnost i ideologija falsifikuju stavljajući im sadržaj koji je neprimeren tim pojmovima, a često im je potpuna suprotnost. Dositej je čovek koji je tragao za Bogom i to sam čitavo vreme imao na umu. Mi našu kulturnu istoriju nemamo, ona je bila produžena ruka ideološke istorije, pa se nadam da ću ovom knjigom da pokrenem pitanje stvaranja stvarne kulturne istorije Srba - rekao je Janić.
IDEOLOGIZACIJA NASLEĐA
Autor je osvetlio čitav niz pitanja koja predstavljaju problemska mesta u tradiciji tumačenja Dositeja: problem njegovog masonstva; problem odlaska iz manastira; skidanja kaluđerske odeće i sahranjivanja u njoj; spekulacije o učešću u Ticanovoj buni; razliku između dositejstva kao umerenog građanskog hrišćanstva i dositejevštine kao nečega što odbacuje hrišćanstvo; prećutani a važni momenat protestantskih učenja u Dositejevim shvatanjima. Knjiga ima za cilj da ukaže na snažnu ideologizaciju Dositejevog nasleđa u srpskoj kulturi: u skladu sa burnim smenama ideoloških perioda srpske istorije - rekao je Lompar.
|
|
