|
Ljuba Popović: Pamet je kratka, a pamćenje još kraće
izvor: novosti online 23.10.2014.
Jedan od najpopularnijih srpskih slikara u Parizu, umetnik velikog međunarodnog renomea, Ljuba Popović, stigao je juče u Beograd zbog dva važna dogaćaja. Danas će biti promovisana nova monografija "Ljuba" i otvorena izložba njegovih radova u galeriji "Pariski krug".
I dok još raspakuje stvari, u razgovoru za "Novosti" otkriva da je svojevrsni uvod u ova zbivanja bio još u Parizu: šest Ljubinih slika pre dva dana na aukciji promenilo je vlasnike!
* Pre četiri decenije ste otišli za Pariz, kako biste uporedili ondašnju sa sadašnjom kulturnom atmosferom Beograda?
- Skoro sam video jedan mali dokumentarac o Mediali u kom se vidi da je na otvaranju govorio Lazar Trifunović, a u publici su bili Momo Kapor, Irina Subotić, Danilo Kiš, Bora Pekić, Oto Bihalji Merin, Miodrag B. Protić, Žika Bogdanović... Bila je prisutna plejada značajnih ljudi, intelektualaca i ako kažem da toga više nema - valjda je dovoljno za upoređivanje.
- S jedne strane enformel, koji je forsirao Lazica Trifunac, kako ga je zvao Miro Glavurtić, i s druge Mediala. A upravo je Mediala, koliko god imala tada neprijatelja, bila ono što je rođeno na našem tlu i što je bilo originalno.
* U Pariz ste otišli u potrazi za više slobode?
- Nisam otišao tamo ni iz političkih, ni iz ekonomskih razloga. Ovde sam tada već imao atelje u kupoli u Karađorđevoj ulici. Ali, bilo je vreme za viša i šira saznanja u svetu slikarstva. Posebno je za mene bio značajan prvi dodir sa impresionizmom, uticao je da promenim paletu, onu "umbru žganu" kojom sam slikao kod Mila Milunovića. U moje slike je uplovila i boja.
Osim toga, u Parizu je bilo logično biti slikar, za razliku od Šapca ili Valjeva, gde je slikar tretiran kao neko čudo.
RAM I SLIKA
VI mislite da ram slici i nije važan, ali ja se sećam kad je Grada Petrović u našu, Milunovićevu klasu uneo neke fenomenalne ramove koje je kupio negde na pijaci. U jedan je stavio svoju sliku sa velikim flekama i pozvao profesora da mu kaže šta misli o njegovom novom radu. Milunović mu je odgovorio: - E, moj Gradimire, da si go..o stavio u taj ram, valjalo bi.
* Pomenuli ste i kulturnu elitu koje danas nema?
- Danas intelektualno potkovani uvoze trećerazrednu i prežvakanu umetnost sa zapada. Za razliku od ondašnje elite, ovi intelektualno potkovani nemaju poverenje u naše tlo, u autentično, i zato stalno osluškuju - čekaju zov iz inostranstva. Kad je Leo Kasteli otkrio u Parizu Garusta, odmah ga je Ješa Denegri predstavio ovdašnjoj javnosti.
Po tom ključu mi slavimo naše umetnike koji su iskopirali ono što je van granica ove zemlje već postojalo. Šezdesetih godina na jednoj izložbi gde smo izlagali Dado i ja žiletima se sekla, gola Đina Pan. Ali, pamet je kratka, a pamćenje još kraće...
* Ipak, postoje razlike u stavu prema umetnosti između francuske i naše metropole?
- Ovde vlada neka vrsta isključivosti prema slici, dok tamo cvetaju sve vrste slikarstva. Aktuelni Oktobarski salon je upravo slika tog uvezenog đubreta koje se ovde forsira. Ali i tamo je sve manje privatnih galerija, nove otvaraju bogati ljudi svojim ženama kako bi one imale neki hobi.
* Znači ekonomska kriza je i tamo učinila svoje?
- Nije reč samo o tome već i o došljacima koji su preplavili Pariz i snizili kulturni nivo sredine. Kraljevina Jugoslavija je između dva rata bila jedna od najznačajnijih, najjačih evropskih zemalja. Iz nje se nije odlazilo nego se u nju dolazilo - Nemci, Česi, Rusi... A naši veliki slikari su tamošnjim kulturama doprinosili svojim delom i - vraćali su se. Koliko je samo velikih imena Parizu i Francuskoj dala Rumunija iz koje danas u Pariz dolaze uglavnom Romi. Neka me niko ne optužuje za elitizam ili rasizam.
* A šta je sa Srbijom?
- Posle velikih Srba, u Pariz stižu Marković i podzemlje, a ne Čelebonović ili Milunović. Francuska kao i Srbija ima jaku kulturnu osnovu, ali to danas ne dolazi do izražaja. Kod nas postoji nesporazum između vlasti koja vodi državu i intelektualaca, značajnih stvaralaca. Naime, na vlasti se već poduže smenjuju ljudi koji sa kulturom nemaju nikakve veze, ljudi za koje je kultura mislena imenica.
* U Beogradu ste se, kad izlažete, vezali za "pariski krug". Zar vam kao akademiku ne bi bila komotnija Galerija SANU?
- Vezao sam se za Žiku Ivaniševića koji iskreno voli slikarstvo. Na Galeriju SANU i ne pomišljam jer su me dva puta odbili. U SANU sam ušao da ne bih povredio Srejovića i Ćosića koji su insistirali na mom ulasku. Inače, nisam pripadao nikad ni jednoj organizaciji kad su moji veliki prijatelji bili partijci. Odbio sam čak i francusku Legiju časti.
|
