|
|
 |
|
|
“Naš otac“ bez premca
izvor: evn 06.11.2014.
Po običaju izdavači nerado daju podatke o tiražima knjiga, pa i o pazaru koji su napravili na minulom Sajmu knjiga. Pokazalo se i ovoga puta da srpski pisci uspevaju da se nose sa svetskim hit majstorima maštovitim i kvalitetnim pričama, ali i delima iz istoriografije i nauke.
Nema sumnje da je najveću znatiželju izazvala Ljiljana Habjanović Đurović novim romanom „Naš otac“ koji je, kako je saopštio njen izdavač „Globosino Aleksandrija“, prodat u tiražu od 5.688 primeraka.
U tiražu od dve do tri hiljade primeraka, u izdanju „Lagune“, prodati su „Kainov ožiljak“ Dejana Stojiljkovića i Vladimira Kecmanovića, „Fajront u Sarajevu“ Dr Neleta Karajlića, „Spas 2“ Isidore Bjelice, „Napet šou“ Marka Šelića Marčela, i što je posebno zanimljivo, romani Ive Andrića u jednoj knjizi. Popularnosti ovih i drugih knjiga svakako su doprineli i sami autori koji su na štandovima potpisivali knjige, kaže direktor Dejan Papić.
U izdanju SKZ-a najprodavanija je bila „Istorija dubrovačke književnosti“ iz pera profesorke Zlate Bojović, što samo na prvi pogled može izgledati kao iznenađenje, jer je, po rečima glavnog urednika Dragana Lakićevića, u pitanju sinteza velike oblasti književne kulture u rasponu od četiri veka, na koju se čekalo odavno.
- Knjigu su tražili sadašnji i nekadašnji studenti, generacije ljudi koji su dubrovačku književnost studirali, a ovakvu knjigu nisu imali - kaže za „Novosti“ Lakićević.
Protekli sajam pokazao je i da ljubav čitalaca prema čarobnim rečima Mome Kapora neće nikad prestati, sudeći po interesovanju za knjigu intervjua od 1990. do 2000. pod naslovom „Sentimentalni rat i mir Mome Kapora“.
Prijatno iznenađenje priredila je i obimna i ne baš jeftina studija profesora Sretena Petrovića „Srpska mitologija“ koja je, po rečima glavnog urednika Aleksandra Šurbatovića, bila najprodavanija na štandu „Derete“. Kod ovog izdavača tražena je bila i zbirka priča Slađane Ilić „Ženski u sto tehnika“.
Izabrani domaći autori „Geopoetike“ privlačili su veliki broj čitalaca prilikom potpisivanja svojih knjiga, a po rečima izvršnog urednika Jasne Novakov Sibinović, najprodavaniji je bio roman Slobodana Despota „Med“, koji je prvobitno objavljen na francuskom kod „Galimara“, a zatim dela Slavoljuba Stankovića „Prvaci sveta!“, Teofila Pančića „39 dana juna“ i Bože Koprivice „Samo bogovi mogu obećati“.
Veliki broj čitalaca posećivao je štand „Akademske knjige“ tražeći delo Jelene Skerlić Ćorović „Život među ljudima“, u kojoj je, po rečima direktorke Bore Babić, opisana istorija privatnog života starog Beograda.
Iako je do sada prodata u više od 25.000 primeraka, knjiga Vladimira Pištala „Tesla, portret među maskama“ je kod „Agore“ izazivala najveću pažnju čitalaca. Prema rečima direktora Nenada Šaponje odličnu prodaju zabeležili su i novi roman Zorana Ćirića „Zaustavno vreme“ i „Itika jeropolitika Vuk“ Save Damjanova, čiji je glavni junak Vuk Karadžić i knjiga priča Vladana Matijevića „Pristaništa“.
U „Arhipelagu“ su najzadovoljniji prodajom „Peščanika“ Danila Kiša, romana Nemanje Rotara „Sutradan posle detinjstva“, o Miroslavu Antiću i „Zapisi o srpskom carstvu“ Nikole Moravčevića koji se bave vremenom cara Dušana.
- Sigurno je da na prodaju knjiga utiče dobra reklama, ali pravi uspeh jednog dela počinje onog trenutka kada se marketinška kampanja pretvori u usmenu i kada zadovoljni čitaoci počinju svojim prijateljima da preporučuju knjige - kaže Gojko Božović, direktor ove kuće.
Iz produkcije „Službenog glasnika“ čitaoci su u svoje biblioteke najviše odnosili monografiju „Srbija i Venecija“ Momčila Spremića, knjigu Slavoljuba Đukića o Dobrici Ćosiću „Pogled iz osinjaka“, i „Putovanje kroz Vizantiju“ Vladimira Stankovića. Za knjigoljupce su podjednako važni i tema i ime autora, objašljava v. d. direktora Radoš Ljušić.
Dve knjige koje predstavljaju završetak trilogija, „Vitez zatočnik“ Aleksandra Tešića (o Milošu Obiliću) i „Šapat Đavolje varoši“ Miloša Petkovića, bile su najprodavanije kod „Portalibrisa“, a kod „Rendeta“ priče Muharema Bazdulja „Jeres nominalizma“ i roman Marka Vidojkovića „Pikavci na plaži“.
JEZIK NAŠ NASUŠNI
Knjige o jeziku, koje već nekoliko godina objavljuje novosadski „Prometej“ su bile među traženijima, a pre svih „Jezički odgonetnik“ Milorada Telebaka, „Umeće govora“ Tihomira Petrovića i „Toponimi su čuvari našeg jezika“ Zagorke Vavić Gros. Direktor Zoran Kolundžija ističe da je tradicija neke edicije kao što je ova, odlučujuća prilikom kupovine.
|
|
