|
Ima li još Srbija opoziciju?
Demokratska opozicija može da ima budućnost u Srbiji samo ako se ujedini, ocenili su sagovornici Radija Slobodna Evropa nakon izbora u Beogradu.
Vladajuća Srpska napredna stranka potvrdila je dominaciju sa 45 odsto glasova, lista bivšeg gradonačelnika Dragana Đilasa osvojila je između 18 i 19 procenata, prvi čovek Novog Beograda Aleksandar Šapić više od osam odsto, dok su socijalisti Ivice Dačića sa preko šest odsto ušli u gradsku skupštinu. Ostalih dvadeset lista ostalo je ispod cenzusa, među kojima je i najveće negativno iznenađenje - nekada moćna Demokatska stranka koja je doživela debakl sa samo 2,5 odsto.
Zoran Stojiljković, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, smatra da su izbori pokazali da opozicija nema dugoročnu strategiju.
Nekada moćna Demokatska stranka doživela debakl sa samo 2,5 odsto
“Ovde su opozicioni lideri i pokreti kao pečurke posle kiše. Ne traju više od jedne sezone, kao u onom švedskom ljubavnom filmu ‘eIgrala je samo jedno leto’f. Očito je da oni koji su na političkoj sceni dve i više decenija moraju da idu u penziju. A onda da, uz koordinaciju i široku demokratsku uniju, stranke promovišu nove ljude. Da to bude neki kapacitet koji može da nosi partija koja će onda imati najmanje četvrtinu ili petinu biračkog tela. Bez toga nema ništa”, navodi Stojiljković.
Sociolog Vladimir Vuletić kaže da je ovim glasanjem zacementirana podrška programu Aleksandra Vučića.
“To je bila poruka i birača u Beogradu da očekuju stabilnost i produžetak sadašnje politike. To je posebno važno u naredne dve godine, jer sada Srbiju očekuju regionalna pitanja i teme oko kojih je jako važno da imate stabilnu vlast,” kaže Vuletić.
Za Teofila Pančića, kolumnistu RSE, najveće iznenađenje je katastrofalan rezultat liste koju je predvodila Demokratska stranka, a koja nije uspela da pređe cenzus od pet odsto.
“To pokazuje da tu nešto fundamentalno mora da se promeni, a pre svega dokazuje da je svakako bila greška što se nisu sve relevantne opozicione stranke našle na jednoj listi. Ali to ne znači da je to jedino i isključivo, možda čak i pretežno, greška DS-a. Ovako, brutalnim urušavanjem Demokratske stranke, nestaje jedan jako bitan ugaoni kamen srpske politike u poslednjih četvrt veka,” kaže Pančić.
Uz jedinstvo, nova lica i preduslov da birači nekima oproste grehe iz prošlosti, kažu sagovornici RSE, demokratska opozicija ima čemu da se nada.
Jak blok partija koje nisu na vlasti, napominje Vladimir Vuletić, važan je za demokratsko društvo.
“Kada imate snažnu opoziciju onda je demokratske forme, sve one demokratske institucije, lakše sprovoditi i štititi. Takođe, važno je zbog toga što u određenim situacijama kada iz bilo kog razloga dođe do slabljenja vlasti već imate spremnu alternativnu političku grupaciju,” smatra Vuletić.
Zoran Stojiljković veruje da opoziciju ka konsolidaciji može da vodi jasan program.
“Oni moraju da imaju nešto što pokazuje da umeju bolje. Znači da imaju alternativnu ekonomsku i socijalnu politiku. Moraju da imaju neku vrstu alternative za mlade, priču da mogu više i dalje, ali i za penzionere koji ne bi trebalo da nasedaju na jeftinu demagogiju. Dakle, moraju da igraju strateški jako aktivno,” zaključuje Stojiljković.
Podrška za 20 izbornih lista, skoro četvrtina, ostala je ispod cenzusa pa će njihovi glasovi po D’Ontovom sistemu biti raspodeljeni najjačim partijama. Kao pozitivno iznenađenje izbora u Beogradu analitičari vide Inicijativu "Ne davimo Beograd" sa osvojenih 3,5 do 4 odsto, koja se između ostalog bori protiv izgradnje projekta vlasti “Beograd na vodi”, dok je hit predsedničkih izbora fiktivni lik Ljubiša Preletačević Beli, sada bez podrške mladenovačkog pokreta “Samo jako”, dobio skromnih 2,5 odsto.
Kako oporaviti opoziciju u Srbiji
Stefan Aleksić, beogradski antropolog i kolumnista, za Facebook stranicu ‘Zašto?’ objašnjava nakon još jednog izbornog neuspjeha opozicije u Srbiji zbog čega ona nikako ne uspijeva da se oporavi i šta bi trebalo da uradi uradi da bi promijenila situaciju
Beograd nije drugačiji
Ono šta se desilo na ovim izborima, to je već treći-četvrti put da je opozicija potpuno počišćena i to na zanimljivom mestu, baš tamo gdje je opozicija mislila da doskoči toj celoj Vučićevoj demagogiji i da će baš u Beogradu da osvoji veliki procenat.
Ono što se vidi s kilometra je zapravo da Vučić u Beogradu osvaja otprilike istim onim tempom i istom onom snagom kojom osvaja izbore i u ostalim delovima Srbije.
Dakle, Beograd nije ništa specifičniji od, recimo, Bora ili Aleksandrovca ili Niša ili Kruševca ili bilo kojeg drugog grada u Srbiji.
2.‘Pristojni’ protiv ‘varvara’
Šta je problem? Opozicija je pretpostavila jednu situaciju a zapravo se promenila poprilično -- činjenica je da oni misle na pogrešan način i pogrešno razmišljaju principe mobilizacije stanovništva.
Po mom mišljenju oni su prilično staromodni.
Opozicija smatra da je na delu stara podela -- to je ono što je Janković mislio na prošlim izborima, pa mu je to čak bila neka vrsta slogana -- ‘pristojni’ građani protiv nekakvih ‘varvara’, a to je jako pogrešno.
3.Vučić nije Milošević
Vučić pripada prvenstveno jednoj globalnoj tendenciji u u vladanju i u politici uopšte.
Vi imate veoma silne vladare u Turskoj, u Austriji, u Rusiji, imate i u Mađarskoj Viktora Orbana, trenutno čak i u Sjedinjenim Državama imate tog nekog desnog konzervativca i to je zapravo jedan veoma moderan princip mobilizacije stanovništva kojem izgleda opozicija ne može nikako da dohaka.
Prosto je jednostavna činjenica da više nije 1989. a izgleda da opozicija danas misli otpor Aleksandru Vučiću kao što je devedestih mislila otpor prema Slobodanu Miloševiću.
Međutim, Aleksandar Vučić i Slobodan Milošević su dva veoma različita tipa vladanja, dva različita tipa manipulacije.
4.Klatno istorije
Još jedna strateška greška koju čini opozicija kod nas, a bogami to čini i cela to socijaldemokratska tradicija i u Evropi i čak tamo u SAD iako tamo nije previše izražena, a to je da oni smatraju da su politika i istorija kao neko klatno koje, eto, sad se zaklatilo na stranu Vučića i desničara i tih ‘varvara‘ a onda će da se vrati u jednom trenutku kad-tad za pet-šest godina i onda će da se vrati ponovo na ovu stranu gde se nalazi opozicija.
Međutim to baš nije tačno jer istorija tako ne funkcioniše kao to neko klatno.
Kada vidite njihove nastupe to je kao ima neka utvara iz 1989. i oni kao da se bore protiv nekog Honekera i, ne znam ni ja, Miloševića i Borislava Jovića´ a ne, zapravo, u isto vreme i protiv Erdogana i Orbana i Putina i celog tog tipa vladavine.
5.Alternativna mobilizacija
Ono što je potrebno opoziciji, to je da ponovo počne da razmišlja na alternativni način i da ponovo počne da razmišlja o tome koji su to principi mobilizacije stanovništva.
Ima jedna ‘opoziciona’ politička snaga koja je ove godine na ovim izborima istakla svoku kandidaturu – to je ’Ne davimo Beograd‘ koja na različit način zapravo razmišlja upravo tu mobilizaciju stanovništva i oni su prepoznali relativno dobro da je zapravo taj mikro rad na mikro nivoima -- na nivoima mesnih zajednica, na nivoima komšiluka i slian takav rad -- da je zapravo to jedan od tih mobilizatorskih principa koji bi mogli da imaju neku vrstu budućnosti.
To je kada organizujete političku snagu kao da organizujete pokret, dakle to je ono što je veoma bitno. A to recimo opozicija uopšte ne radi.
6.DS je prošlost
Sa jedne strane moglo bi se spekulisati o tome da li je dobro da je opozicija kao što je Demokratska stranka konačno na ovim izborima otišla na ropotarnicu istorije i neće se, nadam se, više nikad vraćati odatle.
Međutim, vi imate, recimo, tu Đilasa koji je kao osvojio to drugo mjesto, međutim vi i kod tog samog Đilasa vidite zapravo isti princip nekakve mobilizacije građana: Mi ‘pristojni’ protiv njih nekakvih ‘varvara’.
Međutim, problem je u tome što vi sa istorijske distance ćete zapravo primetiti da to nije baš najtačnije.
7. Radnici protiv elite
Ono što je specifično odlika, recimo, Vučićeve vladavine, kao što je i Erdoganove, Orbanove i Putinove, je to da postoji jedan snažan savez između političke elite i ekonomske elite -- to je neka tajkunsko-privatizaciona ekonomska elita i postoji jedan čvrst savez između političke i ekonomske elite -- a prema stanovništvu kada treba ispuniti tu normu demokratije to je zapravo neka vrsta demagogije.
E tome opozicija jednostavno ne može da doskoči tim univerzalističkim pristupom ‘mi demokrate protiv njih autoritaraca’.
Mi moramo prvenstveno da promenimo kako to razmišljamo o političkoj mobilizaciji i moramo da dignemo ruke od te ideje koju opozicija ima da smo mi neki ‘pristojni’ protiv nekih tamo nepristojnih ‘varvara’ i da zapravo moramo da razmišljamo na novi način i da kažemo radnici i oni koji rade, prvenstveno, protiv onih koji su politička elita, ekonomska elita i tako dalje.
slobodnaevropa.org
Konačni rezultati izbora: 64 mandata za SNS, lista oko Đilasa 26, Šapiću 12 , socijalistima osam mandata
Srbija ulaže napore da pronađe trajna rešenja za izbeglice
MMF poručuje Srbiji: Zgrabite šansu, nastavite reforme
Ubedljiva pobeda liste SNS-a u Beogradu
Građani biraju lokalnu vlast u Beogradu
Sva predizborna obećanja: Od Beograda na vodi do metroa
Švajcarski list: Vučič ušao u 'trgovinu sa EU', priprema prihvatanje postojanja države Kosovo
Junker impresioniran napretkom na Zapadnom Balkanu, ali ima još mnogo posla
Anketa: Uz SNS 43,1 odsto birača
Junker: Važna mi je suština, ne određivanje datuma
Bitka za budžet EU, snažnija podrška Zapadnom Balkanu
Transparentnost Srbija: Finansiranje izbornih kampanja u Srbiji neuredjeno i neprimereno
EBRD upozorava na nedovoljnu konkurentnost Zapadnog Balkana
Vučić: Nije prihvatljivo da Srbija bude jedini gubitnik/ Merkel: Podržavamo vaš put ka EU
Bitka za Beograd
Dijalog Kosova i Srbije nastavljen nakon više od godinu
Djilas: Većina će glasati protiv vlasti, sve zavisi od izlaznosti/Tadić (SDS): Formirati demokratsku uniju
Moskva: Razgovori Lavrova u Srbiji u duhu strateškog partnerstva
|
