|
Na festivalu u Sofiji reditelju Goranu Paskaljeviću svečano je uručena Specijalna nagrada FIPRESCI, povodom 90 godina od osnivanja ove ugledne međunarodne federacije filmskih kritičara. Tako je jedan od naših najnagrađivanijih autora u svetu ušao u isti "krug" velikana, kao što su Bela Tar, Pedro Almodovar, Vudi Alen, Nani Moreti..., kojima je ovo priznanje na raznim festivalima dodeljivano prošle godine.
- Velika je čast naći se u takvom društvu, pogotovu kada pripadate srpskoj kinematografiji, koja zaostaje za evropskom i svetskom - kaže Paskaljević.
Koja priznanja smatrate važnijim - ona koje dolaze od žirija ili od kritike?
- Svejedno je, zato što nagrade na velikim filmskim festivalima služe da se poveća vidljivost nekog filma, pogotovu iz "malih" kinematografija. U poslednje vreme, međutim, skoro da nema filma koji se nije "okitio" nekom nagradom na nekom festivalu. Važno je razlikovati nagrade koje se dodeljuju na "turističkim" festivalima od onih koji imaju stvarnu reputaciju, a njih je desetak u svetu.
Klaus Eder, generalni sekretar FIPRESCI-ja, koji vam je uručio nagradu, kao osnovni kvalitet vaših filmova istakao je humanost...
- Humanost je osnova stvaranja svakog umetničkog dela, pa i filma, i uvek sam se trudio da izaberem temu koja mi se činila važnom u određenom trenutku. Snimio sam sedamnaest igranih filmova koji su naizgled različiti, ali u svakom od njih najvažnija mi je bila sudbina običnih, "malih" ljudi. Šta ih muči, i šta ih čini srećnim, koliko ih socijalne i političke prilike u kojima žive određuju kao pozitivne ili negativne junake.
U Sofiji je prikazana i vaša "Zemlja bogova", ocenjena u Torontu kao primer da "dobrom autoru nijedna kultura nije strana, ma koliko bio daleko od svoje "matične" zemlje". Kako je bugarska publika primila ovaj film?
- Film snimljen u bespućima Himalaja bio je, imam utisak, veliko iznenađenje za sve, pa i za bugarsku publiku. Ponekad se i sam sebi čudim što sam imao hrabrosti da se upustim u takvu avanturu. Film je snimljen za svega pet nedelja, sa malim finansijskim sredstvima, ali zato su pripreme za snimanje u Indiji bile duge i detaljne, trajale su više od šest meseci.
Vaša sledeća "stanica" je San Sebastijan, festival filmova posvećenih borbi za ljudska prava, na kojem ste pre tri godine dobili nagradu za životno delo. To je posebno mesto za vas
- Bio sam i predsednik žirija na velikom festivalu koji se u tom gradu održava svakog oktobra, tu sam dobio i specijalnu nagradu žirija za "San zimske noći", nagradu kritike za "Vreme čuda". San Sebastijan je moje magično mesto.
A posle San Sebastijana?
- Sa "Zemljom bogova" putujem na festival u Hongkongu, zatim u Italiju, na festival u Bariju, i time će se festivalski život ovog filma verovatno završiti, pošto američki gigant "Amazon" krajem aprila "Zemlju bogova" stavlja na svoju SVOD platformu, dostupnu u više od sto četrdeset zemalja sveta.
MALA KASA ZA KULTURU
Kad se vratite sa vaših dugih putovanja, imate li utisak da se nešto u Srbiji promenilo?
- Naš budžet za kulturu i dalje je nedovoljan, i to je već "opšte mesto". Ne znam kada će političari zaista, a ne samo deklarativno, da prihvate činjenicu da se identitet nacije brani, pre svega, kulturom. Verujem da će i posle ovih predsedničkih izbora Srbija nastaviti približavanje Evropi i njenim vrednostima, i to mi se čini kao jedini put koji nam daje nadu da će država konačno morati da ima bolji odnos prema umetničkom stvaralaštvu.
novosti.rs
|
