 |
File: Tri stuba proširenja - vladavina prava, ekonomija i razvoj institucija
|
Izvor: euractiv
|
Datum: 08. 05. 2014
|
|
Na sastanku šefova diplomatija EU i Zapadnog Balkana koji je održan 8. maja u Solunu potvrđena je evropska perspektiva regiona, a posebno je bilo reči o regionalnom povezivanju u oblasti energetike i saobraćaja. Na skupu je najavljena i podrška EU takvim projekatima kroz različite vidove finansiranja. Evropski komesar za proširenje Štefan File je u Solunu rekao da se sumnje koja su donela ranija proširenja više odnose na spremnost novih članica za članstvo nego na samo proširenje. On je kao nove stubove proširenja naveo vladavinu prava, ekonomsku upravu i rast, a od ove godine i jačanje demokratskih institucija i javne uprave.
Sastankom u Solunu je simbolično obeležena decenija od usvajanja Solunske agende kojom je trasiran put za evrointegracije Zapadnog Balkana. Konferencija je imala dve sesije, prva je bila na temu "2004-2014: Deset godina proširenja i evropske integracije Zapadnog Balkana", a druga na temu "Dalje od Solunske agende - Saobraćajna i energetska povezanost".
Evropska integracija zapadnog Balkana trasirana je još Solunskom deklaracijom 2003, a njegovo priključenje EU podrazumeva mir, stabilnost i prosperitet, rekao je 8. maja File na skupu koji je organizovala Grčka, kao predsedavajuća EU.
"Istorijski sporazum Srbije i Kosova jasno demonstrira važnost proširenja za pomirenje. On takođe demonstrira važnost regionalne saradnje i dobrih susedskih odnosa u prevazilaženju prošlosti. Nije iznenađenje da je uloga koju je proširenje igralo u održanju Evrope stabilnom i mirnom bila tako značajna u obrazloženju odluke da EU dobije Nobelovu nagradu za mir 2012", rekao je File.
Kako je saopšteno iz Evropske komisije, on je na sastanku ministara spoljnih poslova EU i zapadnog Balkana, ističući da je budućnost zapadnog Balkana u Uniji, ukazao da se ove godine obeležava deseta godišnjica njenog najvećeg proširenja, koje je donelo stabilnost i ponovno ujedinjenje Evropi posle godina veštačke podeljenosti tokom hladnog rata.
"Ono (proširenje) je transformisalo moju zemlju (Češku). Ono je transformisalo moj vlastiti život. Ono je transformisalo Evropu u celini. Ono je vratilo nadu i dostojanstvo milionima ljudi. Ono je ljudima dalo slobodu i sigurnost da se usredsrede na razvoj sopstvenih ideja a da pritom ne brinu kako da se zaštite ili sakriju, dalo im je slobodu da razviju pune potencijale", istakao je File.
On je dodao da zemlje koje su 2004. ušle u EU nisu protraćile mogućnost da iskoriste sve gore navedeno. "U samo šest godina, od 2002. do 2008, ekonomski dinamizam novih država članica otvorio je tri miliona novih radnih mesta", naveo je File.
On je, međutim, ukazao da je proširenje istovremeno probudilo mnoge sumnje, "ali one su se više ticale nivoa spremnosti novih zemalja članica nego samog proširenja".
"Zato sam kao jedan od prioriteta svog mandata postavio dalje jačenje kredibilnosti procesa proširenja. Osnovne principe smo stavili na prvo mesto, čineći taj proces strogim, ali pravičnim; usredsređujući se na vrednosti i principe, uključujući poštovanje za osnovna prava i slobodu izraza", istakao je komesar za proširenje.
On je podsetio da je EU pre dve godine bila koncentrisana na vladavinu prava - prvi stub politike proširenja, da bi prošle godine dodala drugi stub - ekonomsku upravu, konkurenciju i rast, a ove godine je uvela treći stub - jačanje demokratskih institucija i javne uprave, sa većim naglaskom na potrebe građana i firmi.
File je istakao da je EU prešla sa formalnog na stvarno praćenje onoga što je urađeno. "To je jedini način da se osigura da zemlje kandidati budu potpuno spremne sa ulazak u Uniju", rekao je komesar EU za proširenje.
Regionalno povezivanje
Evropski komesar je ukazao i da Zapadni Balkan treba da iskoristi činjenicu da je Evropa počela da izlazi iz ekonomske krize da bi privukao više investicija. "Zato veoma pozdravljam da su današnje diskusije kulminirale u popodnevnim sesijama (raspravom) o ključnim pokretačima za rast i nova radna mesta: to jest o saobraćaju i energetskom povezivanju", rekao je File.
To će, kako je ukazao, za šest zemalja zapadnog Balkana značiti jačanje koordinacije u ekonomskim reformama, uz finansijsku i političku podršku EU i međunarodnih finansijskih institucija, što će sve učiniti taj region privlačnijim za investitore, i samim tim, poboljsati ekonomsku situaciju i doneti boljitak građanima.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da će EU kroz pretpristupne fondove (IPA) do 2020. dati milijardu evra zemljama Zapadnog Balkana, a da će dodatno do 2020. uz pomoć fondova EU, finansijskih institucija i privatnog kapitala još 10 milijardi evra biti uloženo u regionalne projekte na Zapadnom Balkanu.
Dačić rekao je da je to "promovisano" na sastanku 8. maja ministara spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana sa Fileom i da je ušlo u zaključke.
Po njegovim rečima, na sastanku je zaključeno i da će jedan od prioriteta iz oblasti energetike i transporta biti "Evropski koridor 10", od Zagreba do Grčke.
|
