 |
Solun, skup ministara EU i Zapadnog Balkana
|
Izvor: agencije
|
Datum: 08. 05. 2014
|
|
Punopravno članstvo u Evropskoj uniji prvi je prioritet nove srpske vlade, poručio Ivica Dačić na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja Evropske unije i Zapadnog Balkana u Solunu.
Sastankom u organizaciji Grčke, kao predsedavajuće EU, simbolično se obeležava i decenija od usvajanja Solunske agende kojom je trasiran put za evrointegracije Zapadnog Balkana, prenosi Tanjug.
Šef diplomatije Ivica Dačić poručio je u Solunu da je punopravno članstvo u EU prvi prioritet nove srpske vlade.
"Vlada je opredeljena da okonča pristupne pregovore do kraja svog mandata 2018. godine. Naše očekivanje je da bi, u tom slučaju, Srbija do 2020. mogla da postane punopravna članica EU", rekao je Dačić.
Prema njegovim rečima, Srbija je posvećena sprovođenju reformi u svim oblastima, posebno u oblasti vladavine prava, unutrašnjih poslova, zaštite ljudskih prava i prava manjina.
"Smatramo da će novi pristup EU, koji je predvideo otvaranje najtežih poglavlja 23 i 24 na samom početku pregovaračkog procesa, doprineti bržoj transformaciji države i društva i ubrzanju pregovaračkog procesa. Dosadašnji tok evropske integracije Srbije pokazuje da raspolažemo primerenim administrativnim kapacitetima i da smo spremni da u kratkom roku usvojimo i implementiramo evropski Aki (tekovine EU)", rekao je šef diplomatije.
Kako je istakao, ova srpska vlada spremna je da se uhvati ukoštac sa zahtevnim društvenim i ekonomskim reformama.
Zbog složene ekonomske situacije u Srbiji i celom regionu, EU bi trebalo da razmotri izraženiju ekonomsku i finansijsku podršku regionu, što bi moglo da bude postignuto preraspodelom sredstava finansijske podrške i dodeljivanjem dela sredstava i tokom procesa pristupanja Uniji.
"Brinu nas glasovi i ideje unutar EU da je Uniji neophodno usporavanje procesa daljeg proširenja. Do sada se pokazalo da je proširenje uvek doprinosilo prosperitetu EU i njenoj daljoj unutrašnjoj konsolidaciji. Nakon svakog talasa proširenja, EU je izlazila jača", poručio je Dačić.
Zahvaljujući evropskoj perspektivi, sva otvorena pitanja u regionu - od pitanja u vezi sa izbeglicama, do graničnih i drugih problema - rešavaju se dijalogom, a ona je suštinski doprinela unapređenju regionalne saradnje, dodao je Dačić.
Briselski sporazum i evropska perspektiva
Evropska perspektiva bila je ključni faktor koji je omogućio uspeh dijaloga Beograda i Prištine, a uspešnost tog dijaloga pokazala je da politika proširenja i dalje predstavlja snažnu motivacionu snagu na Zapadnom Balkanu, istakao je šef diplomatije.
"U nastavku procesa proširenja očekujemo da svako napreduje prema učinku i prema ostvarenim reformama. Ne očekujemo 'gledanje kroz prste', ali takođe smatramo i da bi bilo kontraproduktivno insistiranje na veštačkom ujednačavanju tempa evropskih integracija država aspiranata", poručio je Dačić
Od država regiona očekuje se da nastave da podržavaju jedna drugu i da očuvaju trend solidarnog pristupa na putu evropskih integracija, zaključio je Dačić.
Šefovi diplomatija zemalja Zapadnog Balkana razgovarali su uoči sastanka, na radnom doručku, sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom.
Dačić je izjavio da je na tom sastanju rečeno da će EU, kroz pretpristupne IPA fondove, do 2020. godine dati milijardu evra zemljama Zapadnog Balkana, a da će, odvojeno, u regionalne projekte biti uloženo još 10 milijardi evra.
"Jedan od nekoliko prioriteta u oblasti energetske i transportne politike jeste Koridor 10, kako su napisali u zaključicma, od Zagreba do Grčke", dodao je ministar.
Dačić je naveo i da je na ministarskom sastanku EU-Zapadni Balkan još jednom reafirmisan princip potrebe da ceo region bude integrisan u EU i da su sve zemlje članice EU podržale taj stav.
Za Srbiju je to, prema njegovim rečima, veoma bitno zbog njenog strateškog cilja da postane članica EU do 2020. godine.
Ministar inostranih poslova Grčke Evangelos Venizelos poručio je pred početak skupa da je taj sastanak odlična prilika da se obnovi i istakne posvećenost evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.
"To je važno zbog stabilnosti, privredog rasta i prosperiteta regiona i veoma sam zadovoljan zbog toga što 'Agenda Solun 2014' sada, u okviru našeg predsedavanja, dobija na dinamici", rekao je Venizelos.
I šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak je u izjavi novinarima naglasio da je evropska perspektiva regiona "i te kako živa".
"Dobro je što smo se sastali i što razgovaramo i drago mi je da se to povezuje sa velikom rundom priključenja EU pre deset godina i ja ću ovde preneti šta je to značilo za moju zemlju, koliko se poboljšao kvalitet života", rekao je Lajčak novinarima.
Slovačka je ušla u EU pre 10 godina sa još devet zemalja, a to je bilo najveće proširenje Unije.
Konferencija će imati dve sesije, prva je na temu "2004-2014: Deset godina proširenja i evropske integracije Zapadnog Balkana", a druga na temu "Dalje od Solunske agende - Saobraćajna i energetska povezanost".
Dačić će u Solunu imati niz bilateralnih susreta, uključujući i sastanak sa šeficom italijanske diplomatije Federikom Mogerini.
|
