|
|
 |
Kažnjen tek svaki osmi
|
Izvor: novosti online
|
Datum: 02. 05. 2014
|
|
Nismo zadovoljni brzinom kojom sud odlučuje o prijavama koje je podnela Državna revizorska institucija jer je broj presuda nesrazmerno mali u odnosu na broj prijava. Sudovi su nezavisni organi i ne možemo da se mešamo u njihov rad, osim da verujemo da će odgovorna lica protiv kojih je Institucija podnela prijavu, na kraju, u skladu sa zakonom, odgovarati.
Ovo je izjavio Radoslav Sretenović, prvi čovek Državne revizorske institucije.
I zaista, od 741 prijave, koliko je do sada ukupno podnela DRI, samo 95 krunisano je pravosnažnim osudama. To znači, otprilike tek svaka osma.
Ubedljivo najviše, 592, zahteva podneto je za pokretanje prekršajnog postupka, 75 prijava je za privredni prestup, a 74 su krivične prijave.
- Što se tiče pravosnažnih presuda u prekršajnim postupcima, donete su 84 osuđujuće presude, pet oslobađajućih, 12 postupaka je obustavljeno i jedan zahtev je odbačen - kaže revizor. - Za privredni prestup pravosnažno je osuđeno devet lica, dvoje je oslobođeno, jedan postupak je obustavljen i jedna prijava odbačena. Po krivičnim prijavama pravosnažno su donete dve osuđujuće presude, a jedan postupak je obustavljen.
Najviše krivičnih prijava podneto je protiv opštinskih čelnika (poslednja nedavno protiv Gorana Ješića, zbog nenamenskog trošenja novca dok je bio predsednik opštine Inđija, 2012). Ali, krivične prijave dobijali su i odgovorni u domovima zdravlja, Kliničkom centru Vojvodine, Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza...
Prvostepeni sudovi doneli su 79 osuđujućih presuda u prekršajnim postupcima i tri oslobađajuće (jedan postupak je obustavljen i jedan zahtev odbačen). Na ove presude uložene su žalbe. Za privredni prestup za odgovorne je doneto šest osuđujućih prvostepenih presuda, a jedna prijava je odbačena. Ostali postupci su u toku.
- Prve zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka DRI je podnela još u februaru 2010. protiv tadašnjih ministara, i većina postupaka od tada je pravosnažno okončana - konstatuje Sretenović.
U prekršajnom sudu ne slažu se sa revizorovim ocenama.
- Samo ako među 592 prijave podnete pred prekršajnim sudovima postoje predmeti koji su zastareli u toku postupka, onda je to stvar greške suda ili postupajućeg sudije i zaslužuje sankciju - kaže Zoran Pašalić, predsednik Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu. - Svakako je potrebno uzeti u obzir i trenutak prispeća zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u sud, s obzirom na dužinu trajanja postupka (rok je dve godine).
Sudovi, ističe on, rade prema redosledu prispeća zahteva, i ne smeju da daju prioritet nijednom bez obzira na to ko je podneo prijavu - DRI, Carina, Poreska uprava ili MUP. U suprotnom, krše zakon.
KAZNE
Prekršajni sudovi odgovornim licima izriču kazne od 5.000 do 240.000,00 dinara, ali najčešće između 10.000 i 20.000. Što se tiče presuda za ministarstva, javna preduzeća, opštine kazne su od 100.000 do 900.000 dinara. Za privredni prestup odgovornima su izricane kazne od 5.000 do 130.000, a raspon za pravna lica je od 150.000 do 1.800.000 dinara. Dosad su pravosnažno rešene i dve krivične prijave, a kazne su bile 20.000, odnosno 30.000 dinara.
|
|
|
|
|
