|
|
 |
Srpski uče kao strani!
|
Izvor: novosti online
|
Datum: 14. 04. 2014
|
|
Umesto da činjenica da je trećina đaka funkcionalno nepismena upali alarm u školstvu, prosvetne vlasti odlučile su da ih učine još nepismenijima tako što će da smanje broj časova srpskog jezika. U srednjim stručnim školama, posebno medicinskim, od septembra će, umesto tri, učenici da pohađaju dva časa srpskog jezika nedeljno.
Da će iz klupa izlaziti generacije zanatlija bez opšteg obrazovanja, govori i podatak da u srednjim školama istorija više neće biti obavezan, već izborni predmet. Škola će moći da bira da li će deca da uče istoriju ili geografiju ili neki treći predmet. A na pojedinim oglednim smerovima već su iškolovane generacije koje nisu imale nijedan čas istorije i znanje o prošlosti sopstvenog naroda ostalo im je na nivou osnovne škole.
Ceo problem nastao je odlukom da se ogledni smerovi u srednjim stručnim školama prevedu u redovan sistem. To znači da će nastavni planovi za profile - medicinska sestra, fizioterapeut, farmaceutski tehničar, kozmetički tehničar i druge da budu zamenjeni oglednim, koji su poslednjih godina testirani. Iako su iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja upozoravali da takva promena ne sme da se dogodi samo tako što će iz naziva profila „fizioterapeutski tehničar - ogled“ samo biti obrisana poslednja reč, školama su u poslednjih mesec dana stigle upravo takve instrukcije.
- Svi ti ogledi su evaluirani i trebalo je da, na osnovu stručnih primedbi, nastavni planovi i programi budu izmenjeni pre prevođenja u redovan sistem, ali to nije učinjeno. Zato smo odmah upozorili Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da to nije dobro - objašnjava za „Novosti“ Gordana Mijatović, pomoćnik direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. - Prošlog septembra je devet obrazovnih profila prevedeno u sistem, među kojima su zlatari, tapetari ili maseri, i u njihovoj nastavi je već smanjen broj opšteobrazovnih predmeta.
Naša sagovornica smatra da je smanjivanje broj časova srpskog jezika nedopustivo, a posebno je opasno što će odlukom od septembra da bude obuhvaćen ogroman broj đaka. Dok su medicinski profili bili ogledni, dva časa srpskog nedeljno je imalo nešto više od 1.000 učenika. Sada će ovo pravilo da važi za 126 odeljenja prvog razreda medicinskih škola, a u svakom je po 30 đaka ili skoro 4.000 učenika. Istorija od septembra neće biti obavezna ni za turističkog tehničara i elektrotehničara komunikacija.
Zbog smanjenja časova srpskog u školama reagovalo je i Društvo za srpski jezik i književnost. Oni su pisali nadležnim institucijama upozoravajući na pogubnost ovakve odluke.
- Svake godine slušamo zabrinjavajuće podatke o broju funkcionalno nepismenih učenika, a sada im još smanjuju obim nastave srpskog jezika i književnosti - upozorava prof. dr Aleksandar Milanović, predsednik Društva za srpski jezik i književnost. - U prvom planu je to što ćemo da dobijemo, recimo, medicinske sestre koje neće znati da napišu istoriju bolesti, ali je još gora poruka koja stoji iza svega - da nam opšte obrazovanje nije bitno.
On upozorava da je nedopustivo što će srpski i strani jezici sada biti podjednako zastupljeni u stručnim školama.
Protest Društva za srpski jezik podržao je u ponedeljak i Upravni odbor Matice Srpske, koji je saopštio da se fond časova smanjuje „u vremenu kada smo verovali da se naša sveukupna kulturna javnost opredelila za bitno poboljšanje statusa srpskog jezika“.
Upravni odbor Matice srpske saopštio je da je za srpsku kulturu jedino prihvatljiv termin „bošnjački“, a ne „bosanski“ jezik.
HITAN SASTANAK
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Tomislav Jovanović zakazao je za utorak sastanak sa predstavnicima Društva za srpski jezik, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i drugih nadležnih institucija na kome će se govoriti o problemu nastave srpskog jezika. Od ministra će zatražiti da odluka o smanjivanju broja časova bude povučena.
|
Srbija se spotiče o Ukrajinu i Rusiju
Dogovorena nova Vlada
Pune ruke posla za nove poslanike
Pregovori sa EU, izazovi za novu vladu
Pozitivne poruke Beograda Sarajevu
Raduloviću određen pritvor
Uskoro konkretan plan za borbu protiv diskriminacije
Ko je bliži Vučiću - Dačić ili Tadić?
Put do Brisela u deset kolona
Petnaest godina od ubistva Slavka Ćuruvije
Tadić: Spremni smo za razgovor sa SNS, ne bismo u vladu sa SPS
Prioriteti stabilizacije usred balkanske zavrzlame
Vraćanje propusnica RTS-a priznanje za novinarsku hrabrost devedesetih
Romi najdiskriminisaniji u Srbiji
Vučić: Ne želimo partijsku vladu
SNS ponudio SVM-u da uđe u vladu
Dve decenije od smrti Dade Vujasinović
Manja vlada, veća ušteda i efikasnost
Vučić: Vlada do 25. aprila, sa maksimalno 19 članova
Ministri, poslanici i sudije ne prijavljuju imovinu i funkcije
Pozitivan trend podrške članstvu u EU
Prijave protiv Mrkića i Tadića
Rat klanova na ulicama Beograda?
Procesi za ubistvo Pukanića nisu doveli do nalogodavaca
Nova rezolucija o Kosovu i Metohiji mogla bi da bude iskorak ka konačnom rešenju
Najviše žalbi na kvalitet hrane, odeće i mobilne telefone
Kacin: Bez slobodnih medija nema uspeha u pregovorima o članstvu
Šabas: Oluja je bila genocid
Srbija uspešno balansira između Brisela i Moskve
Suđenje Šariću odloženo za sredinu maja
Dijalog Beograda i Prištine: Izvestan dogovor o pravosuđu
Projekat Otpakivanje za povezivanje mladih u Srbiji
Prikriveno finansiranje stranaka
Mogući pritisci Brisela na Beograd
Izborna skupština DS-a 31. maja
Milošević lično naručivao ubistva?
Šarić u utorak iznosi odbranu za pranje novca
Hag, Srbija iznela završne argumente
Stranke sa ideologijom, ali ispod cenzusa
Građani ne veruju pravosuđu
Uhapšena Jasna Matić i direktori SIEPA
Godišnjica bombardovanja Srbije: Utvare iz prošlosti
Parlament (ni)je slika Srbije
Balkan, NATO i EU: Ukrajina važno pitanje za zemlje regiona
Strazbur, veterani ostaju bez dnevnica
Beograd o Ukrajini: Balansiranje između Brisela i Moskve
Pljušte ostavke i odlasci
Petnaesta godišnjica NATO bombardovanja
Svetska banka: Srbija ima 9 meseci za reforme!
|
|
|
|
|
