 |
Savet Evrope: Srpski zatvori prenaseljeni
|
Izvor: euractiv
|
Datum: 29. 04. 2014
|
|
Srbija je među 47 članica Saveta Evropa zemlja sa najizraženijim problemom prenaseljenosti zatvora, sa gotovo 160 zatvorenika na 100 mesta, pokazuju statistički podaci za 2012. godinu. Prema izveštaju Saveta Evrope, Srbija je prva i po smrtnosti zatvorenika sa 82 umrla na 10.000 zatvorenika. Prosečna naseljenost zatvora u članicama Saveta Evrope je 98 zatvorenika na 100 mesta, a prosečna smrtnost 28,9 na 10.000 zatvorenika. U zatvorima u zemljama Saveta Evrope bilo je oko 1,7 miliona zatvorenika, a prosečni troškovi po zatvoreniku su u 2011. bili 103 evra na dan. Prema izveštaju, Crna Gora je među zemljama sa visokom stopom samoubistava među zatvorenicima.
"Krajem 2012. godine u zatvorima u 22 od 47 članica Saveta Evrope bilo je više zatvorenika nego što te ustanove mogu da prime", navodi se u izveštaju koji je objavljen 29. aprila na sajtu Saveta Evrope.
U celini, "evropski zatvori su puni", a prosečna naseljenost u ustanovama za izdržavanje sankcija je 98 na 100 mesta. To predstavlja blago poboljšanje u odnosu na 2011. godinu kada je bilo 99 zatvorenika na 100 mesta.
Pored Srbije, prenaseljene zatvore u 2012. godine imale su i Italija (145 zatvorenika na 100 mesta), Kipar (140), Mađarska (139) i Belgija (132).
Problem prenaseljenosti zatvora je uglavnom izražen u zemljama istočne i centralne Evrope.
Do 1. septembra 2012. godine bilo je ukupno 1.737.061 zatvorenika u zatvorima svih 47 zemalja članica Saveta Evrope, odnosno 90.000 manje nego 2011. godine.
U srpskim zatvorima je do 1. septembra 2012. bilo 11.070 zatvorenika a na 100.000 stanovnika dolazilo je 153,4 zatvorenika, dok je evropski prosek oko 150 zatvorenika.
Udeo stranaca u broju zatvorenika u zemaljama Saveta Evrope je bio 21%, a među zatvorenicima u Srbiji 2%.
Prosečni troškovi u članicama SE koji su navedeni za 2011, iznosili su 103 evra za jednog zatvorenika po danu. Troškovi su najniži u Bugarskoj, tri evra po zatvoreniku, a najviši u Švedskoj, 620 evra, i San Marinu 750 evra. U Srbiji su ti troškovi bili 15 evra po zatvoreniku na dan, navodi se u izveštaju.
Udeo osoba osuđenih na duge zatvorske kazne, odnosno na više od 10 godina je bio 14,2%, četvrtina zatvorenika služi kazne manje od tri godine, a 40% kazne između 3 i 10 godina. Najviše je u proseku zatvorenika osuđenih za krađu (20% zatvorenika), zatim za šverc droge (17%) a 13% zatvorenika je osuđen za ubistvo.
U Srbiji više od polovine zatvorenika služi kaznu kraću od jedne godine, dok 8,6% kazne duže od 10 godina. Više od četvrtine ili 26,6% zatvorenika služi kaznu koja ima je dosuđena za krađu, 16% zbog droge, a 10,8% za ubistvo.
Prosečna starost zatvorenika je 36 godina, a žene čine 5% ukupnog broja pritvorenih. U Srbiji je prosečna starost 35,5 godina, a udeo žena u zatvorskoj populaciji je 3,9%.
Izveštaj se bavi i stopom smrtnosti i samoubistvima u zatvorima, a podaci su navedeni za 2011. godinu.
Najveća stopa samoubistva u zatvorima zabeležena je u Luksemburgu (31,1 na 10.000 zatvorenika), Crnoj Gori (22,6), Finskoj (21,5), Sloveniji (15,7), Francuskoj (15,6) i Austriji (14,8).
U Srbiji je stopa samoubistava u zatvorima 6,4 na 10.000, što je ispod evropskog proseka od 7,7.
U Srbiji je u 2012. na jednog čuvara dolazilo 4,3 zatvorenika, dok je prosek u zatvorima u članicama Saveta Evrope 3,8 zatvorenika po čuvaru.
|
