 |
Autocenzura velika opasnost za društvo
|
Izvor: euractiv
|
Datum: 06. 05. 2014
|
|
Sve vidljivija autocenzura u medijima u Srbiji predstavlja veliku društvenu opasnost jer vodi ukidanju kritičkog odnosa prema vlasti, ocenili su 6. maja u Beogradu učesnici tribine "Autocenzura, nevidljiva pretnja slobodi medija". Ocenjeno je da je kriza u medijima odraz opšte krize u društvu, odnosno potpunog odustva sistema vrednosti. Učesnici debate bili su podeljeni oko tvrdnje da je loše ekonomsko stanje zaposlenih u medijima jedan od uzroka autocenzure.
Ocenjujući da je naslov tribine pogrešan jer je autocenzura u domaćim medijima izrazito vidljiva, glavni urednik nedeljnika "Vreme" Dragoljub Žarković je posebnu pažnju posvetio nedavnom saopštenju Srpske napredne stranke (SNS) u kojem je Radio-televizija Srbije (RTS) prozvana kao "svakodnevni poligon za prljave napade" na predsednika SNS-a i premijera Srbije Aleksandra Vučića.
"Ovim saopštenjem SNS-a odapeta je strela. Stranka se oglasila bez ikakvih argumenata, ne precizirajući na koju emisiju ili programski segment misli i očekujući od novinara i urednika da sami prepoznaju šta to nije dobro", rekao je Žarković.
Novinarka RTS-a Olivera Kovačević ocenila je da je tim saopštenjem SNS izazvala pojavu koje nije bilo čak ni tokom devedesetih, a to je da se novinar više ne oseća odgovornim samo za ono što sam napiše ili izgovori, nego i za izjave svojih sagovornika.
Pozivajući se na lično novinarsko iskustvo i rad u nekoliko televizijskih kuća, Olivera Kovačević je ukazala na jedan od ključnih problema s kojima se suočavaju novinari, a to je odsustvo svesti ljudi zaposlenih u javnim institucijama da su javnosti dužni da daju neophodne informacije o određenim problemima u društvu.
Prema rečima Kovačevićeve, mnogi ljudi na odgovornim funkcijama odbijaju da razgovaraju o temama koje nisu u skladu s njihovim ličnim interesima ili ne žele da gostuju u emisijama ukoliko im se ne dopadaju sagovornici.
Direktor Novinske agencije Beta Radomir Diklić naglasio je da je kriza u medijima odraz opšte krize u društvu, odnosno potpunog odustva sistema vrednosti.
"Živimo u društvu bez opšteprihvaćenih, stalnih vrednosti. U neka ranija vremena, čak i u vreme socijalizma, svi novinari su znali za šta se društvo u kojem žive zalaže. Sada gledamo političare koji se prilagođavaju, menjaju partije i menjaju diskurs u ime nekih viših ciljeva koji ne postoje", upozorio je Diklić.
Učesnici debate bili su podeljeni oko tvrdnje da je loše ekonomsko stanje zaposlenih u medijima jedan od uzroka autocenzure.
Navodeći podatak iz istraživanja Udruženja novinara Srbije (UNS) da više od 70% novinara u Srbiji prima mesečnu zaradu manju od republičkog proseka, Olivera Kovačević je ocenila da su egzistencijalni strah i strah od gubitka posla među vodećim uzročnicima autocenzure u medijima.
Neki od učesnika tribine, a među njima i novinari iz Niša koji su skup pratili posredstvom video bima, izneli su mišljenje da ekonomski razlozi ne smeju biti izgovor za nečasno obavljanje novinarskog posla, kao i sumnju da bi povećanje plata umanjilo autocenzuru.
Radomir Diklić je ukazao na potrebu obrazovanja mladih novinara, kao i na formiranje sindikata u medijskim kućama koji bi štitili novinare u slučajevima kada u skladu s novinarskom etikom objave informacije koje ne odgovaraju interesima vlasnika medija.
"Novinarski sindikat bi trebalo da bude jak, da bude partner vladi u vezi s pitanjima zaštite novinara i slobode medija. Novinari treba da budu sigurni da ih, ukoliko objave proverenu informaciju, vlasnici medija u kojima rade neće prozivati", rekao je Diklić.
Njegova izjava podstakla je i predsednicu Sindikata novinara Srbije Draganu Čabarkapu da ukaže na činjenicu da nijedna privatna medijska kuća u Srbiji nema sindikat. Ona je pozvala OEBS da u Srbiji "stvori atmosferu za socijalni dijalog koji bi doprineo formiranju tih sindikata".
Učesnici tribine složili su se ipak da je određena doza autocenzure u novinarstvu neophodna kako bi se zaštitili ljudsko dostojanstvo i pravo na privatnost.
"Odgovornog novinarstva nema bez jednog stepena autocenzure, što podrazumeva da su novinari obrazovani i moralni. Bojim se da ni obrazovanja ni morala nema dovoljno u današnjim medijima", upozorio je Dragoljub Žarković.
Govoreći o kontroli medija, Žarković i Kovačevićeva su se složili u oceni da se javnost informiše po volji "centralne sile koja je u sprezi s kapitalom i političkom moći".
Manju polemiku izazvala je izjava Kovačevićeve da je RTS kao javni servis dužan da ima "popust prema vlasti". Kovačevićeva je objasnila da je RTS, za razliku od komercijalnih medija, dužan da bez suvišnih komentara informiše javnost o svim aktivnostima državnog vrha, što, kako je precizirala, ne znači da treba da bude "sluga vlasti" ili da treba da ignoriše negativne pojave u društvu.
|
