 |
Ko je bliži Vučiću - Dačić ili Tadić?
|
Izvor: rse
|
Datum: 10. 04. 2014
|
|
Lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, završio je razgovore sa partijama koje su prešle cenzus na nedavnim vandrednim parlamentarnim izborima o njihovom eventualnom učešću u budućoj vlasti. Izvesno mesto za sada ima samo Savez vojvođanskih Mađara, a naprednjaci još vagaju da li će saglasnost dati i za socijaliste Ivice Dačića i Novu demokratsku stranku Borisa Tadića.
Razgovore sa liderom Srpske napredne stranke i budućim mandatarom za sastav nove vlade Srbije, Aleksandrom Vučićem, završio je i Boris Tadić, prvi čovek Nove demokratske stranke. Sudeći prema izjavama učesnika sastanka, postignuta je izvesna saglasnost, a za predstojeći vikend je najavljen još jedan susret.
„Ono što je važno jeste da smo izrazili želju da zajednički radimo za dobro Srbije i da se izborimo za bolji život građana Srbije“, rekao je Vučić
„I ako Nova demokratska stranka uđe u vladu i ako bude deo opozicije, ono što je velika i dobra okolnost sadašnjeg trenutka jeste da imamo apsolutnu saglasnost o ključnim problemima društva i kako da se rešavaju ti problemi u budućnosti“, izjavio je Tadić
Lider SNS-a rekao je da će konačan stav o budućoj vladi doneti Glavni odbor te partije, čije je zasedanje najavio za početak naredne nedelje – ponedeljak ili utorak. Pre Tadića, na razgovorima kod Vučića bili su i lider socijalista i aktuelni premijer Ivica Dačić i Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, jedine stranke oko čijeg učešća u vlasti, prema Vučićevim rečima, postoji puna saglasnost naprednjaka.
S obzirom da, prema tvrdnjama iz SNS-a te saglasnosti nema oko učešća u vlasti socijalista i Tadićeve nove stranke, jedno od ključnih pitanja jeste hoće li se oni naći u budućoj vlasti ili ko bi, recimo, između Dačića i Tadića bio prihvatljiviji, ako se u obzir uzme to da je Tadić, i pre susreta sa Vučićem, izneo uslov da ne želi da bude u istoj vlasti sa članovima SPS-a.
Na Tadićev uslov o vladi bez socijalista odgovorio je Dačić. Premijer u aktuelnoj, tehničkoj vladi je izjavio da se predsednik NDS ne pita ko će biti u vlasti. "Ko njega uopšte pita, nije on pobedio pa da uslovljava i da se neko prema njemu ravna", rekao je Dačić dodajući istovremeno da socijalisti nisu protiv toga da Tadić uđe u vladu. "To je veoma neskromno, izgleda kao lažni car Šćepan Mali, kao mi smo pobedili, pa sada uslovljavamo SNS", izjavio je Dačić.
„Tadić je još ljut na socijaliste zbog onog verolomstva zbog koga je izgubio gotovo dobijene izbore“, ocenjuje novinar nedeljnika „Vreme“ i politički analitičar Milan Milošević, koji dodaje da je, prema njegovom mišljenju, Vučiću ipak bliži Dačić „jer imaju stari račun iz prethodne vlade, a i lakši je za ucenjivanje. Ali, Vučiću, u stvari nije potreban ni jedan ni drugi, osim što se pravi taj koncept nepartijskog pluralizma gde vlada koja ima apsolutnu većinu, traži još veću većinu što je malo čudno. To znači da vlada očekuje veoma teške socijalne izazove, pa onda traži širok front. Ali, političko delovanje u širokom frontu, u pluralističkim društvima nije baš najbolja formula“.
Milan Milošević, novinar „Vremena“, ukazuje i da se razlozi za Vučićev pokušaj uključivanja Dačića i Tadića u buduću vlast mogu biti i spoljnopolitičke prirode.
„Dačić je započeo pregovore u Briselu, verovatno da iz Brisela telefoniraju i govore da bi voleli da se taj proces nastavi bez diskonuiteta, a Tadić je imao izvesne pozitivne reference u zapadnoj Evropi dok je bio predsednik“
Ipak, glavna tema razgvora sa potencijalnim partnerima u budućoj vladi je ekonomija.
„Mnogo više, 90 odsto, o ekonomiji i socijalnoj sferi nego o spoljnoj politici i nekim drugim temama“, ponavlja Vučić.
Šta se nalazi u njegovom ekonomskom planu, za koji tvrdi da je prvi ozbiljan i temeljan, za sada pouzdano znaju samo predsedništvo njegovog SNS-a i lideri partija sa kojima je razgovarao o eventualnom učešću u vlasti. Mediji navode da plan predviđa tri osnovne tačke - velike strukturne reforme, finansijsku konsolidaciju budžeta i podsticajne mere.
Pitanje je međutim koliko su kojoj partiji prihvative neophodne, teške referome. Ekonomski novinar Mijat Lakićević ocenjuje - ni jednoj. U njihovim programima, objašnjava, nema ničega reformskog, tako da će Vučić, kako veruje, ko god bio sa njim u vladi odgovonost za tu oblast preuzeti na sebe.
“Pitanje je za šta će potencijalni koalicioni partneri u vladi biti zaduženi. Meni se čini da će Vučić, odnosno SNS, na sebe preuzeti najveći deo toga što treba da se sprovede kroz reforme. Dakle, nisam siguran da će on uopšte tražiti od koalcionih partnera da sa njima podeli tu odgvornost. Verovatnije mi izgleda da će, recimo, iz koalicije SPS-PUPS-JS, uzeti samo nekoga iz SPS-a, recimo Dačića, za nekog ministra spoljnih poslova ili nečega sličnog, dakle za stvari koje neće imati dodirnih tačaka sa ekonomskim reformama, tako da će te druge partije biti zadužene za oblasti u kojima neće biti tih bolnih, reformskih, rezova”, ocenjuje Lakićević
Vlada Srbije bi, prema najavama Aleksandra Vučića, trebalo da bude formirana 24. ili 25. aprila. Sastavljanju vlade prethodi Konstitutivna sednica Skupštine Srbije, koja je zakazana za 16. april, a na kojoj će biti potvrđeni mandati novih poslanika
|
