Audicija za ulične umetnike koji će imati pravo da se predstavljaju počela u sredu na Trgu Nikole Pašića u Beogradu. Još u četvrtak i petak muzičari, slikari, artisti i mađioničari nadmetaće se za najbolje lokacije u gradu
Ma ovo je sjajna ideja. Kad nemamo Narodni muzej, možemo bar da imamo Monmartr.
Tako govori Filip Jovanović, do lakta zamazan plavom bojom, dok dodaje poslednje detalje na uljem naslikanu noćnu panoramu Beograda. Komentariše audiciju za ulične artiste koja je otvorena u sredu i trajaće još u četvrtak i petak, od 11 do 14 sati, na Trgu Nikole Pašića. Za najbolje - dozvola da na nekoj od najprometnijih varoških štrasa nesmetano sviraju, pevaju, slikaju i zarađuju. Radili su to, doduše, i do sada, ali je Grad odlučio da zavede red.
- Ja sam počeo u Knez Mihailovoj, nisam završio nikakvu slikarsku školu, a sada izlažem u galerijama u Rimu - kaže Filip. - Nadam se da ćemo svi zajedno da podignemo ugled ovim uličnim "galerijama", pa da i ovde postane normalno da neko u Knez Mihailovoj kupi dobru sliku koja košta i petsto-šesto evra. A kako je bilo dosad, mogao si i Monea da izneseš na tezgu i nit’ bi ga ko prepoznao nit’ bi ko platio koliko vredi.
Audiciju, takoreći takmičenje za "prvi glas" i "prvu kičicu ulice", organizovale su gradske vlasti. Više od stotinu muzičara, slikara, mađioničara, artista predstavlja svoje umeće desetočlanom žiriju u kojem su novinari i umetnici. Na osnovu ocena koje dobiju biće im dodeljena dozvola za nastupe, lokacija i "radno vreme".
Prvi dan bio je rezervisan za slikare i muzičare. Smenjivali su se frulaši, harmonikaši, gitaristi, pevači... Falilo je još samo da se ovaj "prvi glas ulice" organizuje negde na Terazijama, pa da oni koji se ne dopadnu žiriju mogu da propadnu u podzemni prolaz ili bar kakvu rupu na asfaltu. Al’ i bez propadanja, nije im bilo lako. Jer ko nije dobar za ulicu - za gde je onda dobar. Sad ni na ulici, poslednjem bedemu slobode, utočištu netalentovanih i obespravljenih, ne može - bez papira.
- Od starta mi se nije dopala ideja o audicijama i dozvolama - kaže Nikola "Dum Dum" Radić, voća sastava "Barka Dilo". - Nije kod nas to dovoljno razvijen problem, niti je ikada bilo problema sa lokacijama, pa da ima potrebe da se to reguliše. Zašto bismo oduzeli pravo ljudima koji možda ne znaju da sviraju dobro, ali od toga žive, da to rade i dalje. Nikome ne smetaju.
Za Nikolu i njegovu "bandu", istina, nema straha. Svojim kabaretskim nastupom u sastavu truba, flauta, kontrabas, vokal i udaraljke, i kombinacijom nove francuske muzike, ciganskog džeza i autorskih pesama kupili su i publiku i žiri.
SLUŠALI BI ZAZ
Publika je, istina, bila malobrojna. Iako su ulice bile pune, kafići još više, malo ko je zastao da uživa u ovom festivalu uličnih umetnika. Nije im palo na pamet da se, možda, među njima krije neka nova Zaz, koja je poput njih počela na ulici.
DOBRA ZARADA
Borivoje Eskić diplomirani je novinar, ali živi od muzike. Uveče svira u klubovima sa bendom, preko dana na ulici.
- Drago mi je što mogu da živim od muzike - kaže. - Dosad sam svirao u Knezu i kod Ušća, pa se nadam da će mi i sad dodeliti neko dobro mesto. Prošle godine sam svirao u Pragu i tamo je to zaista ozbiljna priča. Javio sam se Turističkoj organizaciji, rekli su mi da nije potrebna dozvola, ali da postoje pravila koja svi ulični umetnici poštuju. Tamo od toga može zaista dobro da se zaradi.
