|
Srbija bi, posle haških zahteva i razrešenja kosovskog čvora, mogla da se suoči sa još jednim uslovom na putu ka Briselu - da ponese veći deo tereta migrantske krize.
Namera Evropske unije da zaustavi migrante van svojih granica i "počisti" raseljene koji su već ušli na njenu teritoriju zasada je još na nivou nezvaničnih planova, ali se u diplomatskim krugovima spekuliše o tome da se uveliko traži pogodna tačka na Zapadnom Balkanu u koju bi se slilo na hiljade izbeglica.
Zasada se kao moguće lokacije izbegličkog "megakampa" pominju Albanija, BiH i Srbija, ali srpski zvaničnici poručuju da je apsolutno neprihvatljivo da naša zemlja postane "parking" za migrante. "U igri" je i opcija da se prihvatni centar formira i negde u severnoj Africi.
Prema informacijama iz Brisela, EU bi sledeće nedelje trebalo da počne razmatranje "regionalne izlazne platforme", na osnovu koje će se odlučivati o zahtevima za azil migranata pre nego što stignu u Evropu. Ovakva formulacija biće ugrađena i u saopštenje lidera Unije sa samita koji će biti održan 28. i 29. juna.
Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je juče da se naša zemlja zalaže za evropsko rešenje migracione problematike i uključivanje tranzitnih zemalja Balkana:
- Ako zajednička politika sa EU bude fer i u skladu sa dogovorenim, i Srbija će u njoj učestovati. Srbija je pokazala saosećanje i solidarnost, ponosna sam na to koliko dobro naša policija i armije sarađuju sa susednim državama i agencijom EU za zaštitu granica "Fronteks". U izbegličkoj krizi smo vratili sa granice više od 40.000 osoba koje su htele da uđu ilegalno. To ćemo i dalje činiti. Zato svaka buduća zajednička migraciona politika mora da obuhvati i balkanske države - ocenila je srpska premijerka.
Ona je naglasila da se i dalje treba pripremati za mogućnost dolaska velikog broja izbeglica, zbog ratova, političke nestabilnosti i klimatskih promena, i da bi bilo "neodgovorno ne očekivati dolazak još više migranata".
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović poručio je juče u Briselu, na sastanku o migracionoj situaciji na Zapadnom Balkanu, da Srbija ne može biti usamljena u rešavanju ove krize. On je rekao da nije zadovoljan situacijom i ukazao da migranti u Srbiju dolaze iz zemlja EU - Grčke i Bugarske:
- Važno da Evropa razume naše probleme, da pojačamo kapacitete naše policije i da jačamo resurse za zaštitu državne granice, kao i saradnju sa drugim zemljama kroz zajedničke patrole i razmenu podataka.
Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić negira, za "Novosti", da bi veliki prihvatni kamp mogao da bude izgrađen na našoj teritoriji. On objašnjava da je balkanska migrantska ruta poprimila više pravaca i da se izbeglice kreću i prema Rumuniji, Srbiji, BiH... Cucić je takođe negirao optužbe novinarke iz Sarajeva Nidžare Ahmetašević da kampovi u Srbiji izgledaju kao koncentracioni logori:
- Pozivam je da dođe, da pokuša da ih pronađe i lično se uveri kako tretiramo migrante, a onda da odluči koliko dugo treba da nam se izvinjava - kaže Cucić, ne skrivajući ogorčenje.
U Srbiji trenutno postoji 18 centara u kojima je smešteno 2.700 migranata, dok je njihov ukupni broj na našoj teritoriji 4.000. Preko naše zemlje do sada je prešlo milion i po ljudi, od čega 350.000 dece.
Ministar unutrašnjih poslova Austrije Herbert Kikl obelodanio je juče, u pismu evropskom komesaru Dimitrisu Avramopulosom, da je u prva četiri meseca broj ilegalnih prelazaka granica preko kopnenog puta u poređenju sa istim periodom prošle godine višestruko porastao i da razvoj situacije zabrinjava. On očekuje hitne i konkretne mere za Zapadni Balkan i zalaže se za jaču zaštitu granica i oštriju politiku proterivanja migranata s teritorije EU.
Avramopulos je poručio da postoji ideja o izgradnji kampova ali je naveo da još nema konkretnog predloga.
MIGRANTSKA KRIZA UZDRMALA ODNOSE U EVROPI
MERKELOVOJ ZIDOVI I ULTIMATUM
Evropu potresa nova migrantska kriza. Zalaganje uglavnom desničarskih vlada u Mađarskoj, Austriji, Italiji, ali i Belgiji, Finskoj, Grčkoj, Poljskoj i Češkoj - da se podignu zidovi i izbeglicama zabrani prolaz, preti da nadjača politiku otvorenih vrata nemačke kancelarke Angele Merkel.
Eskalacija ovog problema, prema rečima potpredsednika Evropske komisije Fransa Timermansa, mogla bi ne samo da izazove krizu vlade u Nemačkoj, već i da ugrozi jedinstvo EU.
Merkelova ima ozbiljne probleme u sopstvenoj državi, gde su joj koalicioni partneri postavili ultimatum. Ukoliko dogovor sa državama članicama EU o postupanju sa migrantima bude izostao, Bavarska (koja je spoljna granica Nemačke na jugu zemlje) jednostrano će zabraniti ulazak migrantima već registrovanim u drugim državama EU.
Ova mera najviše bi pogodila Italiju, pa su upravo zato Merkelova i italijanski premijer Đuzepe Konte najavili da će narednih nedelja pokušati da nađu zajedničko rešenje za migrantsku krizu. Kancelarka je uoči razgovora sa Konteom u Berlinu rekla da će jedna od tema biti Libija. Ona je naglasila da je stabilizacija libijske vlade važna i zbog planirane izgradnje prihvatnih centara za izbeglice u kojima bi se već u Africi odlučivalo o zahtevima za azil.
CRNA GORA: UDAR NOVOG TALASA
U Poslednjih nekoliko meseci Crna Gora beleži povećanje priliva migranata, saopštili su iz Uprave policije. Međutim, još se ne zna kako će država reagovati na novi, najavljeni migrantski talas. Do pre nekoliko dana nije se isključivala mogućnost postavljanja bodljikave žice na granici, a Vlada Mađarske je čak najavila da će Crnogorcima donirati žicu za pokrivanje 25 kilometara granice. Međutim, premijer Duško Marković odbacio je tu mogućnost i najavio projekat obnove jedne stare jugoslovenske karaule na granici sa Albanijom, koja bi mogla biti migracioni prihvatni centar.
Najverovatnije je reč o karauli na Prokletijama - Bogićevici, tromeđi Albanije, Srbije i Crne Gore.
BiH: BEZBEDNOSNI PROBLEM
Do sredine juna u BiH su registrovana 6.643 migranta. Zasada ih je najviše u Velikoj Kladuši i Bihaću, gde se nalazi više od 5.000 izbeglica, odakle nameravaju da pređu u Hrvatsku i, dalje, prema zemljama EU. Deo migranta je smešten u migrantski centar Selakovac kod Mostara.
- Dolazak nekoliko hiljada migranata u BiH sada već postaje i bezbednosni problem, jer se pojavljuju i slučajevi ubistava i potezanje noževa među migrantima - kaže, za "Novosti", ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić.
Na području RS nema prihvatnih migrantskih centara, a neće ih ni biti, poruka je iz institucija u Banjaluci.
novosti.rs
Pripreme za Samit EU: Vruće oko Albanije i Makedonije
Nastavak dijaloga Beograda i Prištine 24.jula
Pad direktnih stranih ulaganja u CESEE, na Zapadnom Balkanu rast
EU planski usporava Srbiju?
Brnabić: Ilegalne migracije su jedan od najvećih izazova za EU i zemlje kandidate
Skupština Srbije izabrala Jorgovanku Tabaković za guvernera NBS
Zaključci Saveta ministara EU o Srbiji
Pozitivnu sliku o EU ima 39% građana Srbije
Migrante prebaciti u prihvatne centre na Zapadnom Balkanu!
Vučić: Ulicom se neće pritiskati Srbija
Građanski bunt zbog goriva/Cena goriva po ‘ukrajinskom scenariju’?
Vučić sa zvaničnicom UN o napadima na Srbe na Kosovu/Dačić sa Keit i Taninom o prisustvu Unmika na KiM
Fabrici: Nema zahteva da se promeni forma dijaloga Beograda i Prištine/Skot: Učešće SAD u dijalog o Kosovu zavisiće od drugih partnera
Faktor Plus: SNS na 55 odsto glasova, cenzus prelazi još samo SPS
Vučić: Ne vidim zašto se u nastavak dijaloga o Kosmetu ne bi uključile Rusija i Kina
|
