|
Opozicionom mapom Srbije trenutno dominiraju dve kolone. Tako stvari stoje nakon formiranja na jednoj strani Saveza za Srbiju, političkog bloka koji čini deset opozicionih stranaka i pokreta čiji je zagovornik i inspirator Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda i nekadašnji predsednik Demokratske stranka, dok je na drugoj strani, nešto ranije osnovani Građanski blok 381, pod rukovodstvom Saše Jankovića, poznatog kao bivšeg srpskog ombudsmana.
Prvi se verovatno može okarakterisati kao blok ravnodušan prema Evropskoj uniji (EU), s obzirom na to da u 30 tačaka programa Saveza za Srbiju nema ni pomena te organizacije, dok se Građanski blok zalaže za evrointegraciju Srbije.
Stvaranje uslova za fer izbore, borba protiv kriminala, protivljenje članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN), nova ekonomska politika, borba protiv siromaštva, među glavnim su programskim tačkama Saveza za Srbiju. Put Srbije ka EU, međutim, uopšte se ne pominje.
Ovaj blok osnovali su Narodna stranka, Demokratska stranka, pokret Dveri, Levica Srbije, Zdrava Srbija, Pokret za preokret, pokret "Otadžbina", Udruženi sindikati "Sloga", Zajedno za Srbiju i Dragan Đilas.
Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac progutao je pre nekoliko dana najveću žabu, ali ne onu famoznu đinđićevsku (metaforu za najveći problem). Udružio se u savez sa ultradesničarskim pokretom Dveri, koji predvodi Boško Obradović. To je odluka koja je pre nekoliko dana doneta na sednici Glavnog odbora demokrata, partije koju je sve dok nije ubijen 2003. godine vodio Zoran Đinđić.
Demokratska stranka, kao tradicionalni stub demokratije u Srbiji, koja je i počela proces evrointegracije Srbije i dijaloga sa Kosovom 2011. godine, napravila je sada takav zaokret da se udružila sa pokretom Dveri koji zagovara poništavanje Briselskog sporazuma, proglašavanje Kosova "okupiranom teritorijom", "prekid pogubnog puta Srbije u EU", "Evropu nacija umesto briselske diktature" i Rusiju kao glavnog spoljnopolitičkog partnera Srbije.
Predsednik te partije Zoran Lutovac smatra, međutim, da Demokratska stranka i Dveri mogu biti deo iste priče jer veruje da ideološke razlike trenutno nisu bitne.
"Dveri su u ovom savezu zato što je to možda jedina u ovom trenutku desničarska stranka na političkoj sceni Srbije koja nije pod kontrolom ovdašnje vlasti. Da bi Savez imao širinu, da ne bio bio ideološko-programska koalicija, on mora da zahvati i desno orijentisano biračko telo. Tu će biti i još neke manje organizacije koje nam nisu ideološki i programski bliske, ali time dobijamo ono osnovno što građani očekuju od nas – dobijamo tu neophodnu širinu. Alternativu sadašnjoj vlasti ne predstavljaju sve naše stranke koje su pojedinačno slabe, u dubokoj senci ispod cenzusa", rekao je Lutovac, koji je za lidera demokrata izabran pre tri meseca, na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke.
Nisu svi u Demokratskoj stranci podelili uverenje njenog šefa – viđeniji članovi i osnivači te partije, poput Dragoljuba Mićunovića, bivšeg stranačkog čelnika Dragana Šutanovca, Miroslava Vasina, Radoslava Milojičića Kene, Vide Ognjenović, poslanica Gordane Čomić i Nataše Vučković, glasali su protiv ulaska u Đilasov Savez za Srbiju.
U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nataša Vučković, poslanica Demokratske stranke, obrazlažući glavni razlog protivljenju ulasku Demokratske stranke u Savez za Srbiju, kaže da budući da nije reč o pukoj tehničkoj koaliciji, u programu tog saveza nedostaju ključne programske odrednice koje je Demokratska stranka zastupala od 1990. godine. I nije, podvlači ona, reč o nekakvim pobočnim pitanjima, već o strateškom opredeljenju Demokrata o putu Srbije kojih u programu Saveza za Srbiju nema.
"Mi možemo imati, na primer, sa Dveri, vrlo sličan programski stav prema izgradnji infrastrukture. Međutim, u nekim ključnim pitanjima slične stavove nemamo: da li vidimo Srbiju u EU, kako ćemo postupati u dijalogu sa Prištinom i tako dalje. Meni se čini da je za Demokratsku stranku važno da očuva taj svoj identitet – i to ne zbog same stranke nego zbog toga što ona predstavlja određeni deo društva u Srbiji. Mislim da odustajanjem od toga da nam je to suštinski važno mi otvaramo prostor da neko drugi predstavlja te interese", ocenjuje Nataša Vučiković, ističući da Dveri nisu samo desničarski pokret nego zastupaju stavove potpuno suprotne razvoju parlamentarne demokratije i modernog, građanskog, evropskog razvoja Srbije.
Osvrćući se na izjavu Zorana Lutovca da pitanje statusa Kosova ne treba da rešavaju autoritarci (kako opisuje predsednika Srbije Aleksandra Vučića), Nataša Vučković podseća da je Demokratska stranka početkom devedesetih godina, i to tokom rata u Bosni i Hercegovini, podržala mirovni Vens-Ovenov plan uprkos tome što ga je podržao i tadašnji njihov politički protivnik, autokrata Slobodan Milošević. Naprosto, smatrali su da je taj plan dobar.
Na drugoj strani opozicionog spektra je nedavno formirana građanska i proevropska opcija Građanski blok 381. Lider tog bloka i predsednik Pokreta građana Srbije Saša Janković nije želeo da se priključi Savezu za Srbiju.
Jankovićev blok zalaže se za evrointegraciju Srbije i za integraciju Kosova u međunarodne organizacije (uključujući i UN), ali bez formalnog priznanja nezavisnosti od strane Beograda.
Ipak, Janko Baljak, reditelj i osnivač i član Političkog saveta Pokreta Slobodnih građana, za RSE kaže da uprkos mnogim različitim programskim orijentacijama postoji i pristojan prostor za saradnju sa Savezom za Srbiju.
"Ono što mislim da je najvažnije jeste stvaranje uslova – i pritiska, naravno, jer drugačije nije moguće – za održavanje koliko-toliko fer izbora, za oslobađanje medija. To su stvari koje su zajedničke za oba bloka", pojašnjava Baljak, ali i dodaje:
"Naravno da razlike ostaju i da zbog toga jednostavno nije bilo moguće priključiti se Savezu za Srbiju. Zato od samog početka nisam ni bio zagovornik nečega što će zapravo biti imitacija sadašnje strukture Srpske napredne stranke (SNS), gde svi sa svima mogu, odnosno, da stvaramo pokret bez ikakve ideologije, da se stvara na opozicionom bloku jedan opozicioni SNS. Ja mislim da je to pogrešno, da je tako nešto u prošlosti donelo loše rezultate i da nam se to svima slomilo o glavu – govorim o partijama koje su činile nekadašnju Demokratsku opoziciju Srbije (DOS, koalicija koja je pobedila Miloševića 2000. godine, prim. aut.)", navodi Baljak.
Od 2012. godine nadalje opozicija u Srbiji prosto ne zna gde se nalazi, budući da je vladajuća Srpska napredna stranka uspela da prikupi programe svih političkih stranaka i viđenije ljude iz njih, ocenjuje za RSE Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove.
"Ono što mi danas vidimo jesu razni pokušaji nekih potpuno zaboravljenih likova koji se ponovo vraćaju u politički život Srbije kroz Savez za Srbiju, a onda i oko Saše Jankovića, pri čemu nam govore da imaju neke nove ideje. Mi te ideje ne vidimo. Tih 30 tačaka (programa Saveza za Srbiju) koje su pre nekoliko nedelja izašle u javnost predstavljaju jedan skup različitih ličnih želja, bez ikakvog plana kako bi se te neke ideje sprovele. I to mene vodi zaključku da ni jedna, ni druga opoziciona opcija neće imati nikakvu šansu na bilo kojim izborima u doglednoj budućnosti protiv Srpske napredne stranke i partija koje su s njom u koaliciji, pre svega što nemaju novu ideju niti operacionalizovane odgovore na goruća pitanja s kojima se građani suočavaju", ocenjuje Beširi, dodajući da ni vlast ne daje odgovore na ta pitanja, ali ni opozicija.
Naim Leo Beširi smatra da bi birači Demokratske stranke trebalo da postave pitanje njenom novom lideru Zoranu Lutovcu kako se došlo do toga da ta stranka koja je bila vodilja ove zemlje ka evropskim integracijama završi tako da bude u savezu sa Dverima i Demokratskom strankom Srbije koje su iskonski protiv učlanjenja Srbije u EU.
Ni drugi opozicioni blok, Građanski blok 381, prema sudu Naima Lea Beširija, neće imati uspeha. Uprkos tome što hvali lidera tog bloka Sašu Jankovića kao nekadašnjeg zaštitnika građana, on smatra da se Jankovićev relativni uspeh na predsedničkim izborima neće ponoviti. Na izborima 2017. godine osvojio je drugo mesto sa 16,36 odsto glasova.
Ono što nije radilo za njega, kad je reč o proevropski orijentisanim građanima, smatra ovaj analitičar, jeste to što je Janković dugo bio "sramežljiv" kada su u pitanju glavni izazovi ove zemlje - odnos prema Kosovu i odnos prema EU. Sada, veruje Beširi, kada je Janković jasno definisao stavove o tim pitanjima, dobar deo tih građana mu više ne veruje.
Deimel: Njemačka neće dozvoliti etničke granice na Balkanu/Hahn ne odbacuje razmjenu teritorija između Srbije i Kosova
Volstrit džornal: SAD i Nemačka na suprotnim stranama o razgraničenju
Zapad želi Rusiju u finišu pregovora sa Kosovom ali sa posebnom „ulogom“
Osnivači Saveza za Srbiju: Može doći do promena
Ove godine upisano 344 dece migranata u 33 škole u Srbiji
Vučić o Kosovu: Biće teško doći do bilo kakvog rešenja/Haradinaj: Prekrajanje granica - poziv na nove tragedije
Žeželjev most otvoren za drumski saobraćaj
Majstorović: Regionalno ekonomsko tržište je test spremnosti za EU
Kineski Ziđin izabran za strateškog partnera RTB Bor
Mogerini: EU i Zapadni Balkan postaju partneri u bezbednosti/Han: Svaki dogovor Srbije i Kosova mora da doprinese miru i stabilnosti/Velika Britanija protiv promena granica na Balkanu
I Vašington skida Kosovo sa stola SB UN
Zašto je otac Sava na udaru Beograda?
|
