|
Srđan Majstorović, predsjednik Upravnog odbora beogradskog Centra za evropske politike, za ‘Zašto?’objašnjava zbog čega je evropski komesar za proširenje Johannes Hahn poručio regionalnim liderima na sastanku u albanskom Draču da je stvaranje jedinstvenog ekonomskog tržišta ključno za buduću ekonomsku integraciju u EU, iako su pojedine države u proteklih godinu dana izrazile rezerve prema ovoj inicijativi jer je smatraju zamjenom za puni proces priključenja.
Konkurentnost
Evidentno je da je prisutna određena sumnja u iskrenost čitave inicijative zato što se ova veoma pozitivna inicijativa o ekonomskom povezivanju regiona gleda kroz političke naočare, odnosno kroz vizuru jednih koji dobijaju u tome i drugih koji gube.
To je prosto pogrešan pristup, imajući u vidu da je ekonomsko integrisanje Zapadnog Balkana opcija u kojoj dobijamo i jedni i drugi.
Regionalna ekonomska zona je u stvari svojevrsna priprema za ispunjenje onoga što je kriterijum za pristupanje država Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, a to je uspostavljanje tržišne privrede koja je sposobna da izdrži konkurenciju zajedničkog tržišta dvadesetosmorice, odnosno učešća na zajedničkom tržištu Evropske unije.
Oni koji negativno gledaju na ovu inicijativu moraju da se zapitaju koliko su iskreni, u stvari, u svojim nastojanjima da pristupe Evropskoj uniji ukoliko smatraju da njihove ekonomije nisu konkurentne na jednom tržištu od nekih dvadesetak miliona potrošača koliko bi bilo tržište jednoga dana kada se regionalna ekonomska zona i realizuje.
Investitori
Ekonomsko povezivanje u regionu je neophodnost zbog još jedne činjenice, a to je privlačenje stranih investicija.
Kada pogledate faktore koji privlače jednog ozbiljnog investitora u region, to su svakako infrastruktura, transport, veze, ali svakako i obim privrede.
Mnogo je jednostavnije jednoj velikoj ozbiljnoj kompaniji investirati na tržištu koje broji 20 miliona stanovnika od investicija koje se ulažu u tržišta od, recimo 3-4 miliona stanovnika.
Velika prednost regiona je što države Zapadnog Balkan imaju potpisane Sporazume o stabilizaciji i pridruživanju koji regulišu slobodnu trgovinu sa EU, i to je svakako jedan plus koji bi značio u privlačenju takvih potencijalnih investitora.
Zajednički interesi
Ono sa čim države Zapadnog Balkana imaju određeni problem, a tiče se faktora privlačenja stranih investicija, jeste politička stabilnost, pod kojom smatram neupitno postojanje sistema vladavine prava u kojem se jasno zna kako funkcioniše pravo svojine, u kojem se jasno zna da su države rešene da se bore protiv bilo kakve korupcije i gde je sudstvo nezavisno.
To su sve faktori koji utiču na stabilnost jednog tržišta i zainteresovanost onih koji su naumili da investiraju na ovim prostorima.
Dakle, evidentno je da ova inicijativa iz Drača ima svoju budućnost.
Međutim ono što je sada potrebno jeste da mi unutar regiona Zapadnog Balkana pokažemo određenu zrelost, da politički lideri pokažu vlastitim primerom da se liderstvo zasniva na nekakvim racionalnim stavovima, na zajedničkim interesima, pre svega ekonomski razvoj i napredak, i da se postigne odgovrajući dogovor o zajedničkom razumevanju prošlosti i zajedničkim interesima koji moraju biti putokaz za kretanje u budućnost.
Četiri evropska stuba
Stvaranje regionalne ekonomske zajednice ni u kom slučaju nije substitut, surogat ili nadomestak procesu pristupanja država Zapadnog Balkana EU.
To prosto predstavlja jedan jako dobar mehanizam pripreme na ono što se očekuje od država članica EU.
Dakle, slobodna trgovina je nešto na čemu je bazirana Evropska unija kao projekat; kreiranje jednog jedinstvenog investicionog okvira – to je nešto što je suština Evropske unije; podržavanje regionalne mobilnosti, odnosno razmene kvalifikovane radne snage, priznavanja kvalifikacija, to je nešto što je suština EU; i pripreme za budućnost, odnosno priprema programa digitalne integracije je također nešto na čemu EU insistira.
Dakle ove četiri oblasti, to su četiri stuba na kojima počiva projekat kreiranja regionalne ekonomske zone.
Evropsko povezivanje
Ukoliko država ‘x’ nije toliko uspešna u nekoj oblasti ekonomije kao država ‘y’ prirodno je da će se država ‘x’ morati reformisati, da će tražiti napredak u nekoj drugoj grani.
To je suština ove ideje i stvaranja jednog jedinstvenog ekonomskog prostora koji bi na kraju krajeva trebalo da obezbedi i opstanak mladih u ovom region, imajući u vidu da su sve države regiona veoma izložene odlasku mlade, kvalifikovane radne snage iz država regiona.
To će biti jedna pripremna faza za testiranje zrelosti država Zapadnog Balkana da učestvuju u zajedničkom tržištu od pola milijarde potrošača, koliko je tržište EU.
Regionalna ekonomska integracija je prethodila i stvaranju Evropske unije, povezivanjem zemalja Beneluksa.
I ranije je bilo pokušaja kreiranja zajedničkog tržišta kroz EFTA-u (Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu čije su članice Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska) i neke druge regionalne trgovinske integracione procese i da su svi ti procesi doneli boljitak i napredak učesnicima takvih procesa.
Pozitivan rezultat
CEFTA (Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi čije su članice šest zapadnobalkanskih država i Moldavija) je dobar i loš primer istovremeno.
Naime, dobar zato što je zaista doveo do integrisanje trgovine u regionu i šire, pošto tu učestvuju i neke države van regiona Zapadnog Balkana.
Međutim, i tu se pokazala određena nezrelost ili nedoraslost pojedinih članica CEFTA-e koje su iz krajnje jeftinih političkih razloga ili čak populističkih pobuda u nekim sezonama proizvodnje voća, povrća ili nekim drugim ekonomskim ciklusima vraćale određene carinske prepreke ili mere sa sličnim efektom koje su umnogome otežale funkcionisanje samog sporazuma.
To su incidenti, to su pojedinačni slučajevi, tako da generalno gledajući CEFTA je dala veoma pozitivan rezultat.
Kineski Ziđin izabran za strateškog partnera RTB Bor
Mogerini: EU i Zapadni Balkan postaju partneri u bezbednosti/Han: Svaki dogovor Srbije i Kosova mora da doprinese miru i stabilnosti/Velika Britanija protiv promena granica na Balkanu
I Vašington skida Kosovo sa stola SB UN
Zašto je otac Sava na udaru Beograda?
Nemačka štampa: Šansa za rešenje ili novi haos na Balkanu
Slaba opozicija ideji promene granica
EU: Stranama u dijalogu treba ostaviti prostor za dogovor
Podrška članstvu u EU 55 procenata
Vučić: Razlike između Beograda i Prištine i dalje velike
Srpska pravoslavna crkva razmatra mogućnost vanrednog zasedanja Sabora o Kosmetu
|
